• 2

Korona ispraznila aerodrome, a "Tesla" deli istu sudbinu: Trebaće godine da se sve vrati na staro

, Telegraf Biznis

Na aerodroma "Nikola Tesla" trenutno saobraća 19 aviokompanija, dok je prošle godine u isto vreme bilo 27 avioprevoznika

  • 2
Aerodrom Nikola Tesla, sanitarna inspekcija, koronavirus, putnici

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Teška sitaucija sa korona virusom u Evropi smanjila je i broj letova sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", a stručnjaci predviđaju da će nivo saobraćaja u svetu iz 2019. godine, pre korone, biti dostignut tek 2023. ili 2024. godine.

Na aerodroma "Nikola Tesla" trenutno saobraća 19 aviokompanija, dok je prošle godine u isto vreme bilo 27 avioprevoznika, rečeno je Tanjugu na beogradskom aerodromu.

Kako kažu, broj aviokompanija koje lete sa "Tesle" se stalno menja u zavisnosti od toga kako se menjaju mere po državama

Urednik vazduhoplovnog portala "Tango six" Petar Vojinović kaže za Tanjug da aviosaobraćaj zbog trećeg pika epidemije korona virusa nastavlja da trpi.

Navodi da Međunarodno udruženje avioprevoznika (International Air Transport Ašociation - IATA) predviđa gubitak od 84,3 milijarde dolara na globalnom nivou u 2020, što predstavlja pad potražnje za aviosaobraćajem od 66 odsto.

Evropski gubici u aviosaobraćaju su, dodaje, uporedivi sa globalnim i dođe da je između 50 i 60 odsto pad saobraćaja, posmatrano kroz broj ostvarenih letova.

- Svi smo mislili da će usporenje i dramatičan pad potražnje da traje samo tri meseca od marta, kada smo saznali za kovid 19, ali to se nažalost nastavilo i sada imamo jednu smrtonosnu kombinaciju za avioindustriju, a to je najdrastičniji udar virusa, uz zimsku sezonu, koja je inače najlošija aviokompanijama - rekao je Vojinović.

To će, dodaje, ostaviti dosta posledica po evropski aviosaobraćaj.

Prva polovina godina je bila relativno zadovoljvajuća u odnosu na ono što je bilo očekivano, kaže Vojinović i dodaje da je zimska sezona, inače, sporija i da kapaciteti koji su korišćeni za popunjavanje letnje sezone, tokom koje se zarađuje većina profita, zimi više koštaju.

- Oko 80 milijardi dolara je projektovano da će (ove godine) globalno izgubiti aviosaobraćaj, odnosno aviokompanije i aerodromi, ne računajući i deo fiksnih troškova - rekao je on.

Naveo je da su subvencije država nacionalnim aviokompanijama i kroz razne pakete pomoći privatnim aviokompanijama jedno od rešenja koje je već u prvom talasu epidemije realizovano, ali i dodao da ništa od toga nije bilo projektovano kasnije, od septembra, ni što se tiče efekata niti paketa pomoći.

Kada je reč o našem regionu, naveo je da će Kroacija erlajns dobiti oko 60 miliona evra pomoći na razne načine, što je već i legalizovano kroz Evropsku komisiju.

- Za Er Srbiju je najavljeno da to može otprilike ići i do 100 miliona evra, možda i više, ali prvi put uz optimizaciju poslovanja koja do sada nije tražena od nacionalne aviokompanije - naveo je Vojinović.

Govoreći o primeni mera zaštite od korona virusa, Vojinović je rekao da je avion jedno od mesta gde postoji najmanja mogućnost zaražavanja jer je, uz sve standardne mere, sistem ventilacije u avionu, i pre neko što se pojavio korona virus, takav da obezbeđuje minimalnu mogućnost širenja virusa.

- Imali smo projekcije da će zbog mera o poštovanju veće fizičke distance aerodromi teže poslovati zbog veće gužve, ali to se nije dogodilo jer je potražnja drastično pala - rekao je on i dodao da je bezbednost dodatno pojačana, jer građani ne idu na aerodrom, odnosno ne putuju ukoliko nisu testirani.

Kada je reč o predviđanju posledica kovida u aviosaobraćaju, stručnjaci, aerodromi, proizvođači aviona i drugi predviđaju da se nivo iz 2019. neće vratiti pre 2023. ili 2024. godine, kaže Vojinović.

Očekuje se, navodi, da se brzi rast, do 50 odsto, može očekivati pre toga samo u određenim delovima godine i to jedino uz pretpostavku da se na neki magičan način reši pitanje kovida i pandemije, što nije realno.

- Ako govorimo o letnjoj sezoni, moglo bi uz idealne pretpostavke da dođe do rasta od nekih 40 odsto saobraćaja iz 2019. godine - rekao je Vojinović napomenuvši da, ipak, to ne zavisi samo od usporavanja virusa već i od toga da li će građani zbog ekonomske recesije biti u mogućnosti da putuju kao ranije.

Jedan deo putnika će svakako moći da putuje kao i pre, ali onaj drugi deo, poslovni putnici i druge kategorije stanovništva, neće moći zbog recesije koja će trajati nekoliko godina.

- Zato ne možemo očekivati vrtoglave cifre rasta koje su bile 2019. godine - dodaje sagovornik Tanjuga.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Hlor

    Neka bude " 'leba i uz 'leba" za narod, a za drugo kako bude, dok ovo zlo ne prođe.

  • Kiza

    Neka prodaju onaj escajg i ostale skupocene stvari sto su nabavili pre par godina i bice najbogatiji aerodrom na svetu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke