Blaž Brodnjak, prvi čovek NLB Grupe: Želimo da Komercijalnu banku još više približimo klijentima

Foto: Iztok Lazar

Naša misija je da Komercijalnu banku vratimo klijentima. Ponudićemo savremene usluge pod povoljnim uslovima, kao i konkurentne cene. NLB će ovde raditi ono što radi u Sloveniji i želimo da postanemo vodeća finansijska institucija u Srbiji, rekao je predsednik NLB Grupe Blaž Brodnjak u intervjuu za Telegraf Biznis.

Slovenačka Nova Ljubljanska banka pre nekoliko dana postala je i zvanično vlasnik domaće Komercijalne banke. Transakcija koja je započela krajem februara 2020 završena je, a Brodnjak otkriva poslovnu strategiju buduće Komercijalne banke, kao i šta će to značiti za građane, zaposlene i privredu.

Brodnjak je govorio i o tome koliko se menja svet bankara, kako ćemo ubuduće ići u banke, kako plaćati i šta čeka region. Ističe da je region zajedno jači, i da ekonomske granice više ne smeju da postoje.

• Na početku smo nove godine, kako vi vidite bankarski sektor u regionu, a kako u svetu? Sa kojim izazovima će se vaša branša susresti?

- Pričalo se pre 30 godina da neće više biti bankara. Da su usluge banaka potrebne, ali ne i banke. Ali evo, danas, banke su još uvek tu, i biće, siguran sam, još decenijama. Ne nužno sve, jer je ipak potrebno uraditi zahtevan domaći zadatak. Mi bankari naime, moramo shvatiti da je digitalizacija donela ozbiljne promene. Klijenti neće više toliko imati potrebu da dolaze u banku, već ćemo im biti potrebni kao oslonac i savetnik u nekom njihovom životnom ciklusu.

One banke koje ulažu dovoljno znanja i energije u nove tehnologije i, pre svega, razumevanje i poznavanje svojih klijenata, ostaće tu.

Što se tiče regiona, dubina finansijskog sektora je veoma niska, što znači da postoji velika prilika za rast kreditiranja, osiguranja, kao i upravljanja imovinom. Još uvek smo ispod polovine kada je reč o učešću kredita građanima u BDP u odnosu na razvijene zemlje (20-22 odsto, a u razvijenim je taj procenat nekoliko puta veći).

Kod osiguranja na primer, godišnja premija po stanovniku u Sloveniji iznosi više od 1.000 evra, dok je u Srbiji 50, što jasno pokazuje o kakvom potencijalu pričamo.

• Šta će to značiti za krajnje korisnike?

- Banke koje će aktuelni izazov propisno razumeti, imaju potencijal i šansu za rast, a s druge strane, to je šansa i za građane i privredu, jer će dobiti 24 časa dnevno raspoložive savremene usluge sa boljim korisničkim iskustvom. Dalje, što ste bliže EU, nastupi konvergencija, jer se smanjuju ključni rizici zemlje, što snižava kamatne stope i ukupne troškove za državu ali i stanovništvo i preduzeća. Dakle, bolje iskustvo uz niže cene.

Srbija je sada među najbrže rastućim tržištima kada je reč o tehnologijama i prihvatanju digitalizacije usvojim aktivnostima i projektima. Dodatno, banke će sada da se takmiče i sa fintek kompanijama, a to znači da će se truditi da ponude uslugu uz 24/7 dostupnost i relevantnost.

• Šta savetujete građanima sa ovih prostora, koji je najbolji način da iskoriste proizvode koje banke nude, a da se što manje zaduže.... Da li da biraju keš kredite, štednju u banci?

- Sve zavisi od situacije klijenta. Možda odlaže neke svoje investicije. Ali ko želi da štedi dugoročno za decu, studije ili nekretninu na primer, to je upravljanje imovinom. Pored klasičnih depozita postoje razni fondovi, proizvodi životnog osiguranja, na primer, uz neku dodatnu finansijsku komponentu.

Ako nekome treba dodatni novac da bi preživeo, onda je tu naravno nešto drugo, poput kredita. Ukoliko neko želi da se osamostali u svom stanu, banke su uvek najbolji partner, i sa cenama i sa uslugama. Mi ćemo preko Komercijalne banke sigurno biti u mogućnosti da ponudimo bolje usluge i bolje cene.

• Korona je pokazala koliko je važna digitalizacija i to da koristimo mobilno i e bankarstvo, kako vi vidite prosečnog klijenta banke u 2021, godini, a u tom kontekstu?

- Opet, i to zavisi od pojedinaca. A sada i od toga koliko je kriza donela kome štete. Da li kao privatnom licu ili biznisu. S druge strane i digitalizacija ima neki svoj tempo. Pričamo svi da ćemo plaćati satovima na rukama, ali to ne ide tako brzo.

Uveli smo mobilne novčanike, još pre tri godine i mislio sam da će svi odmah plaćati isključivo telefonom. Međutim, ne. Još to ide polako i u regionu se još uvek dosta koristi keš. Ono o čemu govorimo u struci, sporije dolazi do širih masa.

Na redu je zakonodavstvo, regulativa i biće sve više ponuda za takve usluge, i kada to dođe do kritične mase ide veoma brzo. 2020. je bila godina pomaka, a 2021, nadam se, godina u kojoj će se bankarske usluge još puno više koristiti preko digitalnih kanala.

"Uveli smo mobilne novčanike, još pre tri godine i mislio sam da će svi odmah plaćati isključivo telefonom. Međutim, ne. Još to ide polako i u regionu se još uvek dosta koristi keš"/Foto: Iztok Lazar

Verujem da će već za nekoliko godina polovina keš kredita biti odobrena i isplaćena preko telefona. Da će i stambeni kredit biti moguće ugovoriti online. Da će se plaćati kreditnim karticama preko telefona, a ne plastikom. To je i pitanje održivosti na kraju krajeva.

• Isplatili ste novac za Komercijalnu banku, šta sada sledi za građane u Srbiji koji su njeni klijenti? Poznato da je ta banka velika podrška privrednicima, da li bi vaš plan ostao takav?

- Želimo da postanemo vodeća bankarska institucija u Srbiji. To nije moguće ako ne ponudimo povoljne uslove i ako nismo konkurentni. Komercijalna banka će biti distributer univerzalnih finansijskih usluga, pored klasičnih bankarskih i osiguranja, kao i upravljanja imovinom. Nudićemo relevantne usluge za privredu, poljoprivredu i građane.

Mi ćemo u suštini ovde raditi ono što radimo u Sloveniji. Srbija je za nas najveće tržište u regionu i sa velikim potencijalom za rast. Pored toga, Srbija je imala najmanji pad BDP u regionu tokom kovida.

Komercijalna banka je u nekom razdoblju već bila vodeća na tržištu, pa poslednjih godina nešto pasivnija, ali naša je misija da je vratimo klijentima u svim segmentima.

• Građane zanima i da li će biti više bankomata na više lokacija?

- Nadam se da ćete da koristite naš mobilni novčanik bez papira, pa čak i plastike. (smeh).

• Šta mogu da očekuju zaposleni u Komercijalnoj, evidentno je da će određeni broj morati da potraži drugi posao?

- Trend u bankarstvu, ne samo ovde, već u svetu jeste da digitalizacija donosi nova vremena, nove trendove. Manje je fizičkih filijala, manje bankomata, i na kraju manje bankara. Ako podignete keš kredit preko telefona, nema nikog fizički ko vam je to ponudio, odobrio, knjižio… Jer sve to odrade modeli i digitalna rešenja.

S druge strane, stvara se potreba za onima koji su u stanju da razviju te alate, modele, sisteme i robote koji vam omoguće isplatu keš kredita za 5 minuta u 2 noću, bez razgovora sa bilo kim i sa digitalnim potpisom, bez papira.

Za vredne ljude koji su posvećeni, koji ulažu u svoju edukaciju i spremni su da se menjaju , naravno da će biti mesta uvek, ali naravno, neće biti mesta za sve.

NLB će, recimo, prepoloviti broj zaposlenih u Sloveniji, sa nekadašnjih 4.200 spuštamo se na 2.100 zaposlenih za nekoliko godina. Biće ih dakle manje, ali će u proseku biti bolje plaćeni.

Banke jednostavno postaju tehnološke firme. Nećemo vas više toliko služiti na šalterima, jer nema potrebe da dolazite u banku da plaćate, kad je to danas već moguće uraditi preko telefona u svako doba i sa bilo kog mesta . Želimo da dođete, da sednete i da ozbiljno u miru popričamo o dugoročnim planovima, štednji, osiguranju, ulaganjima. O stvarima kod kojih vam puno znače poverenje i iskren savet, koji se bazira na znanju i iskustvu. U NLB Grupi naročito puno ulažemo u edukaciju naših ljudi i to ćemo još ojačati.

• Jednom ste mi rekli da region mora da se udruži i tako izađe na druga tržišta, da verujete da smo zajedno jači, koji će vaš doprinos biti toj mantri?

- Što se mene lično tiče, ne propuštam priliku da kažem da smo zajedno jači. Još su problem političke granice, ali je potrebno oboriti ekonomske. One više ne smeju da postoje u regionu. To je nekad bilo i ponovo treba da postane jedno tržište.

Ako pogledate pojedinačno zemlje, to su mala fragmentirana tržišta, ali ako pogledate ukupno, to je već veoma ozbiljno tržište Zapadnog Balkana sa Hrvatskom i Slovenijom. Onda je to nešto sasvim drugo i podseća na Skandinaviju.

• Pitam vas to jer je poznato da je Komercijalna banka u Srbiji velika podrška privrednicima. U tom smislu, koliko umrežavanje i saradnja u regionu mogu da doprinesu snažnom rastu ekonomija na Balkanu?

- To je taj skandinavski model o kojem pričam, otvorene ekonomske zone gde za robu, talente i kapital nema granica. Treba nam poluga da sa najboljima u regionu zajedno putujemo u Brisel, Frankfurt, Vašington, London, Peking ili Moskvu i zastupamo jedno tržište.

