• 4

Nestaje pesak, sirovina na kojoj je izgrađeno celo naše društvo. U Srbiji hara i peščana mafija

Svet ostaje bez ključne, ali potcenjene robe

  • 4
pesak

Foto: Pixabay

Pesak je najviše konzumirana sirovina na svetu posle vode i neophodan sastojak našeg svakodnevnog života.

Ipak, svet se suočava sa nestašicom, a naučnici o klimi kažu da to predstavlja jedan od najvećih izazova održivosti 21. veka.

- Da li je vreme za paniku? Pa, to sigurno neće pomoći, ali vreme je da pogledamo i promenimo našu percepciju o pesku - rekao je Paskal Peduci, naučnik za klimu iz Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Nezasitni globalni apetit za peskom, jednom od najvažnijih, ali najmanje cenjenih roba na svetu, teško da će uskoro nestati. Problem je, međutim, što ovaj resurs izmiče.

Celo naše društvo je izgrađeno na pesku. Pesak je primarna supstanca koja se koristi u izgradnji puteva, mostova, brzih vozova, pa čak i projekata obnove zemljišta. Pesak, šljunak i stena drobljeni zajedno tope se da bi se staklo koristilo u svakom prozoru, ekranu računara i pametnom telefonu. Čak i za proizvodnju silicijumskih čipova koristi se pesak.

Peduci, koji je ujedno i direktor UNEP-ove baze podataka o globalnim informacijama o resursima u Ženevi u Švajcarskoj, opisao je globalno upravljanje resursima peska kao „slona u sobi“.

- Mi samo mislimo da je pesak svuda. Nikada nismo mislili da ćemo ostati bez peska, ali to počinje. Radi se o predviđanju šta se može dogoditi u narednoj deceniji ili tako nekako, jer ako ne predviđamo, imaćemo ogromne probleme oko snabdevanja peskom, ali i oko planiranja zemljišta - dodao je on.

Građevinski bum

Trenutno nije moguće tačno nadgledati globalnu upotrebu peska. Međutim, Peduci je rekao da se to može meriti indirektno, navodeći „vrlo, vrlo dobru“ korelaciju između upotrebe peska i cementa.

UN procenjuju da se godišnje proizvede 4,1 milijarda tona cementa, pre svega u Kini, što čini 58% današnjeg građevinskog buma.

Za proizvodnju svake tone cementa potrebno je 10 tona peska. To znači da samo za građevine svet godišnje potroši otprilike 40 do 50 milijardi tona peska. To je dovoljno za izgradnju zida od 27 metara visine i 27 metara širine koji bi mogao da se "savije" oko planete. Globalna stopa upotrebe peska - koja se tokom poslednje dve decenije utrostručila delimično kao rezultat narasle urbanizacije - daleko premašuje prirodnu stopu kojom se pesak nadoknađuje vremenskim uticajem vetra i vode.

Pesak se može naći u skoro svakoj zemlji na planeti, pokrivajući pustinje i obale širom sveta. Ali to ne znači da je sav pesak koristan. Pustinjska zrna peska, koja nagriza vetar, a ne voda, suviše su glatka i zaobljena da bi se povezala u građevinske svrhe.

pesak

Foto: Pixabay

Pesak koji je veoma tražen je "ugaoniji" i može se spojiti. Tipično se dobija i vadi iz morskog dna, obala, kamenoloma i reka širom sveta. Toliko je tražen, da postoji i crno tržište.

UNEP je ranije upozoravao na „peščane mafije“, sa grupama koje se sastoje od građevinara, dilera i biznismena za koje se zna da posluju u zemljama kao što su Kambodža, Vijetnam, Kenija i Sijera Leone. Aktivistima koji rade na osvetljavanju njihovih aktivnosti, prite i čak ih ubijaju.

Određeno je zato pet prioriteta za upravljanje resursima peska u naredne dve godine: saradnja na globalnim standardima u svim sektorima, isplative i održive alternative rečnom i morskom pesku, ažuriranje okvira za zaštitu životne sredine, socijalnog i korporativnog upravljanja u finansijskom sektoru tako da uključuje pesak, donošenje glasova na nivou zemlje i postavljanje regionalnih, nacionalnih i globalnih ciljeva u vezi sa upotrebom peska na pravoj skali.

Gledajući unapred, industrijalizacija, rast stanovništva i urbanizacija su svi trendovi koji će verovatno podstaknuti eksplozivan rast potražnje za peskom.

„Vreme je za buđenje“, rekao je Peduci.

A Srbija?

I u Srbiji hara peščana mafija.  Ona je, kako je ranije rečeno, povezana s "građevinskom mafijom", jer oni, kako je ukazano, dobijaju jeftino taj pesak, a građevinci onda kupuju po povoljnim uslovima.

Najveći problem nelegalne eskploatacije peska i šljunka je ekološke prirode jer dolazi do promene toka reka, erozije obale, poplava čim padnu "tri kapi kiše", a protiv takvog kriminala podnete su samo četiri krivične prijave prošle godine.

Video: Da li je ovo najljepši izlazak sunca ikada viđen?!

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Haha

    Sta bi se desilo da se nasa vlada odjednom nadje u pustinji?Prvi dan bi bili u cudu, drugi dan sastanak, a treceg dana bi poskupeo pesak😂😂😂

  • Eksokustodijan

    Значи сад наступао ми са песком у бубрезима. Почетни став!! Почи-њи!!!! Пшшшшшшшшшш! 😂😂😂😀

  • Pravmik Trstenik

    Postovani, odlucna ideja Telegrafa!!licno znam, evo primera vec 20 godina na Zapadnoj Moravi, kod sela Bogdanje, tri kilomtrea od Trstenika, Morava je pregradjena, zarad vadjenja peska?! Korito je promenjeno,tik uz REKU sagredjeni du objekti osobe sa kafanskim zurkama mocnika opštine?!Nebih javno ime i prezime, jer taj tip je u medjuvremenu promenio i prezime da bih izbegao krivicnu prijavu?! Sve mu je dato od opštine, masine, krediti cak i prodavnicu u centru sela!? A, zasto, zato sto je umrezen sa mocnicima lokalne samouprave a i vise?!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke