• 13

Svi smo hrlili na Radoinjsko i Zlatarsko jezero. Ako se hitno ne reše 3 problema - nestaće turizam

, Telegraf Biznis

Tražimo kompromis, jer ovde nema vrleti već života - kaže naš sagovornik

  • 13
Uvačko jezero Uvac

Foto: Telegraf/Vesna Bjelić

Tri jezera ušuškana u padinama Zlatara postala su top turistička destinacija poslednjih godina.

Brojni turisti, i domaći i strani prošlog leta hrlili su na Uvac pa praktično se tražilo mesto više za smeštaj. To je probudilo nadu da će godinama devastiran turizam konačno da se probudi.

Jedna od najvećih atrakcija za sve posetioce svakako je vožnja Zlatarskim i Uvačkim jezerom, koja su svojevrsni biser ove planine. Međutim, ovaj sadražaj bi predstojeće sezone mogao izostati, ukoliko vlasnici čamaca ne pronađu zajedničko rešenje sa Ministarstvom zaštite životne sredine koje donelo uredbu da se prilikom vožnje na plovilima mogu koristiti samo elektromotor.

Međutim, to je samo jedan od tri velika problema na koje ukazaju meštani, a koji bi im mogao doneti novi zakon, ako se usvoji njegova uredba koja je na javnoj raspravi još nekoliko dana.

Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo je javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Specijalnog rezervata prirode Uvac, a predviđeno je da javna rasprava o ovim dokumentima traje do 14. maja.

Prema našim saznanjima, ono što se najviše čekalo, a i zbog čega je najavljen protest, jeste odluka o zabrani motornih čamaca. Kako saznajemo, taj prelazni rok biće duži od dve godine, odnosno čak i 3 godine.

Nacrt predviđaja novi režim zaštite Uvca, kao i mere kojima će se definisati prelazni rok do kada motorni čamci i druga plovila koja se koriste na tom lokalitetu treba da pređu na električni pogon.

Dokumenti mogu da se nađu na sajtovima Ministarstva životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je krajem 2019. godine Ministarstvu zaštite životne sredine Studiju zaštite Uvca, te je Ministarstvo pokrenulo postupak revizije zaštite tog područja.

Tri problema za meštane: Nema kupanja, čamaca ni pristupa imanju

Uvačko jezero Uvac

Foto: Telegraf/Vesna Bjelić

Međutim, kasnije je, zbog epidemiološke situacije postupak odložen, a novim Nacrtom Uredbe se postupak nastavlja.

Oni koji žive u Kokinom Brodu i Radoinji su rezignirani činjenicom da je ostavljen gotovo minimalan prostor za kompromis. Živeći godinama pored ovih jezera, moraće da se odreknu svega onoga što ona pružaju. Ali nije reč ni o kakvom užitku - pojedini će ostati bez pristupa svojim imanjima koja postoje tu i pre nastanka veštačke vode koja je potopila njihova polja.

- Zahtevamo da se nađe kompromis između ministarstva i nas građana, jer smo pre svega građani ovog grada, a onda i čamdžije i pecaroši - rekao je za Telegraf Biznis Danilo Paunović vlasnik čamca na Uvačkom jezeru.

Kako nam je objasnio, vlasnici čamaca zajedno sa ostalim tamošnjim udruženjima imaju tri zahteva zbog kojih su najavili i proteste, a za koje će tražiti i pravnu pomoć.

Prvi zahtev odnosi se na to da traže odlaganje primene mera za elektro - motore, jer im nisu omogućeni uslovi, odnosno mesto gde će moći da pune motore.

- U Srbiji još ne postoji uvoznik koji prodaje elektromotore koji bi zadovoljio naše potrebe, kao ni serviser koji bi mogao da popravi eventualne kvarove. Uz to se nadovezuje i činjenica da mi kao čamdžije na Uvcu koji imamo kakvu takvu materijalnu korist, i možemo da kupimo te motore, ali za ostale očekujemo da država da subvencije. Mi nismo toliko u lošoj stiauciji u odnosu na naše sugrađane koji imaju domaćinstva blizu jezera, ili vikendice, oni su upravo zbog jezera odsečeni, odnosno ograničeni, a uz ovu meru, neće im biti omogućeno da priđu - rekao nam je Danilo.

Motor košta 9.000 evra, koliko i tamošnja imanja

Uvačko jezero Uvac

Foto: Telegraf/Vesna Bjelić

Podseća da postoje starosedeoci koji žive od pre nastanka jezera ili rezervata, a 9.000 evra koliko košta najjeftini motor, je za njih previše.

