Ova zemlja prednjači po uzgoju koke: Ima je više nego u vreme Eskobara, vlada sprema novi plan

Foto: Pixabay

Na brdu u severnoj Kolumbiji i dalje se vodi "rat": između radnika u plavim kombinezonima koji se probijaju kroz polja i grmlje, kako bi uništili koku - biljku od koje se dobija droga kokain, i uzgajivača koji se uporno vraćaju da je sade.

Teme za vas

Radna snaga na zadatak ide u parovima: jedan nabija motiku ispod korena grma i oslobađa ga, a drugi radnik hvata biljku za svetlo zeleno lišće i odbija je od zemlje. Prate ih psi tragači koji tragaju za minama. Oko polja su naoružani policajci koji čuvaju stražu po pretoplom danu.

Oko dva i po hektara dnevno uspevaju da "očiste", a ponekad uzaludno hodaju poljem satima. Ili, moraju da obustave posao radi uklanjanja mina. Sve u svemu, nije im lako. Radnici tu provode nedelje, spavajući u šatorima.

Kolumbija je, uz pomoć SAD, 1990-ih i 2000-ih godina koristila sprejeve za prskanje, odnosno uništavanje useva koke, ali je Međunarodna agencija za istraživanje raka 2015. ustanovila da je taj sprej "verovatno kancerogen za ljude".

Vlada Huana Manuela Santosa odmah je obustavila letove, tj. rad aviona iz kojih su se zaprašivala polja. Tokom 2020. ručno je iskorenjeno rekordnih 130.000 hektara ove zimzelene, grmolike biljke, a kako bi vam bilo malo jasnije - to je površina 20 puta veća od Menhetna.

U odnosu na 2015, posao je sada obavljen 10 puta uspešnije. Iza svega stoji američka vlada, koja stručnim timovima obezbeđuje obuku i opremu - sve do sredstava protiv komaraca.

Ipak, izgleda da "muškarci u plavim kombinezonima" gube ovaj rat. Taman što očiste polje od koke, uzgajivači se vrate i posade je ponovo tu ili u okolini. Takođe, ručno uništavanje je opasno i intenzivno. Otkako je Ivan Duke Markes došao na vlast sredinom 2018. godine, naoružane grupe su ubile 29 članova iz ovih timova.

To su uglavnom bili vojnici i policajci. Više od 200 je ranjeno, a neki su ostali invalidi zbog nagaznih mina. Dakle, ugrožen život ili zdravlje, i opet je slab pomak. Proizvodnja koke u Kolumbiji je porasla kroz godine.

Foto: Pixabay

Između 2012. i 2017. godine uvećana je za više od 250 odsto, na rekordnih 171.000 hektara, prema izveštaju UN, koje koristi satelite za nadgledanje uzgoja. Pojačavanjem timova za iskorenjivanje ove biljke, Bogota je smanjila tu cifru na 154.000 hektara u 2019. godini.

Ali, i pored toga, ova zemlja je daleko najveći svetski proizvođač koke i kokaina. Kolumbija sada proizvodi više kokaina nego ranih 1990-ih, kada je lider narkokartela, Pablo Eskobar, bio na vrhuncu svoje "slave".

Iz UN kažu da na Kolumbiju "otpada" 70 posto globalne zalihe droge, dok američke vlasti tvrde da 89% kokaina koji zaplene  - dolazi iz Kolumbije. Prošle godine, kolumbijske vlasti presrele su više od 500 tona kokaina, rekordne količine, i dovoljne da napune koncertnu dvoranu.

Suočena sa ovom sumornom stvarnošću, Dukeova vlada "želi da vrati sat unazad" i nastavi s prskanjem useva. I dalje se raspravlja o tome, budući da je na hiljade ljudi svedočilo kako je dobilo rak, zbog hebricida na bazi glifosata.

(Telegraf Biznis)