Ekonomski fenomen: Šta sada sa svim tim viškom novca? Banke nemaju ideju

Foto: Shutterstock

Skok na berzama usred kriznog perioda, rast cene bitkoina i ogroman višak kapitala zajednički može da se podvede pod ekonomski fenomen.

Teme za vas

Upravo sve to je prisutno na tržištu, a novac je gurnuo sve grafikone. Trenutno, vlada svojevrsna jurnjava gde će se novac plasirati i gde investirati.

Da manjka ideja, posebno bankarima, pokazao je i potez JP Morgan Čejsa, koji se odlučio da svoj višak kapitala uloži u sport. Naravno, sport jeste isplativa industrija, ali nije uvek prioritetna kada je reč o takvim gigantima.

Reč je o Supeligi Evrope. Podsetimo, novoformirana Superliga koju čini 12 "najvećih" klubova Evrope partnera je pronašla u bankarskoj korporaciji JP Morgan Čejs.

12 najbogatijih timova prijavilo se kao osnivači nove lige, a JP Morgan ih je podržao sa 6 milijardi dolara.

- Pojavila se velika količina novca, banke imaju višak novca, a sport je velika industrija. Svaka od njih gleda gde da ulije taj kapital a da joj se vrati brzo. Dodatno, njeno ime je i ranije pominjano u ovom kontekstu, pa je pretpostavka da su pregovori vođeni sa najjačima, kako to obično biva kod ovakvih dogovora - kaže nam Dragoljub Rajić.

Podseća da je prinos na kapital u globalu veći, i da se banke generalno utrkuju gde će da plasiraju novac, tako da je ova liga jedno novo polje konkurencije.

- Tek će da se vidi ekonomski interes. Ali biće zanimljivo gledati i pratiti kuda će se kapital koji je sada svuda u svetu prisutan, kretati. Bilo bi dobro da i mi u Srbiji iskoristimo nešto od toga - kaže Rajić i dodaje da bi na državnom nivou bilo značajno kada bi se on privukao kao oblik stranih investicija.

I ekonomista Dragan Lončar je saglasan da je plasiranje viška kapitala postalo pravi izazov za banke.

Banke prosto, nemaju ideja više

- Ogroman je višak kapitala, trenutno postoji "jurnjava" bankarskih giganata gde da ubace taj novac. Zato je poludela berza, i to u vreme pandemije. Berzanski indeksi su beležili rekordne razmere. Zbog toga je između ostalog, eksplodirao bitkoin. To se zapravo dogodilo onog trenutka kada su banke počele da ga posmatraju kao novčić koji bi mogle da uvedu u svoje regularne tokove. Očigledno je da imaju manjak ideja gde da se plasira taj višak novca - navodi nam on.

Foto: Unsplash

Lončar dodaje da je bitkoin na primer, jedna od alternativnih investicija.

Činjenica je da novac u banke dolazi brže nego što one uspevaju da ga pozajme, te su neke prestale da primaju novčane depozite građana.

"Sparkasse Düsseldorf" odbila je klijente koji imaju previše para na računu. Ko ne pristane na najavljenu zateznu kamatu od 0,5 posto ili dobrovoljno ne smanji iznos na računu, može očekivati "sankcije".

Jednostavno, banke ne znaju gde će sa toliko novca.

I građani gomilaju štednju 

Zapravo, i da žele da troše - skoro da nemaju gde i na šta. U mnogim zemljama već mesecima ne rade neesencijalni objekti. S druge strane, promenila se svest potrošača otkako vlada kriza, pa je odnos prema novcu racionalniji.

Tako, na prvi pogled, ekonomska kriza usled korone ima paradoksalnu posledicu - ne samo banke, već i mnogi građani imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana. I tome se ne nazire kraj. Odnosno, ne predviđa se neki kratkoročni preokret - u pravcu veće potrošnje.

Primera radi, prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra. Tokom korone takođe, znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.

(Telegraf Biznis)