Kvalitet sve lošiji, roba ista - razlikuju se samo etikete: Dobar džins se jedva nalazi u Beogradu

Foto: Pixabay

Prošla godina se za mnoge "nije ni desila", žele da je zaborave i idu dalje, ali - istina je da je ostavila trajne posledice na svaki segment društva, globalno. U 2020. smo, kao nikada do tada, uvideli koliko se oslanjamo jedni na druge i kolika je važna svaka karika u lancu snabdevanja.

Teme za vas

Biznisi su bili u zastoju ili su propadali, ekonomije i dan-danas pate, građani pokušavaju da štede dok se bore s finansijskom neizvesnošću, a sve se odrazilo i na modnu industriju. Jedna kategorija posebno pati, a to je džins. Šta se desilo s dobrim, starim farmerkama?

Šta se desilo s kvalitetom, a šta sa cenama?

Sredinom leta smo pisali o tome da su poremećeni lanci snabdevanja, usled blokada u saobraćaju i transportu, ali i smanjenoj potražnji, uzrokovali lošu ponudu: naime, tada su jarke, svetne haljine - simbol leta - mahom izostajale. Odeća se svela na basic kolekcije.

Osim toga, proizvodnja komercijalne odeće, koju otkupljuju svetski brendovi, uglavnom se svela na jednu zemlju: to nije Kina, a ni Kambodža ili Vijetnam, već Bangladeš. Da, čak i tamo gde je radna snaga jeftina u globalu, a to je Azija, očigledno ima razlika.

Nova kolekcija ili samo tako piše?

Odmah s proleća 2020, nekoliko nedelja nakon proglašenja svetske kovid-19 pandemije, došlo je do problema. Modni divovi su počeli da otkazuju narudžbine zbog smanjene tražnje, što je fabrike iz Bangladeša i radnike u njima ostavilo na cedilu.

U toj zemlji milioni radnika zaposleni su u fabrikama, tj. rade za modnu industriju, a uglavnom žene. U aprilu 2020, više od milion tekstilnih radnica iz Bangladeša poslato je kući bez plate ili je ostalo bez posla, usled korona krize.

Bangladeš / Foto: Tanjug/AP

Da, istina je da su divovi otkazali porudžbine, što je naišlo na negodovanje, jer je ostalo u zalihama mnogo neupotrebljene odeće. Zamislite da milioni ljudi svakodnevno svojim veštima rukama, po ceo dan, rade za svetsku modnu industriju - koliko je to onda tona odeće, i šta posle s njom?

Ne čudi što se basic stvari predstavljaju kao "nova kolekcija" ili što se one napravljene 2019/20. sada promovišu kao kolekcija za 2021. godinu. Isto tako, kupci su ranijih godina primećivali da se pred kraj sezone, kada su popusti, na akcijama često nađu odevni predmeti koje ranije nisu ni videli u radnji: odakle ta odeća?

Farmerke, modni komad koji ne "bledi" samo od pranja

Ovih dana izazov je naći dobar džins, kvalitetan, po razumnoj ceni. Kada kažemo "razumnoj", to znači da jedan par ne košta 50 do 100 evra na domaćem tržištu. S druge strane, one koje se prodaju za 2.000 dinara, uglavnom liče na helanke, rubovi se oštete ako se probaju nekoliko puta u radnji, nema dopuna brojeva (veličina).

Farmerke se tradicionalno prave od denima (teksas platna), materijala koji je prvobitno proizveden od predenog pamuka. U kasnije moderne modele dodavan je elastin, ali u poslednje vreme sve je više poliestera u farmerkama, i to u značajnom procentu.

Foto: Pixabay

Tokom Velike depresije u SAD (početkom 1930-ih godina), odeća koja je do tad bila namenjena mornarima, rudarima, drvosečama i radnicima na železnici, postala je masovni trend. Džins je doživljavan kao "jeftina odeća koja traje", dobrodošla u vreme velike nemaštine u Americi.

Ipak, danas baš i nije tako. Istina je da farmerke nose maltene svi, ali pitanje je kakvog kvaliteta je koji par? Odavno više nema etiketa "Made in Italy", a sve su ređe i etikete "Made in China". Bangladeš je postao centar proizvodnje.

Vlasnik četiri fabrike u toj zemlji kaže da oni sada rade sa 25 odsto radne snage, ali - ne zato što smanjuju broj zaposlenih zbog korone, već zato što nema dovoljno porudžbina. Ono za čim ima potražnje i dalje jesu trenerke i pidžame.

Mnogo radnji, ista roba

Još jedan fenomen koji prati komercijalne brendove: nailazimo na praktično istu odeću u radnjama različitih brendova, a ono što ih razlikuje je etiketa. Čak su i cene slične.

Uprkos tome što je masovna proizvodnja uzela maha, ipak bi trebalo da postoji neka individualna šema, po kojoj brendovi šalju svoje zahteve - nešto što ih razlikuje u moru sličnih odevnih komada. Tako da, naizgled imate izbor, ali ga i nemate. Ove godine izostaju i tzv. atraktivni modeli.

Foto: Pixabay

Godinama unazad, osim klasičnih kolekcija, mogli smo da naiđemo i na one aktuelne, prolećno/letnje. Baggy farmerke više nisu novost, treba nam nešto novo. S druge strane, zvoncare su nakratko zablistale prošle i pretprošle godine, sada ih opet nema.

I tamo gde je nova kolekcija, postoji problem s brojevima, što je verovatno posledica zastoja u snabdevanju, odnosno posledica korone. "Pod rukom" malo kvalitetniji džins u komercijalnim radnjama košta od 5.500 do 7.000 dinara ove 2021, a čini se da je ranije isti kvalitet imao nižu cenu.

Šta sa neprodatom odećom? Koliko vredi?

Svetski modni brendovi sada imaju problem sa zalihama robe koja nije prodata u proteklom periodu, a vredi oko 100 milijardi evra. Kompanije su, kako smo već rekli, značajno smanjile porudžbine upućene azijskim tekstilnim fabrikama.

Rojters izveštava da se ta industrija nadala kako će 2021. biti daleko bolja od 2020. Potražnja za odećom pala je 17 odsto, i to ne samo zbog raznoraznih blokada, već i masovnog rada od kuće. Ali, novi talas pooštravanja mera opet budi dozu pesimizma.

Recimo, Primark je izvestio za Rojters da u skladištima ima robu vrednu 205 miliona dolara, iz sezone proleće/leto 2020, kao i onu iz aktuelne zimske kolekcije, vrednu znatno više od 200 miliona dolara. Firma "McKinsey" procenjuje da se industrija sada bori sa duplo više neprodate odeće nego inače.

Marks & Spencer i Hugo Boss su već najavili da će naručiti manje robe za sezonu proleće/leto. "McKinsey" dalje predviđa da će pad prodate odeće iznositi čak 15 procenata u 2021.

Da li imate problem da nađete kvalitetne farmerke ovih dana? Kako je sa ostalom odećom? Pišite nam.

(Telegraf Biznis)