Kompanija Visa demistifikuje pet najčešćih mitova o beskontaktnom plaćanju

Foto: Visa/Promo

Beskontaktno plaćanje kao bezbedniji način plaćanja u trenutnoj situaciji uzrokovanoj pandemijom postaje sve zastupljenije kod nas, kao i u zemljama regiona. Beskontaktna tehnologija predstavlja integralni deo plaćanja kako platnim karticama, tako i nosivim uređajima i digitalnim novčanicima poput Apple Pay.

Tokom 2020. godine, potrošači su se, tragajući za bezbednijim opcijama nabavke neophodnih proizvoda, u još većoj meri okrenuli beskontaktnoj tehnologiji, a nedavno istraživanje pokazuje da skoro četvrtina građana u zemljama regiona smatra ovu metodu sigurnijom u poređenju sa drugim opcijama plaćanja.[1] Ipak, određene kategorije potrošača i dalje zaziru od upotrebe inovativnih načina plaćanja.

Stoga Visa, svetski lider u digitalnim plaćanjima, predstavlja pet najčešćih mitova o beskontaktnim transakcijama, kako bi demistifikovala način funkcionisanja tehnologije koja leži u osnovi ovih plaćanja i podigla svest javnosti o njihovoj bezbednosti.

Mit 1: Prevaranti mogu da upotrebe specijalni čitač i u prolazu ukradu osetljive informacije sa kartice.

Beskontaktne kartice ne mogu da odaju CVV kod postavljen na poleđini kartice ili sigurnosni kod, te ne postoji bojazan od krađe osetljivih podataka na ovaj način. Dodatno, krađa podataka sa beskontaktne kartice ne predstavlja realnu pretnju budući da postoje višestruki slojevi zaštite, a do sada nije zabeležen nijedan značajan slučaj preuzimanja osetljivih informacija na ovaj način.

Mit 2: U slučaju gubitka ili krađe beskontaktne kartice, ona može neovlašćeno da se koristi.

Izgubljena ili ukradena beskontaktna kartica ne može neovlašćeno da se koristi, budući da se svaka transakcija nadgleda u realnom vremenu upravo radi identifikovanja sumnjivih ili neuobičajenih plaćanja i sprečavanja potencijalnih zloupotreba. Većina banaka omogućava i aktiviranje SMS notifikacija koje vas obaveštavaju o ishodu svake realizovane transakcije što predstavlja jedan od najjednostavijih i najbržih načina da pratite potrošnju. Ukoliko uočite sumnjivu transakciju, neophodno je odmah pozvati banku izadavaoca kartice i prijaviti slučaj.

Mit 3: Lični podaci mogu biti ukradeni prilikom beskontaktne transakcije.

Lični podaci korisnika se ne čuvaju na beskontaktnim karticama. Beskontaktni čip obično sadrži manje informacija u poređenju sa onim koje su odštampane na samoj kartici. Pored toga, ključne informacije i podaci kao što su ime korisnika i CVV kod ne dele se prilikom beskontaktne transakcije. Dodatno, ove kartice imaju nekoliko nivoa zaštite, uključujući i EMV sigurnosni čip, poput kontaktnih, kao i jedinstvenu enkripciju, te je zloupotreba gotovo nemoguća. U zemljama u kojima se beskontaktna plaćanja redovo koriste, stope zloupotreba na prodajnim mestima su na rekordno niskom nivou.

Mit 4: Ukoliko prođem pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje, novac sa mog računa može biti skinut.

Novac ne može biti skinut sa kartice pukim prolaskom pored POS terminala koji podržava beskontaktno plaćanje. Da bi se izvršilo plaćanje, kartica mora biti veoma blizu uređaja za učitavanje – manje od četiri centimetra i u ispravnom položaju za prenos informacija sa kartice. Dodatno, pre izvršenja transakcije, potrebno je da prodavac unese iznos. Ako se podaci i preuzmu na ovaj način, mala je verovatnoća da će se izvršiti prevara bez dodatnih informacija potrebnih za proveru kupovine. To uključuje trocifreni kod sa pozadine kartice za internet kupovinu ili jednokratno korišćenje koda koji generiše sam čip na prodajnom mestu.

Mit 5: Ako posedujem dve beskontaktne kartice, kupovina može biti naplaćena više puta.

Ukoliko potrošač poseduje dve beskontaktne kartice, kupovina ne može biti naplaćena više puta. Čitači kartica dizajnirani su tako da komunikaciju vrše sa jednom karticom i obavljaju samo jednu transakciju u datom trenutku.

Iskustvo beskontaktnog plaćanja je važno kako za trgovce, jer donosi uštede na polju upravljanja gotovim novcem, tako i za potrošače u momentu kada svaki suvišan kontakt može predstavljati rizik po zdravlje. Kompanija Visa, lider u razvijanju inovativnih i besplatnih programa finansijske pismenosti, planira da i u budućnosti radi na informisanju korisnika o sigurnosti i prednostima digitalnih plaćanja.

[1] Istraživanje kompanije Visa, sprovedeno tokom maja 2020, na uzorku od po 500 korisnika kartica u zemljama iz regiona, starosti od 18 do 55 godina.

(Telegraf.rs/PR)