• 5

Bela knjiga 2020: Poslodavcima teško, puna zarada može da se očekuje samo uz pomoć države

U "Beloj knjizi" navodi se da određena rešenja u Zakonu o radu i dalje predstavljaju potencijalni problem poslodavcima

  • 5
investicije biznis napredak porast kapitala grafikon rasta

Foto: Shutterstock

Privatni sektor pogođen je pandemijom, pa preporuka poslodavcima za naknadu zarade tokom kovida od 100 odsto nije dobro rešenje, navodi Savet stranih investitora (FIC) u "Beloj knjizi 2020" i predlaže da bi puna zarada mogla da se očekuje samo uz pomoć države.

Ako je namera bila da se posebno zaštite zaposleni koji su izloženi kovidu19 tokom obavljanja posla, naknada zarade trebalo bi da se obezbedi iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja, jedna je od preporuka FIC - a data u "Beloj knjizi".

FIC navodi da je zaključak vlade u vezi toga izazvao nedoumice u praksi i probleme sa zaposlenima, koji su i u situaciji kada poslodavac nije izmenio opšti akt zahtevali isplatu naknade zarade u iznosu od 100 odsto ističući čak da je u pitanju povreda na radu jer su zaraženi ili su bili u kontaktu sa zaraženom osobom na radnom mestu.

U "Beloj knjizi" navodi se da određena rešenja u Zakonu o radu i dalje predstavljaju potencijalni problem poslodavcima, a to se pre svega odnosi na radni odnos za obavljanje van prostorija poslodavca.

Poslodavci imaju nedoumicu u vezi sa tumačenjem odredbe zakona koja propisuje da se, u slučaju rada van prostorija poslodavca, Ugovorom o radu ugovara naknada takozvanih drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja, ukazuje FIC.

S obzirom na to da Zakon o radu reguliše jedino radni odnos koji se zasniva radi obavljanja poslova van prostorija poslodavca, kao i mogućnost da se zaposleni i poslodavac sporazumeju da zaposleni jedan period radnog vremena poslove obavlja od kuće, FIC navodi da iz toga proističe da koncept rada od kuće koji je preporučen tokom vanrednog stanja nema zakonsko uređenje.

FIC smatra da je potrebno da nadležni donesu preciznije i sveobuhvatnije smernice i za poslodavce u privatnom sektoru kada je reč o naročito ugroženim kategorijama zaposlenih u vezi rada od kuće.

Potrebno je precizirati razliku između rada od kuće i rada na daljinu (po mestu rada ili po sredstvima rada), te relativizovati potrebu definisanja "mesta rada" kao obaveznog elementa ugovora o radu uvođenjem na primer "primarnog mesta rada" za slučaj rada na daljinu.

Takođe, treba konkretizovati obaveznu stavku ugovora o radu van prostorija poslodavca „naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja" jer je neophodna pravna izvesnost i sigurnost, ukazuje FIC.

Dodaje da je Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu potrebno definisati obaveze poslodavca i zaposlenih u odnosu na rad van prostorija poslodavca.

Poslodavci odlučuju da li će primeniti odredbe uz prethodnu izmenu opšteg akta ili ugovora o radu, tako da sporna preporuka nema obavezujući karakter za poslodavce u privatnom sektoru, navodi FIC.

Savet predlaže i izmene i dopune Zakona o radu u delu koji uređuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.

Ulaganje, investicije, biznis, berza

Foto: Shutterstock

Ovim zakonom treba predvideti odgovarajuće modalitete angažovanja učenika srednjih škola, studenata i drugih lica van radnog odnosa radi sticanja praktičnih znanja i iskustva u stvarnom radnom okruženju, unapređenja karijere i lakšeg budućeg zaposlenja.

Nastavak započetih reformi u oblasti rada neophodan je preduslov za stvaranje poslovnog ambijenta u kome će tržište Srbije privlaciti strane investicije i pospešiti otvaranje novih radih mesta, navodi se u "Beloj knjizi 2020".

Takođe, prepoznavanje i uredenje fleksibilnijih formi rada, regulisanja radnih praksi kada nisu deo obaveznog obrazovnog programa, digitalizacija i pojednostavljenje strogo formalnog načina komunikacije izmedu poslodavca i zaposlenog, kompleksna struktura zarade i nacina obračuna naknade zarade, trebalo bi između ostalog da budu prioriteti u daljoj reformi Zakona o radu.

FIC ukazuje i da je neophodno dalje pojednostavljenje i ubrzanje postupka zapošljavanja stranaca i kretanja radne snage uopšte, prepoznavanje delatnosti koje, usled svoje specifičnosti, podležu ograničenoj mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Takođe, donošenje podzakonskih akata kojima će se obezbediti efikasna primena Zakona o dualnom obrazovanju u praksi i dalje unapređenje obrazovnog sistema u celini.

Iako je donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju regulisano iznajmljivanje radne snage i rad agencija za privremeno zapošljavanje, u određenim segmentima ostaje prostor za dalje unapređenje ove oblasti, navedeno je u "Beloj knjizi".

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf BIznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lejla

    Hijene...

  • Bugarin

    HaHa koji su oni,, Privatnici,, kada na računu nemaju novca da rade godinu dana bez pomoći države,, Nikakvi,,. TO su mešetari i ništa više. Kada izbegavaju poreze, kada Radnicima ne isplaćuju pune zarade,, Onda im je bilo dobro,,. Neka prodaju skupe Džipove i Auta,, da bi firme ostale. Pa kada taj novac potroše tek onda da se jave za pomoć.

  • Nesa

    Dok su isplaćivali plate ispod minimalca bilo im dobro

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke