• 0

Kupcu treba godinu i po dana da obiđe svaki štand najveće novogodišnje pijace na svetu

Reč je o kineskom gradu Jivu, smeštenom 300 km od Šangaja

  • 0
jelka

Foto: Unsplash

Teško je poverovati da ima neko ko još uvek, praktično dan pred Novu godinu, nije okitio jelku. Ovo je deo u godini koji ujedinjuje ceo svet, a praznična dekoracija i način slavlja su manje-više, svuda isti. Masovna proizvodnja kreće u Aziji, a ukrasi/jelke završe u svakom kutku planete.

Kako smo pisali početkom decembra, naši ljudi poslednjih godina uglavnom kupuju veštačku jelku, kako zbog ekoloških razloga, tako i zbog praktičnosti (nema nereda, može se naći nedeljama pred 31. decembar, u raznim radnjama, i nije skupa).

Ipak, da li ste se nekada zapitali gde se prave i odakle dolaze svi ti silni ukrasi, grane, sprejevi za ukrašavanje prozora, same jelke, igračke, dekorativne figure za Božić i Novu godinu? Da, iz Kine uglavnom, ali ovaj put mislimo na jedno specifično mesto. To je Jivu.

"Maleni" kineski grad naziva se još i "svetski supermarket", jer u njemu prosečan kupac može da pronađe sve što mu treba. Osim toga, drugi epiteti koji ga prate su "radionica Deda Mraza" i "kinesko božićno selo". Već vam je jasno da u tom gradu, udaljenom 300 km od Šangaja, možete pronaći apsolutno svu prazničnu dekoraciju.

Odatle dolazi čak 60 odsto svih ornamenata, figura sa likom Deda Mraza, jelki, rasvete, irvasa... Ali je zanimljivo da je malo ko čuo za Jivu. Godinama unazad izvoz ove vrste dekoracije, kao i poklona/igračaka, beleži dvocifreni rast kada je reč o kineskom gradiću među brdima. U 2019, taj izvoz je vredeo čak 300 miliona dolara.

Kaže se da u Jivuu žive marljivi i pošteni ljudi, s bogatom istorijom i kulturnim nasleđem, a trenutno ih ima oko 1,3 miliona. Tu je i na stotine hiljada migranata. U genima ovih stanovnika je trgovina, te se Jivu drugima rečima naziva i "komercijalni centar".

Najveća veletržnica na svetu

Nije nevažno reći da je pre 40 godina, taj grad bio prvi u Kini koji je otvorio pijacu za robu široke potrošnje. Kako se globalizacija sve više zahuktavala, postajalo je jasno koliko je za tu zemlju važna trgovinu. Uz to, imali su dobitnu kombinaciju: brojnu, a jeftinu radnu snagu, i tempo rada koji uzrokuje masovnost.

Svet je počeo da odbija skupe ukrase iz zapadnih zemalja, jer je dobijao odgovarajuće "kopije" za mnogo manje novca. Osim toga, zaživela je veleprodaja, pa su tako svetski putnici i trgovci kupovali robu na veliko, a onda je prodavali na malo, i to po pristupačnim cenama. Uz sve to, uspevali su da zarade.

Jivu je doživeo procvat osamdesetih godina, kroz razmenu robe. Deceniju kasnije promovisana je strategija koja povezuje industriju i trgovinu, odnosno podstiče njihov usklađen razvoj. Kada smo ušli u 21. vek, Jivu je postao "probni grad za međunarodnu trgovinu". Ali, on i dalje napreduje.

Kako da znate da ste na dobrom putu? Tako što institucije kao što su Svetska banka, UN i Morgan Stanley - vašu pijacu sa robom široke potrošnje proglase najvećom na svetu. I to je bilo pre skoro 16 godina.

Ta pijaca, odnosno poslovna zona, toliko je velika da bi, prema nezvaničnoj računici, prosečnom kupcu trebalo godinu i po dana da obiđe svih 5 oblasti u njoj, ako bi se kod svakog štanda zadržao tri minuta, a na pijaci provodio osam sati dnevno. Ukupno ima 75.000 štandova, a oko 400 je posvećeno novogodišnjoj dekoraciji.

Pijacom rukovodi grupa pod imenom "Zhejiang China Commodities City Group Co", najveće preduzeće u gradu, koje ima potporu gradske vlasti. U okviru grupe radi oko 5.000 ljudi, a procena je da vredi 2,1 mlrd dolara. Zanimljivo je i da svake godine Jivu poseti oko 400.000 stranaca samo iz poslovnih razloga.

Ukrasi za sve kulture

U Jivuu ima oko 600 postrojenja koja rade na izradi ornamenata za Božić, Novu godinu ili Kinesku novu godinu. Tu je oko 30 fabrika koje se bave samo proizvodnjom stvari od gvožđa, tu su žice, postolja i ostali delovi za jelku, koja kasnije stigne i u naše supermarkete.

Ali, iako su se i ove krizne godine jelke kitile, Jivu ipak oseća posledice pandemije. Kažu da je 2020. za njih bila izazovna i napeta, jer su uvideli pad potražnje iz inostranstva. Kako se situacija u Kini smirivala, tako je izvoz rastao, ali je onda opet nazadovao, u skladu sa epidemiološkim stanjem na globalnom nivou.

Ipak, lokalni trgovci ne gube nadu, i godinama uspešno sarađuju s divovima kao što su Amazon i Alibaba. Kako smo pisali već mnogo puta, ova 2020. je bila godina onlajn prodaje i kupovine. Samo u Kini, i to u prvoj polovini godine, zabeležen je rast onlajn prodaje na malo od 7,3 odsto.

Posebno je uznapredovala prodaja onih artikala koji se dostavljaju na kućnu adresu, a do novembra je broj aktivnih kupaca poklona za praznike, preko Alibabe, uvećan za više od 150 odsto. Lokalna vlast ovog kineskog grada planira da ponudi beneficije u oporezivanju, smeštaju i obrazovanju, kada je reč o programima e-trgovine u direktnom prenosu.

Video: Oborio Ginisov rekord: Ovaj prsten na sebi ima preko 12 000 dijamanata a teži čak 165 grama

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke