Stan penzionerke s Dorćola prodali zbog duga od 6.500 €. Otišao za samo 26.000, a koštao mnogo više

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Gotovo svakog meseca slušamo vesti kako su izvršitelji nekome nešto oduzeli, a često i kako su se građani organizovali u odbrani nečije imovine. Prema našim saznanjima, trenutno banke u Srbiji prodaju nekoliko desetina stanova koji građani ne mogu da otplaćuju.

Stan jedne penzionerke iz Beograda sa Droćola procenjen na 90.000 evra, a prodat je zbog duga od 6.500 evra. Iako ima primanja, odnosno penziju, njen stan na licitaciji je prodat za 26.000 evra, jer je to najviša postignuta cena, koju je neko hteo da plati.

Sugrađanin koji nam je podelio ovu informaciju, pita da li je to korektno.

U Srbiji poslednjih godina, osim izvršitelja koji se bave poslom odizmanja stanova, uveliko posluju  grupe ljudi na sudskim prodajama kupuju imovinu dužnika za male iznose. Ne zaobilaze nijednu prinudnu prodaju nekretnina, a dešava se, kako sazanjemo, da kupuju i pokretne stvari ili imovinu firmi.

Prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene. Ako propada, oglašava druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene. Tada se pojavljuju profesionalni kupci i nepokretnost kupuju za drastično manju cenu.

Stan Branke Havatmi, penzionerke iz Beograda (Dorćol) procenjen na 90.000 evra, a prodat je zbog duga od 6500 evra. Iako ima primanja (penzija) njen stan na licitaciji je prodat za 26.000 evra, jer je to najviša postignuta cena, koju je neko hteo da plati.— borislav borovic (@bborovic3) October 22, 2020

Desi se onda često da se dogovore ko će šta i kad da uzme, kako ne bi jedni drugima nadmetanjem na licitaciji pravili konkurenciju i podizali cenu. Tako kupuju stan ili kuću upola cene. Primera radi, stan od 60.000 evra dobiju za 20.000 ili 30.000 evra, objašnjava nam jedan advokat. 

Inače, sudska prodaja stanova oglašava se javno u osnovnim sudovima na oglasnoj tabli. Sud takve stanove prodaje po zakonskoj proceduri.

Trenutno je više desetina stanova koje banke prodaju a koje su u vlasništvu građana koji više ne mogu da ispunajvaju svoje obaveze. Kod nas je praksa da ljudi neće da kupuju te nekretnine, više iz moralnih razloga, zbog činjenice da je neko izgubio stan baš zbog toga što nije imao mogućnosti da isplati rate do kraja. 

Od prošle godine uvedena je jedna od najvažnijih novina da to je da da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ako je potraživanje manje od 5.000 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje.

(V.B.)