Srbiji u Francuskoj predstavljaju idejna rešenja za metro, građani odlučuju o izgledu vagona

Foto: Pixabay

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da delegacija Srbije putuje u Pariz naredne sedmice kako bi se dodatno precizirala struktura finansiranja beogradskog metroa u ukupnom iznosu od oko 454 miliona evra i da će jedna od tema biti izbor tipa i modela kompozicije vagona u kojima će se voziti Beograđani u novom metrou.

Teme za vas

Pored Malog u Pariz će otići i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji će takođe voditi razgovore u vezi sa izgradnjom beogradskom metroa. Ovu vest potvrdio je i Vesić gostujući u Novom jutru RTV Pink čiji je jutros bio gost.

- Ja idem zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, mada je moja tema nešto drugačija, ja ću dva dana biti sa ministrima finansija, za ekonomski razvoj i transport. Naša tema će biti metro. Mi smo potpisali sporazum sa francuskim kompanijama o izgradnji metroa. Idemo sada tamo da utanačimo detalje, dogovorimo strukturu finansiranja u vrednosti od 454 miliona evra, koliko košta deo koji mi finansiramo zajedno sa njima. Ostvarićemo višedecnijski san i u potpunosti pratimo dogovorenu dinamiku. Građani će za nekoliko godina imati priliku da vide kako se radovi odvijaju i 2028. će imati priliku da se voze metroom - rekao je Mali gostujući na TV Prva.

Kazao je i da je i organizovana prezentacija vagonskih kompozicije koje su u ponudi za izbor.

- Imaćemo priliku da pogledamo šest kompozicija, a od tih varijanti kako bi trebalo da izgledaju vagoni, mi ćemo da izaberemo tri. Zatim ćemo da organizujemo glasanje građana i oni će biti u prilici da glasaju koji će model izabrati. To će biti najmoderniji automotizavani metro - naveo je Mali.

"Država preuzima najveći teret krize"

Ministar Mali izjavio je da je državna podrška u iznosu od 235 milijardi dinara usmerena ka privredi i građanima kako bi se na pravi način odgovorilo ekonomskim izazovima nastalim usled pandemije, dostigao rast BDP od šest odsto i održao stepen zaposlenosti.

Ministar Mali izjavio je da je državna podrška u iznosu od 235 milijardi dinara usmerena ka privredi i građanima - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Država kroz svoju odgovornu politiku preuzima najveći teret krize. Ovu pomoć budžet može da izdrži, mi imamo novca, nama su zdrave javne finansije i hoćemo da deo tog novca vratimo građanima Srbije. Hoćemo da podržimo građane Srbije, uz zadržavanje makroekonomske stabilnosti - rekao Mali.

On je podsetio da će građani dobiti dva puta po 30 evra tokom ove godine i to u maju i novembru, dok će najstariji sugrađani, pored pomenutih 60 evra koje će dobiti u istim mesecima kao i ostali građani, dobiti još 50 evra u septembru ove godine.

- Ukupno, dakle, penzioneri dobijaju 110 evra od države, svi ostali koji su se prijavili 60 evra. Penzioneri neće biti u obavezi da se prijavljuju jer već imamo uvežbani sistem preko PIO fonda, dok će građani biti u obavezi da se prijave samo jednom, i to aprilu - objasnio je Ministar.

On je dodao i da za one koji primaju socijalnu pomoć, njih 150.000, neće biti prijavljivanja.

Mali je naveo da će već u aprilu biti pokrenuti isti sistem za prijavu kao prošle godine, pa će tako biti omogućeno prijavljivanje putem sajta Uprave za trezor kao i kol centra, uz unos najosnovnijih ličnih podataka.

Mali je rekao i da za one koji primaju socijalnu pomoć, njih 150.000, neće biti prijavljivanja - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Mali je podsetio da se prošle godine prijavilo 6,2 miliona građana i da je sistem radio bez greške. Podsetio je i da je paket podrške bio vredan 705 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra, a da je pad privrede od minus jedan odsto, najbolja potvrda toga da je strukturiranje tog paketa i dodela tog novca građanima i privredima - bila ispravna.

- Mi smo sa jakim i sveobuhvatnim merama uspeli da održimo nivo privrednih aktivnosti i podržimo dodatno likvidnost privrede. Vi niste imali ni masovna otpuštanja kao u drugim zemljama. Podrška je dovela do toga da nam nezaposlenost u trećem kvartalu prošle godine bude 9 odsto i bude manja nego na početku godine kada je iznosila 9, 4 odsto. To je sve dovoljna potvrda uspešnosti i sveobuhvatnosti paketa i najbolji odgovor našim kritičarima - rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, selekcijom ko je ugrožen i kome treba biti dodeljena podrška, ušlo bi se u "zamku" moguće diskriminacije.

- Kako biste postavili tu liniju, onaj ko prima 20.000 ili 30.000 dinara je ugrožen a onaj ko prima iznad nije? Zar nisu najveći teret krize podneli naši najstariji sugrađani? U ovom trenutku Srbija ima novca i mi smatramo da su svi građani, manje ili više ugroženi ovom pandemijom, usled stresa, bojazni za zdravlje i izloženosti dodatnim troškovima. Mi smo kao celo društvo prošli tešku krizu i hoćemo da pokažemo solidarnost i jedinstvo - rekao je Mali.

