Da znate kako se proizvode pampuri za vino, ne biste ih tako olako bacali u đubre

Foto: Pixabay

Skidanje kore drveta od koje se dobija pampur zahteva godine iskustva, mirne ruke i kvalitetnu sekiru. To najbolje znaju Portugalci koji dnevno proizvedu 40 miliona pampura, što je više od polovine svetske potrošnje.

Teme za vas

Radnici iz Portugala leta provode u hrastovim pumama, gde sa specijalne vrste ovog drveta sa velikom preciznošću skidaju gornji sloj kore, pazeći da ne povrede unutrašnjost drveta koje ja zaštićeno zakonom.

Ovo drvo niko ne sme da dira prvih 15 godina njegovog života, a kora za pravčljenje pampura za vinske flaše može da se skida jednom u devet godina. Kako prve dve "berbe" kore ne daju najbolju plutu, proizvođači moraju da čekaju pune 33 godine na prvi pravi "rod", piše Biznis Insajder.

Drveće se nakon skidanja kore godinama obnavlja, a ukoliko se povredi unutrašnji sloj drveta sekirom, ono će vrlo brzo početi da odumire.

Upravo zbog ovako specifičnog i pipavog posla, ni gram ove plute se ne baca, pa ono što ne ode u pampure, odlazi na druge proizvode.

Foto: Pixabay

Kada su proizvođači vina prešli na metalne čepove za vino, cena pampura je pala za 40 odsto, ali je tokom 2019. godine ova zemlja izvezla pampur vredan 1,9 milijardi dolara.

U Portugalu se godišnje skine 100.000 tona kore ovog drveta, a pampur im je glavni nacionalni izvozni proizvod koji čini 70 odsto ukupnog izvoza.

Pošto se dnevno proizvede 40 miliona pampura, vrlo je vrovatno da je svako od nas držao neki od njih u ruci.

(Telegraf Biznis)