Kada kompanija počne da tone? Home plus je samo primer brzinskog nestajanja firmi iz Srbije

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Kompanija Home plus zatvorila je svoje lokale, dok su u neizvesnosti ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, ali je nisu dobili.

Teme za vas

Ipak, nije ovo jedina firma koja je u Srbiji tako naglo prekinula poslovanje.

Kada uopšte počinju problemi?

Ako pogledamo zvanične podatke, oni ukazuju da je finansijskih problema bilo prethodnih nekoliko godina.

Finansijski izveštaj o poslovanju za 2019. godinu ne postoji. Menadžment kompanije Home plus nije predao Agenciji za privredne registre, iako je rok za predaju odavno istekao. Kako smo saznali, u izveštaju Narodne banke Srbije istovremeno jasno stoji da je račun firme u blokadi od 30. oktobra, a da je ukupan iznos blokade nešto više od 55 miliona dinara (55,3).

U 2018. godini imali su 220 zaposlenih i profit od 824.000 dinara. Godinu dana ranije imali su i više radnika i veću dobit - 269 zaposlenih i profit od 3,1 milon dinara. A 2016. godine kompanija je zaradila mnogo više - 48,8 miliona dinara.

Tu je tek početak problema, jer kompanija, kako smo takođe saznali, duguje potrošačima za robu, i to očiglednu svu kupljenu u poslednjih mesec dana (od kada pojedini kupci potražuju svoje dušeke i drugu robu), ali i prema drugim firmama sa kojima su sarađivali, pre svega proizvođačima.

Duguju i vlasnicima lokala, najviše u tržnim centrima.

Od proleća 2017. godine kompanija je promenila ime iz "Home centar" u "Home plus". U Srbiji posluju oko 20 godina.

Šta je iza poslovnih papira?

Zakup za jednu radnju u oblasti trgovine ove veličine je prilično velika stavka u budžetu. A ove godine, korona je doprinela zastoju poslovanja.

Treba imati u vidu i da maloprodaju kreditiraju dobavljači, sa valutama plaćanja i do šest meseci. Ovo navodimo jer u tom lancu često novac ode u investranje, ili dođe do pada prometa. Kada se jedna menica pusti , po inerciji se puštaju ostale. Ovo nije nužno pravilo, ali je česta praksa.

Drugačije je, na primer, kada menadžement kompanije krije probleme, pa se prava situacija u firmi i ne primećuje. Tada u šoku ostanu i radnici i dobavljači jer te firme bukvalno nestanu sa lica zemlje.

To se u našoj zemlji dešavalo više puta, a slučajevi koji su bili u fokusu javnosti je ruska fabrika Spilit koja je zatvorila dve fabrike u Vranju i Somboru, i na cedilu ostavila više od 500 radnika Nefe. Pre toga , slično je uradila kompanija Hendi, čiji se radnici i danas muče da povežu staž.

Hendi je zatvorio svoje radnje širom Srbije, sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio mejlom.

Ovakvi i slični problemu kasnije mogu da dovedu do dotanih neprijatnosti, na šta nam je ukazao knjigovođa iz Beograda. Naime, ako direktor nije potpisao otkaze, postoji kasnije problem da se nađe novo zaposlenje.

(V.B.)