• 0

Srpski neimari koriste alat star dvadeset godina, neki još olovku: Da li su spremni za promene?

Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine kompanija u građevinarstvu Srbije koristi osnovne digitalne alate, stare i po dvadesetak godina, dok se ostatak oslanja na papir i olokvu, što je ocenjeno kao zabrinjavajuće

  • 0
građevinci

Foto: Pixabay

Pandemija kovida-19 značajno je doprinela digitalizaciji rada u građevinarstvu Srbije, gotovo svi akteri svesni su da moraju biti uključeni u digitalni razvoj branše, a većinu u aktivnijem pristupu koči što su veoma zadovoljni sadašnjim stanjem u tom biznisu.

To pokazuju rezultati istraživanja o digitalizaciji u građevinarstvu, koje je sprovela kompanija "PlanRadar". Na onlajn vebinaru, organizovanom sa Privrednom komorom Srbije, direktor "PlanRadara" za Jugoistočnu Evropu, Bojan Petković, rekao je da su istraživani stavovi 200 kompanija iz građevinarstva, a da je Srbija izabrana kao regionalni reper, jer osim što je najveća u regionu, ima i najveći rast građevinarstva i IT sektora.

Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine kompanija u građevinarstvu Srbije koristi osnovne digitalne alate, stare i po 20-tak godina, dok se ostatak oslanja na papir i olokvu, što je ocenjeno kao zabrinjavajuće. On je istakao da je ohrabrujuće što je 93 posto građevinaca i arhitekata navelo da je spremno za promene i digitalna rešenja u poslu, odnosno spremni su da uče.  Ovde je i link na preuzimanje celog Istraživanja.

planadar

Foto: Printscreen

Dodao je da više od trećine građevinara, koji su najčešće projektanti, koristi savremene digitalne alate koji im omogućavaju uštedu vremena u radu, i do sedam sati dnevno. Kaže da je istraživanje pokazalo da se u građevinarstvu u Srbiji zna za naprednu tehnologiju od koje postoji korist u radu i poslovanju, da postoji spremnost za učenje i njenu primenu, ali se još uvek ubrzana digitalizacija ne događa.

Petković ocenjuje i da je na svoj način pandemija definisala digitalnu transformaciju, kao način uštede vremena i troškova, i veće efikasnosti na samom terenu. U Srbiji postoji više od 18.000 kompanija u građevinarstvu, sa više od 100.000 zaposlenih, a taj sektor u BDP učestvuje sa 5,7 procenata i u trendu je rasta.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS, Ivana Vuletić, ocenila je da digitalizacija može doprineti da se gradi jeftinije i brže, stvori ušteda u radnim mestima, odnosno da se istovremeno zatvore jedna, a otvore druga radna mesta. Ocenila je da digitalizacija u sektoru građevine raste, ali je daleko od digitalizacije u industriji, i navela da je tako i na svetskom planu.

Građevinac, merdevine, gradnja, radnik na građevini

Foto: Shutterstock

Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo koje okuplja 2,8 hiljada proizvođača softvera PKS, Marjan Stojanović, istakao je da je cilj da srpski IT počne da "priča" sa srpskom privredom na svim nivoima, kao i da se u tom razgovoru i čuju.

Učestvujući u onlajn raspravi, Željko Žugicih, iz agencije za inženjerski konsalting "ŽIS", istakao je da je digitalizacija politička odluka, koja ne može da se sprovede ako ne postoje uslovi na terenu. On je ocenio da investitori ne mogu da budu nosioci digitalizacije u građevinstarstvu, već da bi to trebalo da budu izvođači radova koje bi trebalo investitori da isforsiraju.

Direktorka građevinske kompanije "SET", Milenica Srećković, ocenila je da nametanje u procesu digitalizacije nije dobro već bi trebalo zajednički raditi. Navela je iskustvo da je "SET" svojevremeno u digitalizaciju krenuo zbog potrebe konkurencije na tenderima stranih investitora.

Uz neophodnu zrelost rukovodstava građevinskih kompanija, kao dobar kanal dalje digitalizacije navela je zahteve investitora, a najveći u srpskom građevinarstvu je država. Za profesora na Lids univerzitetu, Miljana Mikića, koji je jedan od osnivača platforme "Oruk" za zapošljavanje u građevinarstvu, u podsticanju digitalizacije jako je bitna funkcija nadzora nad radovima, koja može biti instrument javne politike.

digitalno digitalizacija buducnost

Foto: Pixabay

Glavni inženjer baze podataka o putevima u JP "Putevi Srbije", Dijana Vidosavljević, objasnila je da bi za upravljanje putevima za tu državnu firmu bilo značajno da im stižu podaci sa gradilišta u odgovarajućoj digitalnoj formi.

Navela je da bi bilo ključno da im se informacije vraćaju kao projekti izvedenog stanja, kako bi lakše ažurirali svoje baze koje su u GIS, ali da nemaju zakonsko pravo da to zahtevaju od izvođača. Kao dobar primer digitalizacije i protoka informacija u realnom vremenu, navela je putne meteorološke stanice čije funkcionisanje omogućava bolje održavanje puteva.

Osnivač profesionalne platforme za promociju i razvoj investicija u sektor nekretnina "REBEC", Aleksandar Opsenic,a uz opasku da se sa digitalizacijom kasni 15-20 godina, ukazao je da je sada trenutak da se jasno odrede ciljevi i da se od njih ne odustane, ali i da se nađe ravnoteža sa raspoloživim resursima.

On je dodao da je u promenama bitna mera, kako se ne bi dogodilo da se u žurbi da se što pre ovlada nekim novinama - ne izgubi kontrola. Ocenjuje da se digitalizacija događa brže u građevinskim kompanijama čiji razvoj vode profesionalni menadžeri, izabrani od privatnih vlasnika, ali je takvih u Srbiji i dalje vrlo malo.

Video: Brod blokirao Suetski kanal: Ugrožena svetska ekonomija

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke