"Krofna ekonomija" postaje realnost za mnoge: Odbacivali su je, a onda je pandemija uzela maha

Foto: Freepik.com

Od svih evropskih gradova, Amsterdam se istakao po "krofna ekonomiji" (eng. doughnut economics), odnosno odlučio je da svoj plan oporavka zasnuje upravo na ovom principu.

Teme za vas

Ta tema aktuelna je još od prošle godine, a krize kao što je ova pandemijska (primarno zdravstvena), često su povezane sa opštim društvenim i ekonomskim stanjem u zemlji (svetu). Ipak, holandska prestonica je na dobrom putu da ovu krizu pretvori u šansu.

Šta je "krofna ekonomija"? Najjednostavnije i opipljivo rečeno - princip koji podrazumeva razmenu odeće, umesto kupovine, besplatno uzimanje hrane (voća i povrća) sa pijaca, a koju su supermarketi prethodno odbacili; zapravo, i dalje se sve "vrti" oko klimatskih promena.

Sada, kako piše CNBC, sve više ekonomija poštuje "krofna ekonomiju", a britanska ekonomistkinja i autorka knjige "Doughnut Economics", Kejt Rouvort, kaže da je pitanje vremena kada će ovaj model dostići "nacionalni nivo". Amsterdam je aprila 2020. zvanično postao prvi svetski grad koji je uveo "krofna ekonomiju".

Rouvort u svom delu dalje navodi da je ta metoda zapravo "kompas za ljudski napredak", i da degenerativnu ekonomiju prošlog veka pretvara u regenerativnu u ovom stoleću. Cilj je da se osigura da nikome ne fali esencijalnih stvari: od vode i hrane, pa do političkog glasa.

Ipak, jedno je teorija, a drugo praksa, i pitanje je koliko "krofna ekonomija" može da zaživi, posebno u manje razvijenim državama. Sugeriše da su socijalna pravda i životne vrednosti u prvom planu. Takođe, ostaje pitanje koliko "krofna" odgovara nekim moćnicima?

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Amsterdam | Travel community (@amsterdamworld)

Njen osnovni princip je smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, a amsterdamska "krofna ekonomija" je ujedno postala i deo strategije grada da ostvari dugogodišnju misiju, a to je prelazak na cirkularnu ekonomiju. Taj grad ima plan da do 2030. prepolovi upotrebu sirovih materijala, te da do 2050. postane potpuno cirkularan.

Kako zbog narušene ekonomske slike, tako i zbog višeg nivoa svesti o okolini, sve više gradova Evrope prelazi (delimično) na ovaj model.

Oko 55% stanovništva koje živi u svetskim gradovima odgovorno je za više od 70 odsto emisija CO2, a predviđeno je da će potražnja gradova za materijalnim resursima porasti sa 40 milijardi tona iz 2010. na čak 90 milijardi tona u narednih 30 godina.

(Telegraf Biznis)