Da li je teže raditi kod privatnika ili države? U januaru velika odluka stupa na snagu a dilema ista

Ilustracija: Nikola Jovanović

Konačno je dozvoljeno zapošljavanje u javnom sektoru, a ta odluka Vlade stupa na snagu od januara sledeće godine.

Tako, državna preduzeća i ustanove moći će da prime za stalno nove zaposlene, bez odobrenja Vlade, ali broj primljenih radnika neće moći da bude veći od 70 odsto broja onih kojima je u tom preduzeću ili ustanovi prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.

To znači da, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih može biti sedam bez prethodne saglasnosti vladine komisije.

Podsećamo na stalnu dilemu na našem tržištu rada, a to je da li je bolje raditi u privatnom ili državnom sektoru?

U jednoj Telegraf Biznis anketi, dokazali ste ponovo da je mnogo privlačnije raditi na državnim jaslama, nego kod privatnika, a to ste nam i obrazložili.

Tadašnja vest da će državni činovnici moći da biraju da li će na posao doći u 7 ili 9 izazvala je dosta komentara, ali i podelila naše čitaoce. Međutim, preovladava mišljenje da je raditi za privatnika "ravno robiji".

Mi smo pitali Beograđane čija je plata "krvavija" i evo šta su odgovorili:

Podsećamo vas ponovo na prednosti i mane oba sektora:

Većina radnih pozicija u državnom sektoru podrazumeva prosečnu platu, ili malo iznad toga, dok u privatnom sektoru možete da se izborite za dosta bolje uslove: plata ne mora da bude fiksna, i ako ste dobar stručnjak u svom poslu, ona će zavisiti od vašeg iskustva, veština, godina rada.

S druge strane, zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i FREN. Više o tome OVDE.

Prosečna zarada u javnim preduzećima iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 dinara.

Dakle, to su te dve strane medalje, i činjenica je da se korona kriza lošije odrazila na privatna poslovanja, pre svega na turizam, ugostiteljstvo. Kada se dese ovakve vanredne situacije, činjenica je takođe da ste, uslovno rečeno, sigurniji u državnom, nego u privatnom sektoru.

Foto: Unsplash

U privatnom sektoru je teže dobiti i odmor, odnosno bolovanje, a broj dana je često ograničen na maksimum 20 dana, što je u državnom sektoru na višem nivou, posebno uzimajući u obzir godine staža i prirodu posla. Tu je i radno vreme.

Evo konkretnog primera zašto se rad u državnom sektoru "više isplati": ako radite do 14 ili 15 časova, nakon posla možete da stignete da pokupite dete iz škole/vrtića, odete do banke ili završite neke druge obaveze, koje vam radno vreme "od 9 do 17" često ne dozvoljava.

Osim toga, šanse za prekovremeni rad su manje u državnom sektoru, dok je to u privatnim firmama česta pojava. Posebno sada, u radu od kuće, prema iskustvu nekih zaposlenih - poslodavci traže od njih da rade po 12h dnevno, da proveravaju mejlove usred noći, ako sarađuju s kolegama iz inostranstva.

Ipak, ako se ponovo "nagnemo" na stranu privatnog sektora, programeri, grafički dizajneri, analitičari i mnogi drugi s traženim veštinama, bukvalno mogu da postavljaju uslove, jer je reč o "zakonu ponude i potražnje". Da, ima ih sve više, ali i kompanije žele najbolje profesionalce samo za sebe, pa su spremne da plate.

(Telegraf Biznis)