• 4

Spisak koraka do napretka u državnoj firmi: Da li su činovnici u Srbiji još ćate koje su se uvalile?

Posle 6 godina, državna preduzeća i javne ustanove mogu da zapošljavaju bez konrole Vlade, ali dolaze nova zanimanja, nove veštine, pa će i državni sektor morati da se prilagodi tim promenama

  • 4
Zaposleni u javnom sektoru, radnici zaposleni protest

Foto: Shutterstock

Dve nove odluke tiču sve svih činovanika, a one će i te kako uticati na njihov posao, platu i napredovanje. Za višu poziciju u javnoj službi biće potrebno dodatno angažovanje radnika i rada na sebi. To znači da će biti potrebno organizovati dodatne edukacije, seminare, vebinare... sve ono što i privatne kompanije rade za svoje zaposlene kada žele da ulažu u radnu snagu.

Državni činovnik u Srbiji ubuduće će morati da se dokazuje u jačoj konkurenciji, jer svakodnevica rada u državnoj službi više se neće izjednačavati sa imidžom da je tamo raditi: kruto, dosadno, sivo. Radiće se na tome da se mladi ne odvraćaju od posla u državnoj službi, a insistiraće se na hijerarihjskoj organizaciji i mobilnoj dostupnosti i radu od kuće.

Prva odluka tiče se uredbe o zapošljavanju u javnom sektoru koje je od 1. januara odmrznuto, ali će svaki novi radnik morati pod lupu Miistarstva finansija jer je ono sada krovna institucija koja proverava da li javna preduzeće ili državna uprava i u svojim finansijskim konstrukcijama, imaju pokriće za novozaposlene.

Drugo se odnosi na to da će Ministarstvo finansija kontrolisati ubuduće kroz Centralni informacioni sistem za obračun zarada u javnom sektoru obračun plata za više od 500.000 zaposlenih u okviru 10.500 korisnika javnih sredstava.

Pomenuti informacioni sistem omogućiće potpunu kontrolu zarada i praćenje zapošljavanja u javnom sektoru, zatim bolje planiranje budžeta korisnika javnih sredstava u delu koji se odnosi na plate, a doneće i uštede svakom pojedinačnom korisniku javnih sredstava, s obzirom na to da oni neće imati trošak obračuna zarade i trošak nabavke i održavanja softvera, jer će za njih to raditi Ministarstva finansija.

To znači da će biti kontrolisani rashodi i izvršene isplate za sve zaposlene u javnom sektoru u realnom vremenu. Samim tim, otklonjena je mogućnost greške u obračunima zarada pre njihove isplate, kao i sve eventualne zloupotrebe.

Inače, i novim Zakonom o budžetskom sistemu, koji će važiti do 31. decembra 2023. godine, predviđena su određena ograničenja. Tako će korisnici javnih sredstava moći da zaposle do 70 posto onih koji su napustili javno preduzeće ili neki deo državne uprave tokom prethodne godine.

To praktično znači da ako je 10 zaposlenih napustilo neku ustanovu u 2020. godini, maksimalan broj koji mogu ove da zaposle je sedam. Ta ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom.

Da li držvne ćate morati da se menjaju?

Posle 6 godina, državna preduzeća i javne ustanove mogu da zapošljavaju bez konrole Vlade, ali dolaze nova zanimanja, nove veštine, pa će i državni sektor morati da se prilagodi tim promenama.

Dosadašnji način napredovanja u državnom sektoru ticao se pre svega boljeg položaja na osnovu vrednovanja i ocenjivanja, što je, priznaju neki, trnovit put i rad "po peesu".

Većina radnih pozicija u državnom sektoru podrazumeva prosečnu platu, ili malo iznad toga, dok u privatnom sektoru možete da se izborite za dosta bolje uslove: plata ne mora da bude fiksna, i ako ste dobar stručnjak u svom poslu, ona će zavisiti od vašeg iskustva, veština, godina rada.

S druge strane, zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad.

Prosečna zarada u javnim preduzećima iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 dinara.

biznis, odelo, kancelarija, posao, dres kod dress code

Foto: Shutterstock

Dakle, to su te dve strane medalje, i činjenica je da se korona kriza lošije odrazila na privatna poslovanja, pre svega na turizam, ugostiteljstvo. Kada se dese ovakve vanredne situacije, činjenica je takođe da ste, uslovno rečeno, sigurniji u državnom, nego u privatnom sektoru.

Evo konkretnog primera zašto se rad u državnom sektoru "više isplati": ako radite do 14 ili 15 časova, nakon posla možete da stignete da pokupite dete iz škole/vrtića, odete do banke ili završite neke druge obaveze, koje vam radno vreme "od 9 do 17" često ne dozvoljava.

Osim toga, šanse za prekovremeni rad su manje u državnom sektoru, dok je to u privatnim firmama česta pojava. Posebno sada, u radu od kuće, prema iskustvu nekih zaposlenih - poslodavci traže od njih da rade po 12h dnevno, da proveravaju mejlove usred noći, ako sarađuju s kolegama iz inostranstva.

reba, ipak, i ovo uzeti u obzir: tokom pandemije, neki zaposleni u privatnom sektoru su bili na prvoj liniji odbrane u borbi protiv korone, ali je dobar deo njih prešao na rad od kuće. Ali, kako ne bismo pravili paralelu između dizajnera i lekara, iz jasnih razloga, uzmimo za primer zdravstvene radnike zaposlene u državnom/privatnom sektoru.

S obzirom na pretvaranje velikog broj bolnica, pa čak i porodilišta u Kovid centre, veliki broj radnika u zdravstvu nije mogao da bira: nosio je tri sloja uniforme svaki dan i lišio se nekih osnovnih potreba na osam sati dnevno, kako bi brinuo o pacijentima.

Da li državni posao prestaje da bude posao iz snova?

U jednoj Telegraf Biznis anketi, dokazali ste ponovo da je mnogo privlačnije raditi na državnim jaslama, nego kod privatnika, a to ste nam i obrazložili.

Video: Da li je teže raditi u državnom ili privatnom sektoru?

Tadašnja vest da će državni činovnici moći da biraju da li će na posao doći u 7 ili 9 izazvala je dosta komentara, ali i podelila naše čitaoce. Međutim, preovladava mišljenje da je raditi za privatnika "ravno robiji".

Rradno vreme, slobodni dani kao i broj dana godišnjeg odmora je nešto neprikosnoveno u državnoj službi. U privatnim kompanijama se vrlo često i pored ugovorenog osmočasovnog rada ostaje i znatno duže na poslu. U državnim firmama to je veoma redak slučaj, što naročito znači kada zaposleni ima porodicu i malu decu.

Prednost državnog posla u Srbiji je nekako uvek bila sigurnost, jer kada se zaposle za stalno, radnici teže ili skoro nikada ne dobiju otkaz, često se kaže da "kad jednom upadneš u državni sektor tu i ostaješ".

Šta vi mislite?

Video: Da možete da birate koliku biste sebi platu dali?!

(V.B.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Natasa

    Gde vi zivite prijatelju,juce sam bila u Pio fondu ,na salteru gde je sedela dugogodišnja gospodja koju znaju svi koji idu da predaju molbe ,sada sedi njena ćerka i ponasa se gore od majke . U glavnoj posti u salter sali isto . Od dede do unuka tri generacije se smenjuju zahvaljujuci podmazivanjem pohlepnih direktora. Koje znanje kakva skola. Pogotovo sekretarice. Izbaci dekolte i smeskaj se ,hocu uz kafu da im uvalim i ventilatore .

  • 193

    Znaci ode 10 vatrogasca u penziju,oni zaposle 7? I ovako je broj u odnosu na evropski nivo smesan,sad ce tek biti.

  • Lejla

    Savijanjem kičme, špijanjem, podvaljivanjem...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke