Superliga iz ugla novca: Zašto se upetljala banka i je li ovaj projekat isprobana mašina za zaradu?
Vest za novo evropsko takmičenje u fudbalu, Superligu Evrope podigla je veliku prašinu u svetu sporta, zbog koje su reagovali brojni politički zvaničnici, sportske legende i navijači. O svemu detaljno možete da čitate na našoj rubrici sport, a mi ćemo se osvrnuti na onaj deo za koji svi kažu da je cilj svega ovoga - novac.
Dalje, ako uspe do kraja, ovaj model praktično je pandan košarkaškom - onaj kojim je zaobiđena FIBA, a znamo svi da se to završilo sa srećnim krajem.
Jedan od komentara koji mnogi dele popodne jeste da je ovo "ništa drugo do sebičan, egoističan predlog napravljen da dodatno obogati ionako super bogate". Da je ekonomski interes po sredi, svakako, pije vodu.
Novoformirana Superliga koju čini 12 "najvećih" klubova Evrope partnera je pronašla u bankarskoj korporaciji JP Morgan Čejs.
Svakom klubu koji uđe u Superligu bilo je nuđeno 350.000.000 evra već u startu, za sam potpis, na šta je sama UEFA odreagovala tako što je spremila tužbu protiv 12 klubova osnivača u visini od basnoslovnih 50.000.000.000 evropskih novčanica.
Projekat kao budući model i za druge industrije?
Zašto bi se jedna banka upetljala u sve ovo, i da li je ovaj projekat zapravo model da se uspešno nadoknadi minus koji je napravila korona sportskoj industriji?
Prvo, sport je jedna od vrednijih industrija, i svakako je velikim igračima poput Morgan Čejsa cilj da uzmu deo tog kolača. Drugo, pojavio se višak kapitala, a u miks korone i fudbala umešala je malo prste i politika.
Ono što se možda malo zaboravlja, jeste da ovo i te kako liči na nekadašnje zaobilaženje jedne druge lige:
- Imamo primer Evrolige u košarci. Formirano je slično udruženje kada je zaobiđena FIBA i taj model je podignut na viši nivo. Odmah je uvećan prihod na TV prenos, zarada od ulaznica postala je veća... Ukoliko gledamo na to da li je kao fenomen ovaj model taj koji može da poveća prihod - da, moguće je. Povećaće zaradu i klubova, ali i inicijatora, naročito - kaže za Telegraf Biznis Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta.
Ono što međutim, nije dobro, jeste što mogu da budu potpuno isključeni klubovi iz Istočne Evrope, kaže naš sagovornik.
- Tu je jedan Mančester siti, naspram nekih mnogo manjih evropskih koji su osvajali mnogo više titula, a nisu u grupi. Mislim da to nije u duhu sporta, ali neko je procenio potencijal tih klubova, publike, navijača, priohda od prenosa - navodi nam Lončar.
Osim zarade, cilj im je i da nadomeste štetu.
U saopštenju koje su poslali klubovi osnivači, navodi se i da su se na ovaj potez odlučili između ostalog, i zbog ogromnih gubitaka tokom godine u kojoj je pandemija korona virusa značajno uticala na fudbalska zbivanja. Naime, govori se o cifri od neverovatnih 1.200.000.000 evra i to pre prodaje igrača.
- Ali tu nije samo prodaja igrača. Reč je o prihodu od ulaznica, reklama, zatim pravima na prenos. Čitav spektar povezanih zanimanja je tokom korone bio ugrožen. Sada, gledaće se kako će klubovi, pre svega bogati, da nadomste i nadoknade prethodnu godinu. Da, posledično, povećaju zaradu sada, na svim ovim stavkama. Naravno, pre svega od ulaznica i prenosa - kaže za Telegraf Biznis Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Rajić odluku banke koja je ključna za zatvaranje finansijske konstrukcije vidi i u tome što trenutno na tržištu postoji višak kapitala. Ističe ipak, da je to više pitanje interesa, i profita.
- Pojavila se velika količina novca, banke imaju višak novca, a sport je velika industrija. Svaka od njih gleda gde da ulije taj kapital a da joj se vrati brzo. Dodatno, njeno ime je i ranije pominjano u ovom kontekstu, pa je pretpostavka da su pregovori vođeni sa najjačima, kako to obično biva kod ovakvih dogovora - kaže nam Rajić.
Naravno, tu je i činjenica da se sada teren seli malo van Evrope, odnosno, kako to tumači drugi naš sagovornik, takođe ekonomista: "amerikanizacija fudbala preko američkih para". Preciznije, veruje se da će fudbal dobiti značajnije na popularnosti i preko bare.
- 9 odsto u Evropi je zaposleno u industriji sporta i povezanim poslovima. U SAD, sport je prilično razvijen, u Kini i mnogo više, ali su sportisti u Kini plaćeni državnim budžetom. Ovde, u Evropi, se takođe obrće dosta novca - dodaje nam Rajić.
Prema njegovim rečima, ono što bi moglo da im zasmeta ili zabrine jeste kako će u ovim okolnostima i uslovima koje je nametnula pandemija sve to da ostvare.
- Države sprovode različite politike kada je reč o vakcinaciji. To će uticati na mečeve, publiku, zaradu... Možda tu bude pritisaka unutar nove lige i klubova - navodi nam, on.
Podatak da je čak 6 klubova iz Britanije u ovoj grupi, on komentariše i u konekstu Bregzita.
- Britanija je izašla iz EU, obrt novca i u njenim klubobima je veliki i logično je što žele da oforme novu ligu. Isplativije im je da svoj višak novca ulože negde drugde, u ovom slučaju u sport, a bogati klubovi mogu da povuku siromašnije i da se tu nađe interes - kaže Rajić.
Podseća da je prinos na kapital u globalu veći, i da se banke generalno utrkuju gde će da plasiraju novac, tako da je ova liga jedno novo polje konkurencije.
- Tek će da se vidi ekonomski interes. Biće zanimljivo gledati i pratiti kuda će se taj kapital kretati. Dalje, takvih projekata će tek biti, i tek će ući novi igrači. Bilo bi dobro da i mi u Srbiji iskoristimo nešto od toga - kaže Rajić.
I Dragan Lončar je saglasan da je plasiranje viška kapitala postalo pravi izazov za banke.
- Ogroman je višak kapitala, trenutno postoji "jurnjava" bankarskih giganata gde da ubace taj novac. Zato je poludela berza, zbog toga je eksplodirao bitkoin. Očigledno je da imaju manjak ideja gde da se plasira. Postoji taj fenomen i sport je jedan od alternativa gde mogu da ulažu - navodi nam on.
Zašto JP Morgan Čejs?
JP Morgan Čejs osnovana je 2000. godine udruživanjem Čemikal banke, kompanije JP Morgan, Čejs banke i Menhetn kompanije. Ova banka sa sedištem u Menhetnu ima predstavništva širom sveta.
Kao jedan od najvažnijih svetskih igrača na polju investicionog bankarstva i finansijskih usluga, JP Morgan ima status jedne od najvećih banaka tog tipa.
Za ovu banku u periodu od 2008. godine vezan je i određeni broj skandala, zbog čega je korporacija bila prinuđena da u od 2009. godine plati čak 30 milijardi dolara u kaznama i izgubljenim tužbama.
Uloga JP Morgan banke, koja je u prošlosti u više navrata povezivana sa idejom evropske Superlige,trebalo bi da bude zatvaranje finansijske konstrukcije neophodne za funkcionisanje ovakvog takmičenja. Očekuje se da više detalja bude objavljeno narednih dana.
Video: Desio se Big Bang! Fudbal više neće biti isti: Sve što bi trebalo da znate o novoj Super ligi Evrope
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ds
Zabraniti ostatku klubova da prodaju igrace klubovima iz superlige,pa nek igraju sa ovim sto oni stvore
Podelite komentar
Vare
Sve ce to da pukne kao i sve ostalo u svetu.samo jos malo blizu im je kraj.sve ce doci na svoje uskoro
Podelite komentar
Robi
Jasno je čije je to maslo. Američka banka glavni sponzor i finansijer projekta.
Podelite komentar