Mali u Skupštini predstavio budžet za 2021: Predviđeno povećanje penzija, plata i minimalca

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ministar finansija Siniša Mali danas je u Skupštini Srbije predstavio Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i tom prilikom istakao da je reč o razvojnom budžetu, kojim se nastavlja odlučna borba protiv pandemije korona virusa i stvaraju uslovi za nastavak oporavka i jačanja naše privrede, izgradnju najvećih infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda građana.

Teme za vas

Ministar je rekao da su u budžetu dve komponente izuzetno važne, a to su socijalna komponenta i kapitalne investicije.

Ukupni prihodi i primanja predviđeni budžetom za 2021. godinu iznose 1.336,3 milijarde, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na iznos predviđen rebalansom budžeta za 2020. U odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020, ukupni prihodi budžeta u 2021. godini veći su za 45 milijardi dinara. Budžetom za 2021. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 14,63 odsto u odnosu na iznos planiran rebalansom za 2020. godinu iz novembra meseca. Projektovani deficit iznosi 178,5 milijardi dinara, što je 3 odsto BDP.

Mali je rekao da je predviđena visina deficita potpuno održiva i da pruža mogućnost da se smanjuje nivo javnog duga u BDP-u na još niži nivo nego ove godine, i da daje za pravo da se projektuje stopa rasta od šest odsto, koja nije niska, ali je dostižna ako se svi planirani projekti realizuju.

Ministar finansija je rekao da će godina pred nama biti veoma teška i puna izazova, ali da imamo osnova da budemo optimistični.

Srbija će, naglasio je, prema ocenama međunarodnih instuticija biti jedna od retkih zemalja u kojoj će tokom 2021. godine biti dostignut pretkrizni nivo a ono što će biti najvažnije je da se potrudimo da održimo makroekonomsku stabilnost, da nam javne finansije budu pod kontrolom i da uz to imamo i oporavak privrede i rast.

U svom izlaganju ministar se osvrnuo na ulaganja koja budžet predviđa u različite oblasti, u kapitalne projekte, u zdravstvo, prosvetu, mlade, omladinu i sport, zaštitu životne sredine, kulturu…

Govoreći o ulaganju u zdravstvo, on je istakao da je pandemija pokazala koliko je zdravstveni sistem važan i neophodan da bi država i društvo mogli da funkcionišu, pa se tako nastavlja sa rekordnim ulaganjima u zdravstvo, kako kroz izgradnju i obnovu bolnica i domova zdravlja i kroz nabavku medicinske opreme, materijala i lekova, tako i kroz povećanje primanja zaposlenih u zdravstvu.

Nova Kovid bolnica, Foto: TanjugZoran Žestić

Podsetio je i da su za samo četiri meseca završene dve nove bolnice za kovid pacijente, te da je iz budžeta za to izdvojeno oko 100 miliona evra.

Prema njegovim rečima, među projektima iz sektora zdravstva koji će biti realizovani tokom 2021. godine, nalazi se rekonstrukcija Kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Takođe, planirana su sredstva za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike “Tiršova 2”. Pripremni radovi na izgradnji biće započeti u prvom kvartalu naredne godine, a tender će biti raspisan na proleće.

Kada je reč o projektima iz oblasti zdravstva koji se rade preko Kancelarije za javna ulaganja, tu su bolnice u Aranđelovcu, Loznici, Vrbasu, Smederevskoj Palanci, Vranju, Kikindi, Pirotu, zatim Institut za infektivne i tropske bolesti i Institut za majku i dete “Dr Vukan Čupić”, Gerontološki centar Beograd Karaburma, Novi Sad, Subotica, zatim domovi zdravlja u Novom Sadu, Valjevu, Vrnjačkoj banji, Majdanpeku, domovi za decu ometenu u razvoju u Subotici i u Veterniku.

- Snaga zemalja danas nije samo vezana za ekonomiju već za otpornost i jačinu zdravstvenog sistema -  naglasio je on.

Ministar je istakao da je za Vladu Srbije od izuzetnog značaja da se, iz godine u godinu, stvaraju sve bolji uslovi za poboljšanje životnog standarda građana a to je omogućeno zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici.

Kako je naglasio, u budžetu je pronađen fiskalni prostor za povećanje penzija i plata, kao i za povećanje mnimalne cene rada. Ove mere neće ugroziti stabilnost javnih finansija i tempo oporavka naše privrede.

Predviđeno povećanje plata, Foto: A. Nalbantjan

Na primer, plate zaposlenih u zdravstvu samo u poslednjih godinu dana povećane su oko 30%. Predviđeno je i povećanje minimalne zarade za 6,6%, odnosno sa sadašnjih 172,5 dinara po satu na 183,9 dinara. To znači da će prosečna minimalna zarada sa sadašnjih 30.137 dinara porasti na 32.126 dinara.

Druga važna oblast o kojoj je govorio su i izdvajanja za kapitalne investicije.

