• 3

Kako smo se preračunali: Zima koja nas je naučila da možemo da ostanemo bez struje i gasa u trenu

Samo Slovenija u Evropi proizvodi trenutno iz OIE

  • 3
Teksas, zima, sneg, SAD

Foto: Tanjug/AP

Ako nešto možemo da naučimo iz situacije koja je pogodila Teksas, to je da će potpuna elektrifikacija i potpuno isključivanje fosilnih goriva doneti mrak.

Poruka da moramo pretvoriti u "elektro" sve ono što trenutno koristi fosilna goriva za proizvodnju energije postala je dominantna poruka energetske tranzicije. Argument kaže da solarno, vetar i skladištenje energije mogu da podnesu energetske potrebe čovečanstva i to sa mnogo nižom emisijom ugljendioksida.

Ipak, arktički hladni talas koji zahvata Sjedinjene Države ozbiljno je potkopao ovaj argument.

Cene prirodnog gasa eksplodirale su prošle sedmice u mnogim delovima SAD-a i još uvek rastu, kao i cene električne energije. U Teksasu, državi koja nije navikla na takvo vreme, veleprodajne cene električne energije dostigle su 9.000 dolara, što je nateralo najmanje jednog maloprodajnog dobavljača električne energije da pozove svoje klijente da se prebace na drugog dobavljača kako bi izbegli ogromne račune za komunalne usluge.

Vlasti u međuvremenu pozivaju ljude da štede struju ograničavajući potrošnju.

Teksas, prestonica vetra

Teksas je najveći proizvođač energije vetra u Sjedinjenim Državama. Na nesreću, država sada gleda u svoje zamrznute turbine koje nisu bile spremne za ove temperature. Istovremeno, postoji nestašica prirodnog gasa, verovatno zbog naglog skoka potražnje. A moglo bi da bude i gore.

Aleksandar Vucic

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Hladnoća je pogodila i naftnu i gasnu industriju. Naftne bušotine se zatvaraju, a rafinerije staju usled zastoja izazvanih dubokim smrzavanjem i nestašicom plina. Na operacije gasovoda uticao je nestanak električne energije, što bi moglo dodatno ugroziti snabdevanje gasom.

Setimo se, energetska kriza velikih razmera skoro je pretila Evropi početkom ove godine. Činjenica da je izbegnuta katastrofa bila je dobra, ali događaj je istakao dva problema: prekomerno oslanjanje na solarne i vetroelektrane i moguće prekomerno međusobno povezivanje nacionalnih mreža.

Troškovi elektrifikacije

Kad smo kod Evrope, proizvodnja solarne energije ovih dana pala je na nulu. Trenutno nijedna zemlja osim Slovenije ne proizvodi solarnu energiju, a slovenačka proizvodnja je manje od 1 procenta ukupne proizvodnje. Snaga vetra jača u većini Evrope, ali solarne energije nema.

U Švedskoj je čak i proizvodnja energije vetra mala, jer je aktivnost vetra niska. Dakle, Švedska, koja ima ambicije da postane obnovljiva do 2040. godine, beleži skok cena električne energije na najvišu od 2011. godine i poziva ljude da štede energiju smanjenjem potrošnje. Uzgred, takođe uvozi električnu energiju iz zemalja poput Poljske i Litvanije, koje je proizvode iz uglja, ugrožavajući zelenu posvećenost Švedske.

Ovo nam govori potpuna elektrifikacija i potpuno isključivanje fosilnih goriva može da znači mrak. Stručnjaci ukazuju da se sada jasnije vidi da se ne može uvek računati na energiju vetra i sunca, i da će biti nedovoljna.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • ...

    Nema komentara. Gde su sada ovi koji za sve optuzuju Vesica i Vucica?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke