"Naša situacija je gora od frilensera": Proveravali smo koliko duguju Srbi koji rade na kruzerima

, Telegraf Biznis

Proveravali smo kakav je status pomoraca i radnika iz Srbije koji su na brodovima. Kakav porez državi moraju da plate?

Novac, dinari, kruzer

Foto-ilustracija: Shutterstock

Poreska uprava tačno zna kome svakog meseca leže na račun plata iz inostranstva i ustanovila je da veliki broj frilensera ne plaća poreze i doprinose. Otada je krenula saga koja još traje. Frilenseri traže otpis duga, kažu da ih zakon ne poznaje, dok država brani jasan stav da je sve po već poznatom Zakonu propisano.

Pitanje frilensera povuklo je i neka druga, starija, pa se postavilo ono da li i gastarbajteri moraju da plaćaju porez. Međutim, ono nije jedino, postoji određeni broj ljudi, radnika koji rade na brodovima i kruzerima, kao i pomoraca.

Kako su rekli za naš portal iz Udruženja pomoraca, njihova situacija je i gora od frilensera.

- Dok u okolnim zemljama Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori pomorci plaćaju minimalne do 15% poreze i doprinose u Srbiji nas zakon ne prepoznaje. Ovde se vodimo kao nezaposleni sa primanjima i to dovodi do naplate poreza od 45-55% sa doprinosima.  Mi nismo kriminalci, sve smo krvavo zaradili, ali u takvo apsurdnoj situaciji niko nikad nije prijavio prihode - navode nam oni.

Plaše se da će poreska, nakon što završi za sa frilenserima preći i na njih.

Proveravali smo kakav je njihov status.

- Najgore je što ogroman broj njih, gotovo 90 odsto ne zna svoj status, odnosno, ne znaju da li su zaposleni. Imaju dve mogućnosti, i obe podrazumevaju određene obaveze - priča za Telegraf Biznis Aleksandar Segedi, knjigovođa iz Beograda.

Kako objašnjava, radnici na brodu imaju mogućnost da se "deklarišu" kao frilenseri, odnosno da sklope ugovore o delu. Onda su dužni da svojoj državi plate poreze i doprinose.

- Možda nije pravedno, kako kažu mnogi, ali je u skladu sa pravnim sistemom. Tu mogućnost, imate i kao domaća i kao strana firma - navodi on.

Na tvrdnju da pomorce i radnike na kruzerima ne prepoznaje zakon u Srbiji, Segedi je decidan:

- Veoma ih prepoznaje zakon u Srbiji. Ili rade po ugovoru o delu sa primanjem neto, ili bruto zarade za stranog poslodavca, ili su u punom radnom odnosu. Prepoznaje ih zakon besprekorno. Ako su zaposleni na puno radno vreme, što se ređe dešava u početku, jer niko od njih ne dobije kao početnu poziciju stalno zaposlenje, oni posle dovoljno godina stiču pravo na penziju gde im se plaćala penzija. Našoj državi nisu dužni ništa, donesu potvrdu. Ukoliko mi imamo ugovor sa tom državom o međudržavnom oporezivanju, da se plaća samo na jednom mestu, mogu i da se leče ovde - kaže naš sagovornik.

kruzer

Carnival Liberty / Foto: Pixabay

Kako u Hrvatskoj plate manje?

Osvrnuo se na česte primere koje navode naši sugrađani, a to je kako se različita osnovica obračunava u Hrvatskoj, na primer, Segedi podseća da se često zaboravlja da je Hrvatska u Evropskoj uniji, i da je na primer, italijanska kruzer kompanija u istoj finansijskoj uniji kao Hrvatska.

- Dakle, penziono, ukoliko se dokaže da se plaća na drugom mestu, a može da se dokaže i pasošem. Kod onih sa ugovorom o delu, ukoliko je kompanija uopšte plaćala porez za njih, onda im se za taj procenat odobrava poreski kredit u Srbiji. Međutim, porez je u Srbiji 10 odsto, u inostranstvu 15 na primer, i taj zbir je manji. Na kraju, porez niko nije dužan, ali doprinose jeste. Tu nastaje zabuna. Penziju svakako platiš ovde ili onde. Ali da se negde plati -mora - kaže nam Segedi.

Tačan broj za kraj onih koji rade na kruzerima nije poznat. Na osnovu grupa u koje su učlanjeni, može se govoriti o cifri od oko 20.000.

Koliko njima situacija deluje nepravedno, ilustruje primer radnika na brodu koji dolazi iz Srbije i Hrvatske:

Na platu od 3.000 evra mesečno, u Hrvatskoj legalno plaća 200 evra doprinose, ima zdravstveno i penzijsko i oslobođen je poreza u slučaju otkaza, više od 183 dana na brodu i u slučaju bolesti.  Sprski pomorac na platu od 3.000 evra treba da plati 1.500 državi. A to, kako navode, treba da plate kao "nezaposleno lice koje prihoduje iz inostranstva".

Video: Radnici koji će raditi od kuće do 2021. godine ili - zauvek?!

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dulee

    Koliko osobe koje se bave ovom tematikom nemaju pojma o materiji. Zakon u Srbiji prepoznaje pomorce besprekorno!!! Kakvo neznanje i bahatost. Pomorci su u svakoj normalnoj drzavi prepoznati kao posebna kategorija radnika, zbog uslova rada, rizika, osvojenost od familije, ogranicenosti kretanja, rada bez slobodnih dana i praznika itd i njihove obaveze su regulisane posebnim zakonom. Cak i EU je ostavila pravo clanicama da same uredjuju kako ce naplacivati porez na plate pomoraca. Dva osnovna standarda za naplatu poreza pomorcima su ili da ne naplacuju porez uopste, Njemacka, Cg npr, ili da naplacuju ako je pomorac proveo na brodu manje od 183 dana u godini, Hrvatska, Poljska, Italija...

  • Milan

    Drzava pomorce do sada nije uopste prepoznavala. Nikakav status nismo imali. Zasto nam banke nisu odobravale kredite? U HR I CG banke jedva cekaju pomorce. Sva prava imaju kao I svi ostali gradjani.

  • Vladimir Magoc

    Kako mozete lagati samo , aman prestanite mi nedobijamo uplate na racune u Srbiji . probudite se sa lazima, nepostoji clan po kojoj bi osnovi na oporezovali,To vam je kao da odete, Poreska uprava moze samo da kontrolise Banke na nasem Podruciju . ako vas zanimaju informacije obratite se meni

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke