Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti: "Najviše pritužbi došlo iz sektora zdravstvene zaštite"

Prvi koraci u svetu u zaštiti podataka o ličnosti napravljeni su pre tačno 40 godina, a pre godinu i po dana, treći po redu zakon, čiji je zadatak da štiti ove osetljive podatke dobila je i Srbija.

Prošla godina je praktično bila prva puna godina primene ovog zakona koji je počeo da se primenjuje u avgustu 2019.

Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže da bi u normalnim okolnostima protekla godina bila lakmus papir za funkcionisanje zakona, a zbog pandemije je bila sve samo ne obična i normalna.

- Prvi put smo se našli u situaciji koja nije propisana nijednim aktom, u jednoj vanrednoj situaciji. Građani su počeli da koriste svoja prava, ali ovaj zakon nije napisan jednostavno i čitko i treba ga prvo razumeti - rekao je Marinović na obeležavanju Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti.

On objašnjava da će u narednom periodu u fokusu imati učenike osnovnih i srednjih škola, kao i predstavnike pravosuđa.

- U pojedinim situacijama primena ovog zakona bi mogla da dovede do dvostrukog kažnjavanja, pree dva različita suda, pa gledamo kako to da rešimo - objašnjava Marinović.

Građani koji smatraju da su im prava ugrožena trebalo bi da se prvo obrate onima koji obrađuju njihove podatke, da vide ko ih i kako čuva i obrađuje, kao i da na kraju zabrane dalju obradu podataka.

- Tokom prošle godine najviše pritužbi došlo je zbog sektora zdravstvene zaštite, što inače nije slučaj, jer je zdravstvo generalno bilo u fokusu prošle godine. Pogotovo na početku pandemije su svi bili zainteresovani da se njijovo zdravstveno stanje sačuva, posebno ako su bili zaraženi, jer nisu želeli da ih bilo ko gleda drugačije, od komšija, do kolega na poslu - objašnjava on.

Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, kaže da je usvajanjem GDPR (opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti ) definisano da naši podaci ne pripadaju ni državi, ni kompanijama, nego nama.

- Podaci su postali gorivo današnje ekonomije, zato ih još više treba zaštititi - rekao je on.

Foto: Unsplash

Jan Bratu, šef misije OEBS, kaže da je Srbija napravila značajan napredak, ali da je to samo prvi korak u zaštiti podataka o ličnosti.

- Tehnološki napredak doveo je do otpuštanja velikog broja ličnih podataka u javnost, od kojih mnogo dajemo sami, ponekad i ne znajući šta radimo. Svi plaćamo te servise dajući im lične podatke, a ako tome dodamo i softvere za prepoznavanje lica ili vešlstačku inteligenciju, moramo da budemo svesni svih rizika i da zaštitimo svoje podatke - rekao je on.

Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara poverenika, objašnjava da je tokom godinu i po dana od primene zakona poverenik uglavnom delovao preventivno.

- Poverenik se obratio velikom kompanijama koje su imenovale svoje predstavnike za Srbiju, ljude kojima mogu da se obrate povodim zaštite svojih prava. Ono što nije postignuto, to je usklađivanje svih ostalih propisa sa njim - rekao je on tokom predstavljanja prve publikacije o primeni ovog zakona.

Petrović objašnjava da se baš tokom pandemije dogodila kompromitacija informacionog sistema Kovid 19.

- Poverenik je uspeo da spreči to i otkrio da su zanemarene odredbe zakona o zaštiti ličnosti. Tada je bilo ko mogao da se uloguje u taj sistem, da izmeni stare i ubaci nove.

foto Pixabay

Iz Ministarstva pravde povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti navode da su lični podaci građana Srbije zaštićeni na isti način kao i u drugim državama EU.

- Državni organi, zdravstvene ustanove, banke, škole, fakulteti, trgovinski lanci i drugi subjekti obrađuju lične podatke građana po istim pravilima po kojima se to čini u Evropi - navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše zaštitu ličnih podataka građana, kao što su ime, adresa stanovanja, elektronska adresa, matični broj, podaci o zdravstvenom stanju, imovini i svi drugi podaci koji određuju fizičko lice i utvrđuje pravila vezana za obradu tih podataka.

- Građani imaju pravo da se upoznaju sa svim aspektima upotrebe njihovih podataka o ličnosti, mogu da traže i dobiju obaveštenje o obradi njihovih podataka koje organ vlasti ili drugi obrađivač poseduje, imaju pravo na uvid u podatke i pravo na izdavanje kopije podataka koji se vode o njima, kao i prava na ispravku, dopunu, brisanje, ograničenje i prenosivost podataka - kažu u Ministarstvu.

Pristanak na obradu podataka može biti samo dobrovoljan, jasan i nedvosmislen, a Zakon predviđa zaštitu građana u postupku pred Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti i sudom. 

Proširene su nadležnosti Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti tako da on sada nadzire i sprovođenje zaštite podataka, postupa po pritužbama, obavlja inspekcijski nadzor preko ovlašćenih lica, nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije, ukazuje na zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka, obavlja poslove međunarodne saradnje.

(Telegraf Biznis)