• 6

Digli su najveći vetropark u Srbiji, sad grade novi: Otkrivamo šta će biti sa projektom "Pupin"

, Telegraf Biznis

Vetroelektrana Kovačica proizvodi električnu energiju za oko 68.000 domaćinstava. Investitori za naš portal otkrivaju detalje novih ulaganja

  • 6
Vetropark Kovačica

Foto: Google Maps, Tanjug Kabinet potpredsednice Vlade Srbije, Ministarsvo rudarstva i energetike/Zoran Petrović / Filip Krajinčanić

Kada bi bilo sreće, pa da svaka opština ima vetropark kao što je ovaj u Kovačici, rekao je predsednik jedne vojvođanske opštine kada je čuo da mu u komšiluku niče još jedna vetro-farma.

Najveći vetropark u Srbiji je upravo taj koji je počeo sa radom 2019. godine, u južnom Banatu, u jednom od najvetrovitijih područja Srbije. Trenutno radi 38 vetroelektrana koje proizvode 104,5 megavata električne energije.

Investitor planira dalja ulaganja, udvostručujući kapacitet.

Vetropark Kovačica predstavlja ujedno prvu i najveću izraelsku investiciju u oblasti energetike u Srbiji i u regionu sa 189 miliona evra investicije i 104,5 MW instalisane snage. Ova investicija ima ne samo ekonomske benefite nego će uticati i na očuvanje zdravlja i životne sredine stanovnika opštine Kovačica.

Niče i "Pupin"

Upravo je izdata energetska dozvola za vetropark "Pupin" koji će predstavljati nastavak ulaganja kompanije Enlight K2-Wind. Kako su rekli za Telegraf Biznis investitori, dozvola se odnosi na kapacitet od 95,5 MW.

- Što se tiče vetroparka Pupin planiramo proširenje što će biti  formalno potpuno nova elektrana, kao odovojeno privredno društvo. Očekujemo da dobijemo sve dozvole i krenemo sa gradnjom sledeće godine. Verujemo da će regulativa koja je trenutno u postupku i da se usvoji, kako bi park mogao da radi 2022. godine - rekao je za Telegraf Biznis Miloš Čolić, direktor kompanije koja upravlja vetroparkom Kovačica.

Prema ugovoru, planirano je da se na izgradnji vetroparka zaposle ljudi pre svega sa teritorije opštine Kovačica. Prednost će imati i izvođači radova sa teritorije opštine. Takođe, opština će putem poreza naplaćenih od privrednih subjekata prihodovati dodatno od novog vetroparka, i to 2 procenta od ukupne neto dobiti. Na godišnjem nivou je taj iznos bio veći od 60 miliona godišnje. Sa izgradnjom novog vetroparka u budžet opštine Kovačica očekivani priliv od poreza na Vetropark Kovačica i Vetropark Pupin biće 110 miliona godišnje.

Kako nam objašnjava, Kovacica je, prema svim parametrima, bio odličan koncipiran projekat, na dobroj lokaciji, sa kvalitetnim vetrom i apsolutno svim ispravnim dozvolama.

- Projekat je ušao u kvotu od 500 megavata kojima su namenjene podsticajne mere. Zakon o energetici koji je donet 2014. godine bio je jasan signal da ce obnovljivi izvori dobiti tretman kakav zasluzuju. To se i pokazalo, Srbija je dobro mesto za investiranje, stabilno i transparentno - kaže Čolić.

Ovo vetropark je i najveća investicija kompanije Enlight. Treća je i najveća u regionu, a generalno je prisutan u sedam vetroelektrana, uključujući projekte u Izraelu, Poljskoj, Irskoj. Imaju ekspertizu u oblasti solara, pa su im, kažu i takvi projekti interesantni. I posle Srbije.

- Region je vrlo interesentan. Posle uspešno završenih projekata u Srbiji i Hrvatskoj, gde su sada operativne elektrane Kovačica i Lukovec, primeri dobrog razvoja, sinergije menadžmenta, izvođača i investitora, sigurno je da je region vrlo interesantan i da ce Enlight nastaviti na investira. Kompanija New Energy Solutions je tu da partnerski podrzi i razvija projekte - kaže nam Čolić.

Zorana, Ambasador, Kovačica

Ambasador Izraela, Ministarka energetike i naš sagovornik Milo Čolić/Foto: Ministarstvo energetike

A šta to znači za građane?

Za blizu 70.000 domaćinstava to znači novi izbor kada je reč o kupovini struje, za buduće generacije, mnogo više od toga:

- Pre svega ogromno smanjenje emisije ugljenih gasovova, onako kako je to propisano i kako se radi regulatornim telima. Srbija će dalje dobiti dizerfikaciju miks, odnosno dodatnu struju iz obnovljivih izvora energije. Osim smanjenja štetnih gasova, ovo će i dodatno stabilizovati energetski sektor u celini - kaže za naš portal Marijan Rančićm, direktor razvoja u kompaniji New Energy Solutions koja gradi i "Pupin".

On podseća da je Srbija obavezna da najkasnije do 2030. godine krene sa primenom trgovine Co2, čime će dobiti prednost u odnosu na zemlje regiona i moći će da balansira svoj položaj kada je reč o izvozu u druge zemlje. 

Sektor obnovljivih izvora energije kao i čistih tehnologija novi  je sektor za izraelske investitore u Srbiji, a ovaj vetropark slediće i druge zainteresovane izraelske kompanije, kaže za Telegraf Biznis ambasador Izraela, Jahen Vilan.

Kako je naveo, nada se da će biti još više projekata izraelskih kompanija u oblasti OIE u Srbiji.

- Kada je reč o zelenoj energiji, mislim da Srbija ide u dobrom smeru. Izraelske kompanije ovde su među prvima kada je reč o OIE, nadamo se da ćemo ih videti još - naveo nam je on i dodaje, da ti planovi idu i van granica zemlje.

Ipak, ono što im još predstoji, osim ulaganja u samu vetro-farmu, jeste ulaganje i u infrastrukturu. Kako nam kaže Čolić, sa lokalnim vlastima je i to ispregovarano i uskoro kreće obnova puteva koji najčešće do vetrenjača vode preko vojvođanskih njiva. 

Vetropark Kovacica

Foto: Tanjug/Filip Krajinčanić

Kakvi to vetrovi duvaju u Srbiji?

Kovačica je simbol novih tehnologija i razvoja, rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je s ostalim nadležnima potpisala dozvolu za proširenje ovog parka. Navela je da je od 2014. do danas završeno osam vetroparkova instalisane snage blizu 400 megavata, da su u izgradnji još dva i da veruje da će se dostići 600 megavata instalisane snage.

Izgrađeni su vetroparkovi Čibuk 1, Kovačica, Košava 1, Alibunar, Kula, Malibunar i La Piccolina, dok se grade Plandište i Kostolac.

U Srbiji u ovom trenutku investitori razvijaju projekte koji bi, ako bi se svi realizovali, na mrežu priključili vetroparkove od čak 2,7 GW instalisane snage. 

Procene stručnjaka su da će novi zakon obezbediti veoma  povoljan okvir za investicije u solarne elektrane, što bi moglo da u narednih pet do 10 godina napravi tzv. solarni bum.

Solar bi u Srbiji mogao da bude prilika da građani ugradnjom solarnih panela na krovovima investiraju u smanjenje svojih računa za električnu energiju i zagađenje životne sredine. Ali, potencijal postoji i za izgradnju velikih solarnih elektrana, kao i da solarnu energiju značajnije počne da koristi privreda tako što bi u solarnim elektranama proizvodila struju za sopstvenu potrošnju.

vetrenjača

Foto: unsplash

Novi zakon o obnovljivim izvorima energije trebalo bi da otvori vrata za šire korišćenje solarne energije u Srbiji, ali je potrebno uraditi još dosta kroz podzakonska akta.

Kako objašnjavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike, novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno, investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidljivost zakonskog okvira.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Korišćenje struje iz vetrofarmi nam je i jedna od obaveza. A  za  Telegraf Biznis govorili su već oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji. 

Kako je naš portal ranije posao, do 2023. struja bi mogla da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

Video: Ako struja udari na novčanike, ovo su trikovi kako da to izbegnete

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bane

    Obavezno posetiti Kovacicu, jos kad sam video vetrenjace odusevio sam se... lepa tura motorom.

  • Voja

    To je dobra stvar al najveća kradja vetroparkovima se isplaćuje instalirana snaga električne energije a ne proizvedena i isporučena. Tako je i s mini elektranama

  • Boban

    Mogu da grade jer im drzava placa za to dobre pare a drzava-elektrovojvodina uzima od naroda novac preko raznih stavki eko taksa, zelena energija i ostale harace na racunima za struju placa narod..... POtrosim 1000 dinara struje a nabiju mi na to jos 1000-1500 din njihovih dodatnih dadzbina tako da mi se racun predupla.....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke