Srbija od jedne kompanije ima skoro 300 miliona evra, Mali pita: Gde je meni "plazma" i "koka kola"?

Foto: Printscreen

Proizvodnja i trgovina proizvodima Coca-Cola Sistema kreira 291 milion evra dodate vrednosti domaćoj ekonomiji, što iznosi 0,6% BDP-a Republike Srbije.  Čak  42 miliona evra čini direktnu dodatu vrednost za srpsku privredu kroz nabavku resursa u zemlji, plaćanje zarada zaposlenih i direktnih poreza, dok se indirektni uticaj procenjuje na 249 miliona.

Sistem direktno zapošljava 1.700 ljudi, a podržava još 14.400 radnih mesta u povezanim delatnostima i sektorima privrede, što je ekvivalent 0.6% celokupnog tržišta rada u Srbiji.

Korist od ukupne potrošnje i trošenja na proizvode, pre svega je imala država Srbija, u čiji budžet se, na ime PDV –a, slilo 76 miliona evra.

Ovo su najnoviji rezultati uticaja Coca-Cola sistema na domaću ekonomiju predstavljeni u četvrtoj studiji pod nazivom ”Društveno-ekonomski uticaj Coca-Cola sistema u Srbiji”.

Studija je predstavljena na online događaju "Partnerstvo za budućnost" kome su prisustvovali Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Saša Marković, direktor prodaje kompanije Coca-Cola HBC Srbija, Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi, a Luca Santandrea, direktor franšize za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju u kompaniji Coca-Cola.

U budžet Srbije milioni evra od jedne kompanije 

Siniša Mali se na početku našalio da ima jedinu zamerku, a to je što svi učesnici imaju kutiju plazme i bocu Koka Kole, a da on nema, naoročito što na pauzi skupštinskog zasedanja.

Mali je istakao da je reč o veoma značajnim brendovima za Srbiju koja u budžet dobija 158 miliona evra prihoda, i da su to ogromne cifre. Istakao je da one znače i odgovornost.

Mali je čestitao zaposlenima i rukovodstvu te kompanije na rezultatima koje ostvaruju i velikim ciframa koje uplaćuju u srpski budžet, ali i na akvizicji kompanije "Bambi". Mali je kazao da "Koka-Kola" nije iskoristila mere iz ekonomskog paketa pomoći i dodao da se to i očekivalo od tako velikog sistema koji je pokazao da je otporan na krizu.

Podsetio je da je država pomogla privredu i građane u vreme pandemije sa 700 milijardi dinara, što je 13 odsto BDP-a i istakao da je to prvi put u istoriji da je država preuzela najveći teret krize na sebe kako bi pomogla onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su mikro, mala i srednja preduzeća. Te mere, navodi, bile su moguće zbog ranije sprovedenih reformi, zdravih finansija, uz podsećanje da je Srbija četiri godine za redom imala suficit u budžetu, nivo javnog duga ispod 60 odsto i stabilnu inflaciju.

Mali je rekao da će Srbija imati i najmanji pad BDP-a u Evropi, što je, kaže, rezultat odgovorne politike koja je brzo odgovorila na krizu izazvanu koronom.

- To je veoma važno za Koka-Kolu i za sve druge velike kompanije, da na pravi način reagujemo na krizu i da smo spremni da minimiziramo negativne posledice koje su izazvane kovidom -  podvukao je Mali.

Ministar je dodao da će Srbija do kraja godine imati 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je, kaže, 60 odsto od ukupnih investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana.

Najavio je da država radi i na stvaranju boljeg poslovnog okruženja, te će, ističe, nakon 15 godina biti potpuno promenjen sistem o fiskalizaciji donošenjem novog Zakona o fiskalizaciji. Ministar je istakao da vlada sluša privredu i pozvao privrednike da joj dostave mišljenja, sugestije i kritike koje će doprineti boljem poslovnom okruženju u Srbiji i boljem rezultatu svih kompanija.

Foto: Printscreen

Čadež: Razmisliti o rasterećenju mera prema delu privrede

Kada je reč o kompanijama i borbi protiv korone, ukazano je da se zaraze najviše događaju na proslavama i velikim skupovima.

Istraživanja koja je radila Privredna komora Srbije pokazuju da se zaraza koronom ne dešava u maloprodajnim objektima, jer se tamo poštuju mere, pa molim epidemiologe da bolje sagledaju gde se zaraza dešava i da se razmisli o eventualnom rasterećenju mera za mesta koja nisu toliko rizična, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadez.

Istakao je da su sledeća dva vikenda veoma važna u poslovanju mnogih kompanija, pogotovu onih koje se bave prodajom, jer neke u ove dve nedelje ostvare prihode kao u cela druga dva meseca u godini.

Prema njegovim rečima, od uvođenja mera zatvaranja nekih maloprodajnih objekata u 17 časova i zatvaranje za vikend, zabeležen je pad prihoda u svim oblastima izuzev prehrane.

Čadež je naveo da su, recimo kada je o Koka-koli reč, njeni prihodi u ugostiteljstvu, zbog mera prema ovim objektima, pali za 80 odsto, pri čemu 40 odsto prihoda kompanije potiče upravo iz ovog sektora.

Bambi s Koka Kolom

Direktor prodaje kompanije Koka-Kola HBC Srbija Saša Marković je rekao da je ova kompanija 2019. godine ekonomiji Srbije doprinela sa 291 milion evra.

Na taj način je ostvarila 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Istakao je da Koka-kola ima 1700 direktno zaposlenih, a na tržistu Srbije u ukupnom lancu je trenutno zaposleno 14.400 radnika.

Sistem je 2019. je dobio veliko pojačanje u vidu kompanije Bambi, jednog od lidera u konditorskoj industriji naše zemlje. Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi je istakao da je veoma zadovoljan što ta kompanija može da se razvija u velikom sistemu kao što je Coca-Cola, ali i da značajno doprinese rastu grupacije svojim uspešnim poslovanjem.

(Telegraf Biznis)