Fizičko lice, paušalac i knjigaš: Šta je legalno u Srbiji i koja su dva najveća problema frilensera

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Iako su pregovori prekinuti, rešenja još nema za frilensere. Ministar finansija je rekao da se uprkos tome sve veći broj njih javlja na šaltere Poreske uprave kako bi platilo svoje obaveze, po kako je naveo, povoljnijim uslovima koje je ponudila vlada.

S druge strane, od 3.062 ljudi koliko je odgovorilo na pitanje prihvata li predlog za rešenje problema frilensera, postavljeno na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu, njih 3.025 ili 98,8 odsto je reklo "ne", dok je predlog podržalo samo 37 ljudi.  S jedne strane, Vlada kaže da je neprihvatljivo takvo otpisivanje poreza u Srbiji, a predstavnici frilensera ističu da su njima neprihvatljivi uslovi države.

Ovi uslovi podrazumevaju da:

- Visina obaveze koju fizičko lice treba da plati se utvrđuje Poreskim rešenjem i plaća se u ratama na period od 10 godina

- Normirani troškovi se priznaju u visini od 43%

- Kamata na prethodno nastale obaveze se ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave. Drugim rečima, otpisivanje kamate za obaveze koje su dospele 5 godina unazad.

Šta su glavni nedostaci tih predloga?

Zapravo, postoje dva najveća. Ali krenimo redom.

- Ukoliko ste poslovali kao frilenser u Srbiji, imali ste na raspolaganju nekoliko opcija kako biste poslovali legalno. To su poslovanja kao fizičko lice, paušalac i knjigaš. Upravo u ovome je i problem jer su ovi modeli poslovanja bili isplativi samo ako zarađujete preko 50.000 dinara. Ukoliko ste zarađivali manje od 50.000 dinara, a hteli ste da se registujete, kada biste isplatili sve obaveze zarada bi vam bila manja od minimalca. To znači da su u prvim godinama poslovanja ili ukoliko im zarada ne prelazi 50.000 dinara frilenseri bili prinuđeni da posluju u sivoj zoni - kaže za Telegraf Biznis Mina Simić, analitičar javnih politika pri Paušal.rs.

Kako bi slikovitije to objasnio, Paušal je napravio uporedni kalkulator u kojem lako možete da vidite kolike su obaveze ljudi koji ostvare prihod ispod 50.000 dinara.

Nažalost, kako ukazuje naša sagovornica, Vlada i predstavnici frilensera nisu stavili poseban naglasak na ovu grupu ljudi.

- Smatramo da je ovakvim postupkom egzistencija značajnog procenta ljudi ugrožena. Država treba deo odgovornosti da preuzme na sebe, jer u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ne postoji odgovarajući model za poslovanje ljudi koji imaju ovako mala primanja. Štaviše u mnogim zemljama postoji praksa je da se ovako niska primanja ne oporezuju - kaže nam Simićeva. 

Prvi nedostatak kada je u pitanju ponuda države

- Poseban naglasak Paušal je na svom blogu stavio na činjenicu da država nije omogućila da do određene visine prihoda fizičkih lica koja su prihodovala preko interneta ne postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa. Sve zarade do 40.000 dinara koje se oporezuju po principu koje predlaže država, kada se obračunaju porez i doprinosi budu manje od minimalne zarade u Srbiji. Ovo je direktno ugrožavanje egzistencije građana Srbije.

U trećem delu Ustava Republike Srbije koji se odnosi na Ekonomsko uređenje i javne finansije, član 91. objašnjava se da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Predloženom primenom poreza i doprinosa za lica koja zarade 40.000 dinara ili manje država bi od ovih fizičkih lica stvorila socijalne slučajeve, čija je neto zarada manja od minimalca.

Kako izgleda računica obaveza poreza i doprinosa za fizička lica koja ostvare prihod od 40.000 dinara po predlogu države

Foto: Pixabay

- Porez na dohodak 4.560,00 dinara

- Penziono osiguranje 5814,00 dinara

- Zdravstveno osiguranje 2348,4 dinara

Ukupne obaveze fizičkog lica koje je ostvarilo prihod od 40.000 za porez i doprinose iznosile bi 12.722,4 dinara. Što znači da bi neto prihod bio 27.277,6 dinara što je manje od prosečne minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu, koja iznosi 30.136,98 dinara.

Dodatni argument je i činjenica da u velikom broju evropskih zemalja koje su zakonski uredile poslovanje frilensera postoje prihodi na koje se ne primenjuju stope poreza ili doprinosa. Na primer ukoliko u Velikoj Britaniji ostvarite prihod od 1.170 evra mesečno oslobođeni ste plaćanja poreza na dohodak. U Nemačkoj je nešto manji prag besteretnog iznosa, i podrazumeva da oni koji ostvare do 780 evra mesečno budu oslobođeni plaćanja poreza na dohodak.

Još jedan primer je Austrija, u kojoj postoji granica i za plaćanje poreza na dohodak i doprinosa. Tačnije, ukoliko u Austriji zaradite manje od 916 evra mesečno oslobođeni ste plaćanja poreza na dohodak. Dok ukoliko biste zaradili manje od 438 evra mesečno olobođeni ste plaćanja i doprinosa.

Drugi nedostatak

Drugi nedostatak ponude države u rešavanju oporezivanja fizičkih lica koja zarađuju preko interneta je naplata zdravstvenog osiguranja. Kako ukazuje Paušal, budući da se naplata odnosi na period 5 godina unazad, a ova fizička lica u tom periodu nisu mogla da se leče u državnim bolnicama, zato što nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu smatramo da treba da budu oslobođeni plaćanja doprinosa koje se odnose na zdravstveno osiguranje. 

- Ovakvim ustupcima verujemo da bi veliki broj frilensera lakše prihvatio iznesenu ponudu države. Gore predloženim ustupcima država bi pokazala da je ozbiljno pristupila analizi problema u kojima se nalaze frilenseri u Srbiji, i uz određenu dozu solidarnosti omogućila kompromisno rešenje problema, za koje verujemo da bi bilo prihvatljivo većini frilensera - navode.

(Telegraf Biznis)