Proveravali smo gde su još knjige besplatne: Ovo je vizija prof. Kavčića Srbije u narednih 10 godina

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva

Aleksandar Kavčić je čovek koji je tek sada postao popularniji u našoj javnosti, odnosno, otkako se čulo za njegove besplatne udžbenike. Kavčić je to najavio u intervjuu za Telegraf Biznis, kada je prvi put u medijima i govorio o svom planu da pomogne da obrazovanje u Srbiji bude besplatno.

Teme za vas

Sada, za jedne je čovek koji narušava autorska prava i ne poštuje pravila, za druge je neko ko je došao da uzme deo kolača od tržišta školskih knjiga i svima omogući da se školuju. U akciji fondacije, koju je osnovao sa sopstvenim imenom u nazivu, na sajtu je objavio besplatne udžbenike za đake u Srbiji, što je malo koga ostavilo ravnodušnim.

- Ne vidim sebe kao Robina Huda. Imam ciljeve, volim da se izborim za nešto što je pravedno, tehnika mi je struka, ali mi je obrazovanje profesija. Nikad se u životu nisam vodio profitom, jer ne umem to da radim - rekao je Kavčić.

Upravo od danas na sajtu besplatnabiblioteka.com su dostupni novi udžbenici za sedmi i osmi razred osnovne škole, saopštila je Fondacija Alek Kavčić. Dostupni su udžbenici za osmi razred za fiziku, engleski za osmu godinu učenja i engleski za četvrtu godinu učenja, i udžbenik za sedmi razred za likovno.

Uskoro će moći da se naruči i i konstruktorski materijal za predmet tehnika i tehnologija za sedmi razred, navedeno je u saopštenju.

Pet stvari koje nam je rekao Kavčić

Kako da poguramo obrazovanje?

Srbija mora da "pogura" obrazovanje tako što će u njega uložiti novac, ako želi da se kao zemlja nesmetano razvija. Ako želimo da imamo obrazovanu naciju, prosvetni radnici moraju se poštovati, rekao je on za Telegraf Biznis.

"Pre svega treba se odreći potrebe za eksperimentima u obrazovanju (usmereno obrazovanje, dulano obrazovanje, itd.). Uspeh bi bio vratiti obrazovanje na nivo na kome je bio pre nekoliko decenija. Nisu tada škole "pucale" od digitalnih pomagala, a akademici, glumci, lekari su nam dolazili iz klupa seoskih škola.

Zašto je to tada moglo, a danas deluje tako teško? Zato što je tada prosvetni radnik uživao dostojanstvo i bio cenjen u društvu, a roditelji su im sa puno poverenja prepuštali brigu o vaspitanju i obrazovanju dece, znajući da je to dobro za njih".

Besplatni udžbenici

 Obrazovanje mora biti besplatno, rekao nam je Kavčić.

"Potpuno besplatno, na svim nivoima, od vrtića to fakulteta – mislim na ove državne. Srbija je mala zemlja. Sedam miliona je malo da bi se obrazovni sistem prepustio stihiji u nadi da će se elita ‚‚izroditi” bez velikog ulaganja. Da bismo bili konkurentni, mi moramo svakom detetu ove zemlje pružiti mogućnost da dostigne svoj potencijal, a to je jedino moguće ako je školovanje besplatno i kvalitetno.

Pođimo od udžbenika koji danas ne da nisu besplatni, već na tržištu udžbenika vrednom oko 100 miliona evra godišnje dominiraju strani izdavači koji se služe koruptivnim markentinškim metodama i kojima je profit jedini cilj. Pri tome, Zavod za udžbenike već ima izrađene udžbenike, a pošto je to javno preduzeće, izradu tih udžbenike je poreski obveznik već jednom platio.

Apsurdno je onda da sada strani izdavači izvlače dodatni profit od roditelja u Srbiji, kad je dovoljno da se udžbenici Zavoda samo štampaju po pristojnim cenama. Zato Fondacija Alek Kavčić ima cilj da obezbedi besplatne udžbenike za sve osnovce u Srbiji tako što će ih objaviti na internetu".

Plate nastavnika moraju da budu veće

Centralnu ulogu u obrazovanom sistemu imaju nastavnici, a ne ministarstvo prosvete svojim dekretima, naređenjima, preobukama, i sl. Prosvetni radnik je taj koji svako dete stavlja na prvi stepenik društveno-ekonomske lestvice. Možemo postaviti ambiciozne ciljeve, kao na primer smanjenje broja predmeta, insistiranje na razumevanju, a ne na bubanju, više projektne nastave, digitalizaciju, praktično ‚‚Finski model“… ali ko to treba da sprovede u delo, pitao se Kavčić.

"Ne ministarstvo, već nastavnik. A ako se nastavniku ne dozvoli da bude kreativan u svom poslu, već mu ministarstvo svake godine novim dekretima ‚‚naređuje” kako treba da radi, efekat je kontraproduktivan.