- Deo budžeta na koji sam posebno ponosan odnosi se na kapitalne izdatke, čijom izgradnjom radimo na sprovođenju programa “Srbija 2025”. U samom budžetu Republike je za kapitalne investicije izdvojeno 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 330 milijardi dinara, odnosno 5,5 odsto BDP-a. Baš kao što smo i obećali, svake godine, sve više novca ulažemo u javne investicije, pa ni 2021. godina neće biti izuzetak. Budžetom za 2021. godinu je za kapitalne projekte izdvojeno 72,3 milijardi dinara više u odnosu na budžet iz 2020. godine, što je uvećanje za 36 odsto - precizirao je Mali.

On je dodao da su planirana i dodatna sredstva u iznosu od 28,3 milijarde dinara, koja se transferišu jedinicama lokalne samouprave, fondovima obaveznog socijalnog osiguranja i za ulaganja u putnu infrastrukturu.

- Ako se na ovaj iznos dodaju prethodno navdena izdvajanja za infrastrukturu iz republičkog budžeta, dolazimo na ukupna izdvajanja za kapitalne investicije od šest odsto u BDP na nivou ošte države, što je neverovatna cifra - naglasio je Mali.

Sredstva za javne investicije biće iskorišćena za izgradnju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, škola, naučno - tehnoloških parkova.

Ministar predstavio budžet, Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Putevi se u Srbiji rekonstruišu i grade. U proteklih pet godina izgradili smo 350 kilometara novih autoputeva, a te investicije privlače strane investicije, podstiču domaće investitore da ulažu - rekao je Mali.

On je naglasio da će Srbija samo ove godine imati ukupan priliv od investicija od 2,3 milijarde evra.

- U budžetu za narednu godinu imate isplaniran novac za nastavak radova na Moravskom koridoru, za nastavak radova na autoputu Ruma-Šabac-Loznica, novac za početak izgradnje Fruškogorskog koridora, novac za Iverak-Lajkovac, za nastavak radova, za autoput Sremska Rača-Kuzmin, a na proleće krećemo sa izgradnjom autoputa Niš-Merdare, prvi deo izgradnja 33 km od Niša do Pločnika - kazao je on i dodaa da se naredne godine završava brza pruga Beograd-Novi Sad.

Budžetirani su razni drugi projekti vezani za unapređenje zaštite životne sredine i ekologiju, unapređenje energetske efikasnosti i izgradnju regionalnih deponija čvrstog otpada i kanalizacione mreže, za zdravstvo i obrazovanje.

- Izdvajanja u oblasti zaštite životne sredine odnose se na izgradnju regionalnih sistema za upravljanje otpadom. Projekat će biti sproveden u osam lokalnih samouprava, a njegova vrednost je oko 121 milion evra. U planu je i izgradnja novih postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže, projekat će se sprovesti u 28 lokalnih samouprava, vredan je 200 miliona evra - rekao je Mali.

On je dodao da se naredne godine, na proleće, očekuju masovni radovi na izgradnji nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže u 75 lokalnih samouprava i fabrike za prečišćavnje voda i da je planirano da se u narednih pet godina za to izdvoji 3,2 milijarde dolara. Projekat je deo programa „Srbija 2025“.

Kao značajan projekat, izdvojio je i izgradnju beogradskog metroa za koji se već u januaru očekujemo potpisivanje Memoranduma o saradnji između kineske i francuske strane. Očekuje da će radovi na Makiškom polju početi već krajem sledeće godine.

Govoreći o sektoru omladine i sporta, Mali je podsetio da je već dato više od deset miliona evra za podršku pojedinačnim sportskim klubovima i savezima. Budžetom su predviđena i rekordna izdvajanja za projekte za mlade, što pokazuje podatak da je budžet za finansiranje programa i projekata za mlade povećan za više od 11%. „Želimo da zadržimo mlade, sve da ostanu u Srbiji i svoje snove ostvare ovde i da privučemo druge da dođu u našu zemlju“, dodao je.

Predviđeno je i izdvajanje od 500 miliona dinara za podelu vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji. Ministar finansija osvrnuo se i na fiskalna i poreska opterećenja građana i privrede. Podsetio je da je planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 16.300 na 18.300 dinara od 1. januara. Tom merom, u narednoj godini, smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto zarade za 0,6 procentnih poena. To je za privredu ušteda od osam milijardi dinara, jer se država odrekla prihoda.

Ministar je istakao i da je ukupan obim mera ekonomske pomoći privredi i stanovništvu u 2020. godini, a zbog pandemije korona virusa, dostigao 12,7% BDP, odnosno 704 milijarde dinara, što je oko 6 milijardi evra. Ministar je objasnio da bi, da nije bilo tih izdvajanja za privredu, Srbija godinu završila sa 6 odsto privrednog pada, a ovako će taj pad će biti između minus jedan i nula odsto.

(Telegraf Biznis)