Kako je siromašna zemlja, "obojena" ratovima, postala nova ekonomska zvezda?

Foto: Pixabay

Vijetnam je nekada bio vrlo siromašna zemlja, a kako je danas? Mnogi će vam reći da postaje "zvezda novih tržišta", jer trenutno u Hanoju, prestonici ove azijske zemlje, živi oko osam miliona ljudi. Svakodnevno se prodaje i kupuje sve što možete zamisliti: od aparata do hrane, na krcatim ulicama glavnog grada.

Teme za vas

Silna ratovanja su unazadila Vijetnam, koji je pre samo četiri decenije delovao potpuno drugačije u odnosu na danas. Vlada je imala prilično slabe petogodišnje planove, te je tako do sredine osamdesetih nominalni ukupan domaći proizvod per capita iznosio svega između 200 i 300 dolara.

Ipak, do preokreta je došlo pre 35 godina, kada je usvojena politika Doi Moi ("Obnova) koja je podrazumevala bojne političko-ekonomske reforme, sa ciljem da se zemlja oporavi i postane "socijalistički orijentisana tržišna privreda". Šta je to konkretno značilo?

Smanjenje carina, otvaranje granica za slobodniju trgovinu, ulaganje u ljudski kapital, kao i priliv stranih investicija. Sve u svemu, Vijetnam više nije pripadao redu siromašnih. Štaviše, beleži ekonomski rast od 6 do 7% koji je "za petama" susednoj Kini. Vrednost izvoza ove azijske zemlje premašuje njen ukupan BDP.

Kako je gotovo sva radna snaga "prebačena" tamo, kada je reč o masovnoj proizvodnji, onda ne čudi što je Vijetnam epicentar proizvodnje Najki sportske opreme ili uređaja marke Samsung. I iz Svetske banke dolaze dobre prognoze vezane za ekonomiju Vijetnama. Navodi se da je država usmerila značajna javna ulaganja u osnovni stepen obrazovanja.

Osim toga, ono što je dodatno donelo uspeh Vijetnamu jeste širenje i jačanje infrastrukture, kao i omogućavanje pristupa jeftinom internetu. Isplativost ovih ulaganja najbolje se vidi kroz priliv stranih investitora u zemlji i rast proizvodnje u jugoistočnom delu Azije.

Branje ljiljana u Vijetnamu / Foto: Profimedia/Solent News

Vijetnam je dom fabrikama brojnih kompanija, kako japanskih i korejskih, tako i američkih, evropskih. Ono što je ključno, jeste da se tu nalaze pogoni za elektroniku, a opšte je poznato kojom brzinom napreduje tehnologija i koliko je značajna za privredno-ekonomski rast nekog društva.

Svetska banka danas ocenjuje da je Vijetnam ekonomija nižih-srednjih prihoda, dok Svetski ekonomski forum kaže da se ova zemlja nalazi u grupi nacionalnih privreda čiji ekonomski rast biva sve održiviji. Osim toga, žene su sada u dosta boljem položaju nego pre, kada govorimo o zaradama i zaposlenju.

Do skoro glavni ekonomista Svetske banke, Kaušik Basu, rekao je da će Vijetnam, zajedno sa Južnom Korejom i Meksikom, u narednoj deceniji nadmašiti druge ekonomije. Sličnog stava je i jedna globalna revizorska firma koja prognozira da će do 2050. Vijetnam biti predvodnik "trojke" najbrže rastućih ekonomija.

Ostale dve zemlje koje se pominju su Indija i Bangladeš. Kroz 30 godina, ova zemlja Azije mogla bi se naći među 20 najmoćnijih svetskih privreda. Prosečan realni rast BDP mogao bi da dostigne 5,1 odsto u istom intervalu.

(Telegraf Biznis)