Vetrenjače niču kao pečurke, mi smo pitali one koji ih grade - može li Srbija da postane Holandija?

25 kilometara kablova. 70 tona armature i 600 kubika betona po temelju. 125 metara visina krana. 63 dužina elisa. Ukupna visina vetrogeneratora 175 metara - sve ove stavke čine jednu vetrenjaču jednog našeg vetroparka u Srbiji.

Od svih obnovljivih energetskih izvora (OIE), proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast, a Srbija raspolaže veoma značajnim potencijalom. To su prepoznali investitori pa trenutno u našoj zemlji grade ili ulažu domaće kompanije i EPS, ali i izraelske, italijanske, belgijske, ruske, američke, arapske.

Korišćenje struje iz vetrofarmi nam je i jedna od obaveza, a direktna kupovina je još daleka budućnost što svedoči primer Mercedesa koji kupuje struju direktno iz vetroparka u Poljskoj.

Za Telegraf Biznis govore oni koji strujom iz vetroparkova snabdevaju hiljade domaćinstava i koji su vlasnici najvećih vetroparkova u Srbiji. Pitali smo ih, između ostalog, zašto ulažu u vetroparkove u Srbiji, gde je naša zemlja u odnosu na druge, od koga bi trebalo da učimo, i šta taj vetar može da donese krajnjem potrošaču.

ZAŠTO SU IZRAELCI DOŠLI DA ULAŽU U VETROPARKOVE U SRBIJI

- Vetropark Kovačica predstavlja prvu i najveću izraelsku investiciju u oblasti energetike u Srbiji i u regionu sa 189 miliona evra investicije i 104,5 MW instalisane snage. Ova investicija ima ne samo ekonomske benefite nego će uticati i na očuvanje zdravlja i životne sredine stanovnika opštine Kovačica.

Vetropark će obezbediti godišnje snabdevanje električnom energijom za 68.000 domaćinstava kao i smanjenje emisije CO2 za 250.000 tona godišnje. Takođe, ova investicija doprinosi dostizanju ciljeva Srbije u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u skladu sa Pariskim sporazumom - rekla je Telegraf Biznis ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam.

Objašnjava da je sektor obnovljivih izvora energije kao i čistih tehnologija novi sektor za izraelske investitore u Srbiji.

- Verujemo da će uspeh kompanije Enlight Renewable Energy koja gradi ovaj vetropark slediti i druge zainteresovane izraelske kompanije - kaže nam ona.

A kako to izgleda u praksi za Telegraf Biznis objašnjava Miloš Čolić, direktor kompanije koja upravlja vetroparkom Kovačica.

Zašto baš Srbija? Šta je glavni razlog ulaganja ovde?

- Pre svega dobar projekat. Kovacica je, prema svim parametrima, bio odličan koncipiran projekat, na dobroj lokaciji, sa kvalitetnim vetrom i apsolutno svim ispravnim dozvolama koje je pribavio nas domaći partner kompanija New Energy Solutions. Projekat je ušao u kvotu od 500 megavata kojima su namenjene podsticajne mere. Zakon o energetici koji je donet 2014. godine bio je jasan signal da ce obnovljivi izvori dobiti tretman kakav zasluzuju. To se i pokazalo, Srbija je dobro mesto za investiranje, stabilno i transparentno - kaže Čolić.

Ovo najveći vetropark i najveća investicija kompanije Enlight. Treća je i najveća u regionu, a generalno je prisutan u sedam vetroelektrana, uključujući projekte u Izraelu, Poljskoj, Irskoj. Imaju ekspertizu u oblasti solara, pa su im, kažu i takvi projekti interesantni. I posle Srbije.

- Region je vrlo interesentan. Posle uspešno završenih projekata u Srbiji i Hrvatskoj, gde su sada operativne elektrane Kovačica i Lukovec, primeri dobrog razvoja, sinergije menadžmenta, izvođača i investitora, sigurno je da je region vrlo interesantan i da ce Enlight nastaviti na investira. Kompanija New Energy Solutions je tu da partnerski podrzi i razvija projekte - kaže nam Čolić.

TREĆI VETROPARK JEDNE KOMPANIJE, I NAJVEĆI U SRBIJI

Pionir kod nas u toj industriji je svakako kompanija MK Fintel Wind koja je ove nedelje pustila u rad svoj treći, ujedno i najveći vetropark "Košava“ u Izbištu. Ukupna instalisana snaga postrojenja je 69 MW, što znači da ovaj vetropark može da proizvodi struju koja će zadovoljiti potrebe 45.000 domaćinstava.

- Sa distance od gotovo decenije, shvatamo da smo, napravivši pionirske korake u projekte izgradnje vetroparkova, odigrali važnu ulogu u jačanju svesti lokalne i regionalne javnosti o tome koliko su, za budućnost važni održivi izvori energije - rekao je izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind, Ticijano Đovaneti.

Kako je rekao, sa ukupnom investicijom od 118 miliona evra, vetropark Košava predstavlja krunu dosadašnjih investicija.

- Ne stajemo ovde. Više nemamo izgovor, nego obavezu. Naš sledeći korak je druga faza izgradnje ovog vetroparka. Imamo velike planove, a uz podršku partnera iz vladinog i korporativnog sektora ostvarićemo zajednički cilj da ovu oblast bogatu snagom vetra postavimo na zelene mape sveta -

Iz resornog ministarstva kažu da smo mi sa 370 MW koje smo stavili na mreže 2018. i 2019. apsolutni broj jedan u regionu.

NAJVEĆI VETROPARK U EVROPI BIĆE KOD SUBOTICE 

- Činjenica je da smo svakim novim projektom u energiju vetra sve bliže ka 500 MW iz obnovljivih izvora energije i to je

---

---

dokaz da ozbiljno razumemo šta se dešava u energetskom svetu i segmentu globalnih klimatskih promena - rekao je ministar energetike Aleksandar Antić.Kako je to ilustrovao "svake nedelje otvaramo po jedan novi vetropark", Srbija je, kaže, po projektima koji su ušli u zemlju lider u regionu, ali i među prvih deset u Evropi.Nada se da će do 2023. struja moći da se kupuje iz vetroparkova po tržinim uslovima, odnosno bez feed in tarifa. To znači da će tehnologija doći na nivo da može sama da radi bez podrške i subvencija. Premija bi onda bila 0.

Da se ide u tom pravcu, potvrđuju najave za otvaranje novih vetroparkova, između ostalih još jedan kompanije MK Fintel.

- Najavljeni vetropark će biti izgrađen u okolini Subotice - Maestrale Ring će biti najveći vetropark u Evropi. Ukupna instalisana snaga ovog vetroparka biće 600 MW (megavati), što znači da će ukupno 100 vetroturbina Maestrale Ring vetroparka proizvoditi struju koja će zadovoljiti potrebe 180.000 domaćinstava. Ukupna investicija u ovaj projekat biće 800 miliona evra - rekao je za Telegraf Biznis Ticijano Đovaneti.

KAKO SE KUPUJE STRUJA OD VETRA

Obaveza Srbije prema Evropskoj uniji je da do 2020. godine dostigne potrošnju iz obnovljivih izvora energije od 27 odsto. Trenutno smo nadomak zacrtanog - 23 odsto.

Srbija trenutno ima propisan limit od 500 megavati za struju iz vetroparkova, a oni koji su ušli u taj limit biće subvencionisani 12 godina.

Dakle, prema sadašnjim uslovima investitori u vetroparkove u Srbiji imaju nemaju klasične subvencije već zagarantovanog kupca 12 godina, a taj kupac je država. Ona se obavezala da će otkupljivati zelenu energiju po ceni od 9,2 evrocenta po kilovat-satu, što je duplo više od one po kojoj EPS inače kupuje struju. To, između ostalog, omogućavaju i građani, jer kroz račune za struju - plaćaju obaveznu OIE taksu za obnovljive izvore energije. Ta otkupna cena su često pominjane feed in tarife.

Kada se postigne kvota od 500 megavati, procena je i da će se promeniti tržižni uslovi, i da će se prodaja struje iz vetroparkova drugačije odvijati.  A struka je saglasna da je to moguće, jer su u Srbiji sada realne slike nepreglednih polja vetrenjača, one koje smo gledali u inostranstvu.

ŠTA MOŽEMO MI DA NAUČIMO OD IZRAELA?

- Energetska nezavisnost je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Doprinosi ukupnoj geopolitičkoj i ekonomskoj stabilnosti. U tom smislu, diverzifikacija energetskog miksa i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva je nešto što se ne dovodi u pitanje - priča ambasadorka Izraela za Telegraf Biznis.

Za Izrael kao energetsko ostrvo, zemlju koja nije deo nijedne elektroenergetske mreže, ovo pitanje je od presudne važnosti. S obzirom na činjenicu da je Izrael u poslednjoj deceniji otrkio važan energent – gas na svojoj teritoriji, to je svakako uticalo na izmene u energetskom miksu zemlje.

Prema poslednjim ciljevima izraelskog Ministarstva energetike, zemlja se obavezala da će ugasiti sve termoelektrane na ugalj do 2030 godine tj. postojeće će imati taj rok da predju na tehnologiju upotrebe prirodnog gasa.

- Ne smemo ispustiti iz vida da je pitanje energetskog miksa ne samo ekonomsko pitanje. Zagađenje vazduha odnese više života nego automobilske nesreće u svetu! Dakle, obnoviljivi izvori, čiste tehnologije su nešto što doprinosi očuvanju zdravlja ljudi kao i sredine u kojoj živimo i koju treba da ostavimo generacijama koje dolaze - kaže ona.

Izrael predstavlja lidera u tzv. čistim tehnologijama. Prema globalnom indeksu inovacija u čistim tehnologijama Izrael zauzima vodeće mesto sa najvišim potencijalom za otpočinjanje i komercijalizaciju biznisa. Danas u Izraelu posluje preko 200 kompanija iz ove oblasti kao i još toliko koje se bave isključivo tehnologijama za prečišćavanje voda.

Iako je vetropark Kovačica, prva investicija iz Izraela u energetski sektor Srbije, ona pokazuje pravac diverzifikacije investicionog portfolia izraelskih kompanija.

Da rezimiramo. MK-Fintel Find, zajednička kompanija italijanske Fintel Energia Spa i srpske kompanije MK Group biznismena Miodraga Kostića otvorile su Košavu kao i prvi vetropark u Srbiji, Kula, snage 9,9 MW, krajem 2015. godine, a u oktobru 2016. i vetropark La Piccolina, snage 6,6 MW.

EPS razvija vetropark snage 66 megavata u Kostolcu. Domaća firma Solar enerdži, ima dva solarna parka na teritoriji opštine Kladovo.

Gradnjom veroparkova, osim što se zapošljava lokalna snaga, moguća je još jedna vrsta dobiti a to je najam i prodaja zemljištva investitorima u vetroparkove.

Tako na primer, hektar poljoprivrednog zemljišta se u Alibunaru izdaje po ceni od oko 300 evra godišnje, a stranci su za četvrtinu hektara plaćali 1.500 evra, s tim što vlasnici mogu da koriste ostatak oranice. Samo za tu vetrofarmu, s vlasnicima je urađeno nekoliko stotina ugovora o višegodišnjem zakupu zemljišta, te da je na taj način u tu opštinu ušlo oko tri i po miliona evra.

Kada govorimo o potencijalu za "hvatanje" vetra, Srbija ga ima, naričito na košavskom području južnog Banata i istočne Srbije, ali i na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera... sve do dolina Dunava, Save i Morave.

Za potrebe energetske mreže jedne zemlje, vetrenjače treba postaviti na mesto gde vetar duva brzinom od 3 m/s pa sve do 25 m/s. Za isplativost, vetar mora da duva najmanje 2.800 sati godišnje, i da prosečna brzina bude preko 6 m/s.

Prvi vetrogenerator, danske proizvodnje, postavljen je u Srbiji, kod Beograda oktobra 2003. godine. Snaga generatora je bila danas smešnih 21 kW, a prečnik elise bio je 13 metara. Podsetite se, na početku teksta, koliko je sada duga jedna elisa.

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)