Mali je dodao i da je prošle nedelje na Vladi Srbije usvojen Predlog zakona o socijalnim kartama, te će on dodatno pomoći da se u društvu prepoznaju najugroženije kategorije.

Prema njegovim rečima, selekcijom ko je ugrožen i kome treba biti dodeljena podrška, ušlo bi se u "zamku" moguće diskriminacije - Foto: Tanjug/Sava Radovanović

On je naveo da optimizam za ovu godinu budi i ostvaren rezultat u budžetskim prihodima.

- Mi smo na kraju januara imali suficit od 13,3 milijardi dinara, a planirali smo deficit od 13,4 milijardi deficita. Dakle imamo 27 milijardi više novca, nego što smo planirali - kazao je Mali.

- U budžetu smo planirali oko 100 milijardi dinara neto prihoda, a imali smo 110 milijardi. Dakle, očigledno privreda funkcioniše i radi i tu je već napravljena rezerva za isplatu te dodatne pomoći - dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, naplata bruto PDV prošle godine za pet odsto je veća nego 2019. godine, dok je neto PDV 30,4 odsto veći u 2020. nego u 2019. godini, upravo zato što smo sa šest milijardi evra pomogli privredu, zato što su građani dobili 100 evra pomoći.

- To je najbolji odgovor onima koji kritikuju naš program, bez argumenata je to što pričate. Ja vam govorim o ciframa. Da nije bilo pomoći imali bi veći privredni pad i zaposlenosti. Ja sam ponosan na te rezultate - kazao je on.

On je naveo da kretanja u privredi ohrabruju.

- U decembru prošle godine naša industrijska proizvodnja je porasla za 4,1 odsto u odnosu na decembar 2019. godine, pri čemu je prehrambena industrija imala rast 5,5 odsto - naveo je Mali.

- U decembru prošle godine naša industrijska proizvodnja je porasla za 4,1 odsto u odnosu na decembar 2019. godine - kazao je Mali - Foto: mfin.gov.rs

On je dodao i da ti rezultati, u uslovima najveće ekonomske krize, opravdavaju novčanu pomoć.

- Nama će pad BDP biti oko jedan odsto, bićemo najbolji u Evropi, najmanje ćemo trpeti posledice koronavirusa - kazao je Mali i dodao da su druge zemlje poput Hrvatske, Velike Britanije ili SAD imale daleko veći pad BDP-a.

O podršci privredi

Govoreći o podršci privredi, kaže da se sa dodatnom pomoći ide kako bi se i dalje održala likvidnost preduzeća i zaposlenost.

Rekao je da se ide sa podrškom firmama sa oko 450 evra po zaposlenom, odnosno sa isplatama tri puta po 50 odsto minimalne zarade. Precizirao je i da je izuzetno važna isplanirana podrška transportnim kompanijama, odnosno prevoznicima.

- Imamo ukupno 6125 autobusa i oni će u narednih šest meseci primati 600 evra po autobusu. To je jedan od naših najugroženijih sektora - kazao je Mali.

Takođe, ide se sa još 120 milijardi dinara garatnih šema, proširujemo ovu postojeću od prošle godine i sa još dodatnih 60 milijardi dinara garantne šeme za one koji su najugroženiji i za čije će kredite država garantovati bankama sa više novca, kako bi banke odobrile kredite i onima koji nemaju najbolje finansijske rezultate.

Mali je istakao da se još uvek razmišlja i da je jedina nedoumica da li pomoći i velikim firmama jer analize pokazuju da je samo 25 firmi koje zapošljavaju 2000 radnika, imalo pad prihoda veći od 70 odsto, dok je kod malih i srednjih preduzeća, situacija značajno drugačija jer je taj pad zabeležen kod 10.400 preduzeća koja zapošljavaju preko 20.000 radnika, odnosno da je veći uticaj krize na sektor malih i srednjih i preduzeća.

Govoreći o podršci privredi, kaže da se sa dodatnom pomoći ide kako bi se i dalje održala likvidnost preduzeća i zaposlenost - Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministar je rekao da se nastavlja saradnja sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC) na utvrđivanju garantne šeme vredne milijardu dolara. Ova korporacija je, kako kaže, spremna da podrži garantne šeme za sprsku privredu i narednih nekoliko nedelja će biti potpisan sporazum sa njima.

- Pre nekoliko dana smo sa SAD potpisali Sporazum o podsticanju investicija i to je bio bio jedan od prvih dokumenata koje je odobrio novi predsednik SAD Džo Bajden.

- Američki poreznici vam daju novac. To vam dovoljno govori o atraktivnosti i sigurnosti ove destinacije, da je Srbija postala ekonomski stabilna jer je američki novac došao ovde - rekao je on.

Mali je naveo da će nakon povratka iz Francuske, već u petak, imati razgovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i da očekuje da će polovinom ove godine imati dogovreni novi aranžman.

Naveo je i da se svaki dan sa ostalim ministrima dogovaraju oko realizacije predviđenih budžetskih planova, te da će u četvrtak naredne nedelje svi ministri imati sastanak sa premijerkom Anom Brnabic, kako bi se videlo dokle se stiglo i kako dalje.

- Ja sam timski igrač, mi svi radimo kao tim i zajednički ćemo rešiti izazove i probleme koji su pred nama - zaključio je ministar.

(Telegraf Biznis)