To nije nostalgičan ideal Jugoslavije, to je zapravo ekonomski pragmatizam i svima će biti lakše ako budemo brže rasli. Tu nema iluzija, ako ne pre EU, kad uđete u EU, sve te granice će ionako pasti, pa zašto čekati.

Komercijalna banka će nastojati da bude vodeća ne samo u poslovanju sa građanima, nego i sa poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima, velikim preduzećima, a biće i kredibilan partner javnom sektoru kao finansijer infrastrukturnih projekata.

• Poslednjih dana pominje se da banka planira da uvede naknadu za štednju, odnosno ležarinu. O čemu je tačno reč, da li je korona razlog za tu odluku?

- Nije korona jedini razlog, to je već duže vreme relevantno za evropsko tržište. Na primer, znate da ECB naplaćuje bankama za stanje na računima kod nje. I to sa 0,5 odsto kamate. Korona je dovela do toga sada da je udeo depozita u bilansima banaka još puno veći.

U Sloveniji imamo priliv depozita na godišnjem nivou od više od milijardu evra, a krediti ne prate taj rast, jer se investicije u privredu odlažu zbog nesigurnosti pre svega.

Naravno, građani isto nemaju gde da troše taj novac jer je veći deo uslužnih delatnosti zatvoren. Tako da još ubrzavamo taj fenomen. To je više manje strukturalni izazov na tržištu gde je valuta evro. Za Srbiju to nije toliko relevantno, a i na koliki broj ljudi to utiče je drugo pitanje, jer je reč o iznosu od 100.000 evra iznad kojeg bi se uvela naknada.

• Mi nemamo kulturu štednje, da li mislite da to promenite povoljnijom ponudom?

- Novac u banci je apsolutno sigurniji od čuvanja u slamarici koja može da izgori ili, uslovno rečeno, da je ukradu. Kada je u pitanju novac, banka je uvek najsigurnija od alternativa.

Voleo bih da istaknem da ne postoji samo keš kao oblik štednje. Upravo, mi smo u Sloveniji najznačajniji ponuđač baš usluga upravljanja imovinom, postoje investicioni fondovi, domaći i međunarodni, životna osiguranja sa investicionom komponentom, penzioni fondovi, nepokretnosti… Naravno i država i regulatori će morati da prate taj razvoj u svim zemljama.

Prvo, želimo da banku još više približimo našim klijentima, da postanemo što je brže moguće konkurentni i puno aktivniji. To je naš prvi korak - da što pre izađemo na tržište sa nečim zanimljivim i na način koji će klijenti prepoznati i prihvatiti/Foto: Iztok Lazar

• Potrebna je podrška i novim preduzetnicima, onima koji počinju biznis, vi u Sloveniji imate za to hab, da li planirate ovde nešto slično?

- Dve stvari tu postoje. Jedna vrsta podrške je savetodavna. Baš kao što je naš Centar inovacionog preduzetništva koji ste vi posetili u Ljubljani.

Neko ko pokreće posao, može u habu da dobije sve potrebne informacije. Da registruje firmu, otvori račun, dobije računovodstveni ili pravni savet, sve na jednom mestu i to radimo u partnerstvu sa našom privrednom komorom i mnogim drugim institucijama.

Finansiranje dolazi u obzir kada je reč o predvidivom novčanom toku, ako ga nema, nažalost bankarski kredit nije pravo rešenje. Tu su primereni alternativni izvori kapitala i naša uloga je u takvim slučajevima povezivanje preduzetnika sa potencijalnim investitorima. Imamo odličnu ekipu za investiciono bankarstvo i možemo da damo savete o pristupu finansiranju preko tržišta kapitala (nalaženjem strateškog partnera ili izdavanjem akcija na berzi). Mi bismo želeli da se pozicioniramo kao neko ko pruža takvu vrstu celovite i relevantne savetodavne  usluge u regionu.

U Srbiji, prvo uspešna integracija banaka, pa onda i sve ostalo.

• Šta je onda vaš prvi sledeći korak kada je reč o Komercijalnoj banci i planu za srpsko tržište?

- Prvo, želimo da banku još više približimo našim klijentima, da postanemo što je brže moguće konkurentni i puno aktivniji. To je naš prvi korak - da što pre izađemo na tržište sa nečim zanimljivim i na način koji će klijenti prepoznati i prihvatiti.

Komercijalna banka ima sopstvenu likvidnost, veliku bazu klijenata, a mi već i sada svojim klijentima nudimo pogodnosti koje mogu da koriste u čitavom regionu, kao što je podizanje gotovine na NLB bankomatima u svim zemljama našeg prisustva ili inostrana plaćanja između pravnih lica unutar NLB Grupe sa fiksnim naknadama od 5 evra. To ćemo se potruditi da  što brže ponudimo  i klijentima Komercijalne.

Radimo na paketu dobrodošlice. Ulagaćemo u korisničko iskustvo i relevantnost za korisnika, ali i u to da budemo na raspolaganju 24/7. Dakle, sa pravom uslugom, preko pravog kanala, u pravo vreme. Sa rešenjima za sve što dolazi.

(v.bjelic@telegraf.rs)