Blokada Sueckog kanala košta 9,6 milijardi $ dnevno! Naftaši se spremaju na najgore
Japanski vlasnik ogromnog teretnog broda "Ever Given" koji se zaglavio u Sueckom kanalu izvinio se zbog incidenta koji ometa globalnu plovidbu. Šoei Kisen, izvinio se zbog ogromne zabrinutosti koju je incident izazvao ostalim brodovima i njihovim vlasnicima.
Ever Given, brod dugačak koliko je Empajer Stejt Bilding visoka, koji pod zastavom Paname prevozi teret između Azije i Evrope, nasukao se u utorak dijagonalno u uskom, veštačkom kanalu koji deli kontinentalnu Afriku od Sinajskog poluostrva, nakon što je izgubio sposobnost upravljanja usred jakog vetra i prašine.
A koliko je značajan ovaj prelaz?
Suecki kanal je možda, najvažniji plovni put na svetu.
Nekoliko desetina brodova, uključujući druge velike brodove-kontejnere, tankere koji prevoze naftu i gas i brodove koji nose žito, čekaju na oba kraja kanala stvarajući pomorski zastoj kakav nije viđen godinama.
Otprilike 30 odsto svetske zapremine brodskih kontejnera dnevno prolazi kroz Suecki kanal od 193 kilometra i oko 12 odsto ukupne svetske trgovine sve robe.
Tegljači i kopači do sada nisu uspeli da pomere nasukani brod, a neki stručnjaci kažu da bi se kriza mogla odužiti do ponedeljka. Uprava Sueckog kanala privremeno je u četvrtak obustavila saobraćaj plovnim putem.
Teško je i shvatiti koliki je ovaj brod. Ogromni žuti bager, sam otprilike dvostruko veći od vozača, izgledao je kao dečija igračka parkirana pored brodskog glomaznog pramca.
Borba za iskrcavanje broda sada je na SMIT Salvage, legendarnu holandsku firmu čiji radnici rade na sličnim zadacima. Japanska kompanija Nipon Salvage takođe je angažovana da pomogne.
Ovaj brod je toliko težak da će ga spasioci možda morati morati da izvlače vodu, ili da probaju da istoče gorivo. Ali i to bi minimalno pomoglo.
Trgovina je sada paralizovana.
Oko 12% globalne trgovine prolazi kanalom, što ga čini toliko strateškim da su se svetske sile borile oko plovnog puta od njegovog završetka 1869. Sada je sve blokirano, stvarajući još jedan zastoj za globalne lance snabdevanja koji su već opterećeni bumom e-trgovine povezanim sa pandemijom.
To je još jedan veliki udarac za globalnu trgovinu pored svih nedaća tokom prethodnih meseci.
Gruba procena pokazuje da blokada svakodnevno košta oko 9,6 milijardi dolara prometa, na osnovu proračuna koji sugerišu da promet prema zapadu vredi oko 5,1 milijarde dolara dnevno, a promet ka istoku približno 4,5 milijardi dolara. U sredu je 185 plovila čekalo da pređe kanal.
Samo je 10 tankera s naftom.
Kontejnerski brodovi su se skoro udvostručili u protekloj deceniji kako se globalna trgovina širila, što je posao premeštanja takvih brodova učinilo mnogo težim kada zaglave. Iako su se ključne rute - uključujući Suecki kanal - tokom godina proširivale i produbljivale kako bi mogle da prime brodove velike veličine, posao na njihovom iskopavanju nakon što zaglave je ogroman posao.
Kanal je jedan od najprometnijih plovnih puteva na svetu, koji koriste tankeri koji brodom sirove nafte dopremaju u Evropu i Severnu Ameriku, kao i u suprotnom smeru.
Blokada naglašava glavni rizik sa kojim se suočava brodarska industrija, jer sve više i više brodova prelazi morske tačke, uključujući Suec, Panamski kanal, i moreuz Malaka. Takve pojave mogu postati češće kako brodovi postaju veći, a plovni putevi sve zagušeniji.
Naftne kompanije počinju da se pripremaju za najgore. U sredu je došlo do povećanja interesa naftnih kompanija koje su želele da rezervišu tankere sa opcijama da izbegnu kanal, prema rečima brokera, i nekoliko njih je ponudilo prostor za cevi koji u potpunosti omogućavaju zaobilaženje plovnog puta.
Kontejnerski brodovi će ga najverovatnije morati da pričekaju.
Prekid dolazi u trenutku kada su cene nafte već promenljive. Sirova nafta je ranije ovog meseca porasla iznad 70 dolara za barel zbog smanjenja proizvodnje u Saudijskoj Arabiji, da bi se ove sedmice srušila na blizu 60 dolara zbog zastoja u evropskom programu vakcine protiv koronavirusa.
Poslednji put proširen pre 6 godina
Kanal, otvoren 1869. nakon izgradnje duge deceniju, ključni je izvor prihoda za Egipat i smibol nezavisnosti 20-og veka.
Predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je 1956. nacionalizovao kanal, kojim je do tada upravljala Suec kanal kompanija, u vlasništvu Britanaca i Francuza. Nacionalizacija je izazvala Suecku krizu tokom koje su Britanija, Francuska i Izrael, udruživši se u tajni savez, napale Egipat.
Kanal igra ključnu ulogu u globalnoj trgovini i važna je ruta za transport nafte.
Proširenje kanala u dužini od 72 kilometra skratilo je period čekanja brodova sa 18 na 11 sati i omogućilo dvosmernu plovidbu. Proširenje kanala trajalo je manje od godinu dana i koštalo oko devet milijardi dolara (7,9 milijardi evra), što je mahom finansirano investicionim sertifikatima prodavanim Egipćanima.
Projekat se sastoji od 37 km novog, paralelnog kanala i 35 km produbljivanja i proširenja postojećeg kanala.
Egipatska vlada se nada da će projekat više nego udvostručiti prihode od naknade za plovidbu kanalom, koja je ključni izvor budžetskih prihoda Egipta, sa 5,3 milijarde dolara koliko se očekuje u 2015. na 13,2 milijarde u 2023.
Video: Tankeri plutaju puni nafte koju niko neće
(Telegraf Biznis)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
TOLE
Ovo je sve montirano, zarad necijih interesa. Planeta je postala divlji zapad gdje pojedinci rade sta im volja.
Podelite komentar
M.K.
Tajvanski brod, meni ovo izgleda kao da su namerno blokirali lanac snabdevanja.Bilo bi zanimljivo znati šta su osim nafte i zita još natovarili (ovi što cekaju ) poskupice roba sigurno.
Podelite komentar
Sremcica
Bas sam se nasekirao sada
Podelite komentar