• 2

Ovaj papir je danas pred našim poslanicima: Koliko ćemo dati kroz PDV, akcize, poreze?

Pred poslanicima Skupštine Srbije je rebalans usmeren na jačanje ekonomije i BDP, kao i dodatno jačanje napora u borbi protiv korona virusa. Javni dug u Srbiji, kako je planirano, ostaće pod kontrolom neće preći 60 odsto BDP

  • 2
SKUPSTINA REBALANS FINASIJE budzet

Foto: Tanjug/Nikola Anđić, Telegraf

Poslanici danas raspravljaju o rebalansu, a za današnju sednicu je predložen dnevni red sa jednom tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu.

Poslanici će raspravljati o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godine.

Takođe i o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu, koji je podnela Vlada.

Predlogom rebalansa budžeta, koji je danas ušao u skupštinsku proceduru, poboljšana je projekcija pada BDP-a u 2020. godini sa minus 1,8 odsto na minus jedan procenat.

To će predstavljati jedan od najboljih rezultata u Evropi, navodi se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Ta projekcija je data polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, efekata zdravstvenih mera na ekonomsku aktivnost i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu.

U slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad BDP u 2020. godini bio veći, i iznosio bi oko pet odsto.

U predlogu rebalansa, prihodi budžeta večim delom dolaze iz naplate PDV, akciza i obaveza građana:

budžet

Foto: Telegraf.rs

Posmatrano sa proizvodne strane i dalje se očekuje pad ekonomske aktivnosti u sektorima usluga i građevine, dok će poljoprivreda zabeležiti pozitivna kretanja.

Dinamičan oporavak industrije nakon "otključavanja ekonomije" rezultiraće da ovaj sektor umesto očekivanog smanjenja, ipak, ostvari stagnativna kretanja u 2020. godini.

Posmatrano sa aspekta doprinosa BDP najznačajniji negativan uticaj i dalje će imati uslužni sektor koji će zabeležiti pad od oko 1,5 odsto usled nastavka negativnih efekata epidemije korona virusa na turizam i saobraćaj, ali i na zabavne i usluge rekreacije, kao i na pojedine stručne i tehničke usluge.

Od građevinske aktivnosti se očekuje blagi pad, a negativan doprinos očekuje se i od neto poreza usled manje potrošnje stanovništva.

Dobri agrometeorološki uslovi pogodovali su poljoprivrednoj proizvodnji koja će ostvariti rast od oko pet odsto, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Neutralan uticaj na BDP imaće industrijska proizvodnja usled bržeg oporavka pojedinih delatnosti nakon ukidanja vanrednog stanja, kako onih izvozno orijentisanih, tako i onih pretežno usmerenih na domaće tržište, ali i kao rezultat značajnog rasta proizvodnje elektro-energetskog sektora započetog u julu.

budžet

Foto: Telegraf.rs

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP, u poređenju sa prethodnom projekcijom, očekuje se nešto veći negativan doprinos privatne potrošnje usled odustajanje potrošača od kupovine trajnih potrošnih dobara, kao i smanjenja izdataka za neke uslužne potrebe usled produženog trajanja epidemije.

Ipak, preduzete mere kreatora ekonomske politike i dalje obezbeđuju da se ovi negativni efekti ublaže budući da su u velikoj meri usmereni na očuvanje zaposlenosti i dohotka stanovništva za vreme trajanja pandemije.

Paket ekonomskih mera donet tokom aprila koji je imao za cilj očuvanje proizvodnih kapaciteta celokupne privrede, održanje životnog standarda stanovništva i obezbeđivanje likvidnosti svih ekonomskih subjekata, produžen je novim setom podrške, koji je dodatno usmeren i na pojedine sektore koji su pretrpeli najveću štetu tokom trajanja prvog talasa epidemije, navodi se u predlogu rebalansa.

Na taj način Vlada i NBS su značajno pomogli da se ublaži neposredna ekonomska šteta od šoka izazvanog epidemijom, ali i da se stvore uslovi za brži oporavak privrede u drugoj polovini godine.

Ministarstvo finansija je, stoga, blago revidiralo procene osnovnih makroekonomskih pokazatelja u odnosu na martovske projekcije.

Kada je reč o investicionoj aktivnosti prema novoj proceni pad će iznositi oko pet odsto što je bolji rezultat od prethodno očekivanog, pre svega usled oporavka realizacije infrastrukturnih projekata, značajnog uvoza opreme za potrebe zdravstva, ali i nešto dinamičnijeg oporavka privatnih investicija.

U Predlogu se navodi da iako je u drugom kvartalu ostvarena rekordno niska stopa nezaposlenosti, pre svega usled smanjenja broja ljudi koji su aktivno tražili posao, očekuje se njeno blago povećanje u trećem i četvrtom kvartalu, s tim da će ostati na godišnjem nivou ispod 10 odsto.

Kada je reč o inflaciji, i dalje su prisutni niski inflatorni pritisci što je, uz smanjenu agregatnu tražnju i kretanje cena na međunarodnom tržištu dobara i usluga, imalo za posledicu nepromenjenu procenu kretanja potrošačkih cena za koje se očekuje prosečan rast u 2020. godini od 1,5 odsto.

Odgovor fiskalne politike na složenu ekonomsku situaciju uzrokovanu pandemijom korona virusa predstavljen je opsežnim paketom mera pomoći privredi čija je vrednost procenjena na 12,5 odsto BDP.

Direktan uticaj na fiskalnu poziciju zemlje procenjen je na 8,1 procenata BDP.

budžet

Foto: Telegraf.rs

Predlogom rebalansa na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit u iznosu od 492,3 milijarde dinara ili 8,9 odsto.

Prema poslednjim prognozama MMF, očekuje se pad obima svetske trgovine od 10,4 odsto u 2020. godini. Najviše će biti pogođene automobilska i elektronska industrija, kao i sektor usluga, uključujući i turizam, usled značajno slabije tražnje.

Drugim rebalansom ukupno planirani rashodi i izdaci, revidirani su naviše za 9,14 odsto ili za 148,59 mlrd dinara, u odnosu na ukupno planirane rashode i izdatke predviđene rebalansom budžeta iz aprila.

Dodatna sredstva su najvećim delom obezbeđena za ublažavanje posledica zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, nabavku lekova i sanitetskog materijala za lečenje civilnih osiguranika na VMA i COVID bolnici na Karaburmi.

Subvencije su povećane za 75,18 mlrd dinara u odnosu na rebalans iz aprila.

Video: Brnabić iznosi ekspoze, Srbija dobija novu vladu: Prioritet zaštita zdravlja

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Djole

    Mene zanima na osnovu čega ovi ljudi imaju kvalifikacije da odlučuju o nečemu kao što je ovo. Svi su neki advokati i niko nikad ništa konkretno nije radio a ni digao teže od kašike.

  • Djox

    😂😂😂😂

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke