Procena BDP-a revidirana na minus 1%: Šta nam još piše u rebalansu

Foto: Unsplash

Predlogom rebalansa budžeta, koji je ušao u skupštinsku proceduru, poboljšana je projekcija pada BDP-a u 2020. godini sa minus 1,8 odsto na minus jedan procenat.

To će predstavljati jedan od najboljih rezultata u Evropi, navodi se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Ta projekcija je data polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, efekata zdravstvenih mera na ekonomsku aktivnost i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu.

U slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad BDP u 2020. godini bio veći, i iznosio bi oko pet odsto.

Posmatrano sa proizvodne strane i dalje se očekuje pad ekonomske aktivnosti u sektorima usluga i građevine, dok će poljoprivreda zabeležiti pozitivna kretanja.

Dinamičan oporavak industrije nakon "otključavanja ekonomije" rezultiraće da ovaj sektor umesto očekivanog smanjenja, ipak, ostvari stagnativna kretanja u 2020. godini.

Posmatrano sa aspekta doprinosa BDP najznačajniji negativan uticaj i dalje će imati uslužni sektor koji će zabeležiti pad od oko 1,5 odsto usled nastavka negativnih efekata epidemije korona virusa na turizam i saobraćaj, ali i na zabavne i usluge rekreacije, kao i na pojedine stručne i tehničke usluge.

Od građevinske aktivnosti se očekuje blagi pad, a negativan doprinos očekuje se i od neto poreza usled manje potrošnje stanovništva.

Dobri agrometeorološki uslovi pogodovali su poljoprivrednoj proizvodnji koja će ostvariti rast od oko pet odsto, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Neutralan uticaj na BDP imaće industrijska proizvodnja usled bržeg oporavka pojedinih delatnosti nakon ukidanja vanrednog stanja, kako onih izvozno orijentisanih, tako i onih pretežno usmerenih na domaće tržište, ali i kao rezultat značajnog rasta proizvodnje elektro-energetskog sektora započetog u julu.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP, u poređenju sa prethodnom projekcijom, očekuje se nešto veći negativan doprinos privatne potrošnje usled odustajanje potrošača od kupovine trajnih potrošnih dobara, kao i smanjenja izdataka za neke uslužne potrebe usled produženog trajanja epidemije.

Ipak, preduzete mere kreatora ekonomske politike i dalje obezbeđuju da se ovi negativni efekti ublaže budući da su u velikoj meri usmereni na očuvanje zaposlenosti i dohotka stanovništva za vreme trajanja pandemije.

Paket ekonomskih mera donet tokom aprila koji je imao za cilj očuvanje proizvodnih kapaciteta celokupne privrede, održanje životnog standarda stanovništva i obezbeđivanje likvidnosti svih ekonomskih subjekata, produžen je novim setom podrške, koji je dodatno usmeren i na pojedine sektore koji su pretrpeli najveću štetu tokom trajanja prvog talasa epidemije, navodi se u predlogu rebalansa.

Na taj način Vlada i NBS su značajno pomogli da se ublaži neposredna ekonomska šteta od šoka izazvanog epidemijom, ali i da se stvore uslovi za brži oporavak privrede u drugoj polovini godine.

Ministarstvo finansija je, stoga, blago revidiralo procene osnovnih makroekonomskih pokazatelja u odnosu na martovske projekcije.

Foto: Unsplash

Kada je reč o investicionoj aktivnosti prema novoj proceni pad će iznositi oko pet odsto što je bolji rezultat od prethodno očekivanog, pre svega usled oporavka realizacije infrastrukturnih projekata, značajnog uvoza opreme za potrebe zdravstva, ali i nešto dinamičnijeg oporavka privatnih investicija.

Manjem padu investicija u značajnoj meri doprineo je i program podrške privredi i stanovništvu.

U Predlogu se navodi da iako je u drugom kvartalu ostvarena rekordno niska stopa nezaposlenosti, pre svega usled smanjenja broja ljudi koji su aktivno tražili posao, očekuje se njeno blago povećanje u trećem i četvrtom kvartalu, s tim da će ostati na godišnjem nivou ispod 10 odsto.

Kada je reč o inflaciji, i dalje su prisutni niski inflatorni pritisci što je, uz smanjenu agregatnu tražnju i kretanje cena na međunarodnom tržištu dobara i usluga, imalo za posledicu nepromenjenu procenu kretanja potrošačkih cena za koje se očekuje prosečan rast u 2020. godini od 1,5 odsto.

Odgovor fiskalne politike na složenu ekonomsku situaciju uzrokovanu pandemijom korona virusa predstavljen je opsežnim paketom mera pomoći privredi čija je vrednost procenjena na 12,5 odsto BDP.

Direktan uticaj na fiskalnu poziciju zemlje procenjen je na 8,1 procenata BDP.

Predlogom rebalansa na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit u iznosu od 492,3 milijarde dinara ili 8,9 odsto.

Prema poslednjim prognozama MMF, očekuje se pad obima svetske trgovine od 10,4 odsto u 2020. godini. Najviše će biti pogođene automobilska i elektronska industrija, kao i sektor usluga, uključujući i turizam, usled značajno slabije tražnje.

(Telegraf Biznis)