Ako je srpska škola košarke uspela kreativnim radom da dostigne svetski nivo, to onda može i srpska škola znanja, ali treba nastavnicima dozvoliti da budu kreativni i inventivni (jednako kao što je to dozvoljeno košarkaškim trenerima).

One uspešne u tome treba nagrađivati, i eto recepta za uspeh. I veća plata, i povećan ugled u društvu, i na kraju dostojanstvo za kojim prosvetni radnici evo već 2-3 decenije vape".

Gde ćemo biti za 10 godina?

"Voleo bih da Srbija krene putem privrednog suverenizma. Previše favorizujemo strane kompanije koje ovde dobijaju subvencije od države, dok domaće firme jedva preživljavaju. Ako ne formulišemo jasne nacionalne interese po pitanju privrede i pljoprivrede, nastavićemo da kaskamo na začelju Evrope. A kad formulišemo nacionalni interes privrede, onda ga moramo štititi svim sredstvima: carinama, subvencijama, poreskim olakšicama.

Na primer, apsurdno je da carinimo elektronsku opremu iz Koreje, a nemamo sopstvenu elektronsku industriju koju treba štititi, dok poljoprivredne proizvode iz Albanije uvozimo bez ili uz vrlo male carine, i time direktno ugrožavamo domaćeg poljoprivrednika.

Kao što rekoh, posle Drugog svetskog rata smo sopstvenim snagama dizali svoju privredu. Moraćemo opet.

Što se obrazovnog sistema tiče, potrebno je vratiti veru u integritet prosvetnog radnika. Cilj obrazovnog sistema mora biti samo jedan – da se svakom detetu omogući da dostigne svoj potencijal. Samo tako ćemo imati konkurentnu naciju", rekao nam je Kavčić.

Foto: ATA Images

Kako je u osnovnim školama u drugim zemljama? Da li plaćaju školske knjige?

Kavčić želi da promeni udžbenike, odnosno činjenicu da se oni u Srbiji plaćaju. Najveći otpor projektu kačenja udžbenika na sajt Fondacije stigao je odmah i to od privatnih izdavača. Optužuju ga i za kršenje autorskih prava.

Kako je objasno profesor Kavčić,  na sajtu postoje udžbenici koji su pisani za Fondaciju i da su sa tim autorima honorari dogovoreni unapred, kao i da ne zavise od broja prodatih ili skinutih primeraka. Za elektronsku formu knjiga Zavoda za udžbenike, koje se takođe nalaze na sajtu, tvrdi da je nađeno adekvatno rešenje.

Mi smo proveravali kako je u nekim drugim zemljama, a evo šta su nama podelili roditelji mališana kojima smo slali upit?

HRVATSKA

- Udžbenici za svu decu koja idu u osnovnu školu su već godinama besplatni. Škole naručuju udžbenike, i na početku školske godine učitelji ih dele đacima. Računi za udžbenike se šalju ministarstvu za obrazovanje, i onda oni to isplate školama.

Učenici su dužni da čuvaju udžbenike i da ih vrate na kraju nastavne godine, jer su udžbenici u vlasništvu škole. Svake godine nastavnici su dužni da pregledaju udžbenike i sklone one koji su uništeni. Svake četiri godine se naručuju novi kompleti. Izuzetak su "radni udžbenici" to su na primer iz matematike ili engleskog i u njima učenici pišu, pa se oni i naručuju svake godine. Likovne mape, radne beležnice i neke zbirke zadataka, po potrebi, kupuju roditelji.

PORTUGAL

- Udžbenici za osnovno obrazovanje do 9. razreda su potpuno besplatni i dobijaju se u školi. Takođe, đaci su dužni da te udžbenike na kraju školske godine i vrate.

ŠVEDSKA

- U osnovnim školama je apsolutno sve besplatno, dobijaju se čak i olovke i gumice... Osim toga, učenici koji idu u 5. razred i stariji dobijaju i lap-top na korišćenje. Na njemu sve rade, i vraćaju ga na kraju školske godine. Takođe, svi đaci imaju i jedan besplatni kuvani ručak u toku dana.

AUSTRIJA

- Osnovci u Austriji takođe sve udžbenike dobijaju besplatno, i nisu u obavezi da ih vrate na kraju školske godine. Udžbenici mogu da se razlikuju od škole do škole, ali je program u njima manje-više isti. Dodatno, svakog septembra svi školarci od države dobijaju 100 evra, kako bi pokrili troškove za dodatne stvari koje su potrebne za školu.

MAĐARSKA

Knjige su besplatne i ne vraćaju se.

SLOVENIJA

Kupuju se samo radne sveske. Udžbenike besplatno dobijaju, a deca ih vrate na kraju godine

Kakvo je vaše mišljenje? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)