- Da prodaju celo imanje ne mogu da ih kupe. Treba naći zajedničko rešenje da se pomogne i tim ljudima. Oni nemaju alternativu ili drugi put kojim bi mogli da dođu do svojih domova - navodi Paunović.

Drugi zahtev, odnosno mera, odnosi se na totalnu zabranu korišćenja Radoinjskog jezera.

- Zabranjeno je bukvalno sve, nije dozvoljena plovidba, ni kupanje. Tražimo, u saradnji sa Udruženjem Ljubitelja Radoinjskoj jezera, da se bar u godišnjom vremenskom periodu dozvole aktivnosti. Za to imamo argumente - to je ista voda i u Uvačkom, Zlatarskom ili Radoinjskom jezeru, jer su u istom slivu, od iste reke, izviru u Sjenici, gde se ulivaju otpadne vode iz klanica, rudnika uglja, što je veći problem od kupanja - navodi naš sagovornik.

Radoinjsko jezero nije izvorište, ističe.

- Doneta je samo jedan da tabla i napisano da je to izvorište, svi koji su odrasli tamo znaju da to nije istina. A čini nam se da nema ko da nas čuje - navodi nam on.

Na pitanje da li će aktivno učestvovati na javnoj raspravi, potvrđuje da hoće, ali da je problem što ne mogu svi da daju glas jer se sprovodi online.

- Ljudi koji imaju po 80 - 90 godina ne mogu da učestvuju na online raspravi - podseća on.

Treći problem je proširenje zona, a koje, prema njihovim rečima, podrazumevaju totalnu zabranu prilaska.

- Možda ćemo moći bez jezera, bez čamaca... Radićemo nešto. Ali kad se prošire granice, šta će ljudi koji žive od poljoprivrede? Postoje stari koji žive po ovim nacrtima i u prvoj , drugoj, ili trećoj zoni. Po ovome, nema pristupa uopšte, apsolutno. U drugoj zoni, na primer, nema poljoprivrede, gradnje... A i to se širi - kaže Paunović.

Tara, Zlatarsko jezero, Fruška gora

Foto: Vesna Bjelić

On ukazuje i da je s bumom turzima počelo interesovanje lokalaca za projekte IPARD-a i drugih fondova koji daju kredite. Međutim trenutno, sve to stoji, a sredstva propadaju jer im nije jasno dokle će tačno zone da idu.

- Pratimo projekte, živimo od turzima. Konkurisali su mnogi za mnoge kredite. Propadaju tako ogromna sredstva. Čini mi se da su mnogo veći gubici nego što će se dobiti ovim - govori on.

Dodaje da će angažovati i nekoga sa pravne strane kako bi im pomogao u tumačenju nacrta.

Ukazuju i da su susedne opštine na vreme jasno odredile da žele deo da pretvore u turističke komplekse, deo u rezervte, i da bi kompromisno rešenej bilo moguće kada bi ih neko saslušao.

- Zbog toga i tražimo kompromis, jer ovde nema vrleti već života - kaže Paunović.

Uvac se nalazi između masiva Zlatibora, Čemernice, Javora i Zlatara, na teritoriji opština Nova Varoš, Sjenica i Priboj.

Kako je ranije najavila resorna ministarka Irena Vujović, predviđeno je da nakon revizije na ovom području bude povećana površina pod zaštitom sa 7.543 hektara na 11.746 hektara, da se uspostavi i prvi stepen zaštite, odnosno režimi zaštite prvog, drugog i trećeg stepena.

Video: Lepa vest stuže sa Zlatara: Nakon šest decenija jeleni se vratili na ovu planinu

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zoran

    Kako to da ljudi koji tamo rade i žive od tog imanja ne mogu više da ga koriste. A pored obale sagradjena gomila objekata, od kojih je dobar deo u funkciji. Kolko znam da se ceo Priboj snadbeva vodom sa ovog jezera, i da ono pripada prvoj sanitarnoj zoni.

    0
    0

    Podelite komentar

  • Nepoznati

    Pa kako ti ljudi tamo da opstanu ako ne mogu da se krecu rekom, ako ne mogu da imaju turiste u seoskom turizmu i za vreme sezone kupanje, kako ce neko da unisti jezero ako se okupa u njemu i kako da se zabrani nekom ko zivi tamo decenijama da ne moze da udje u jezero na kupanje ispred vikendice ili kuce...

    9
    1

    Podelite komentar

  • Zeljko

    Radoinjsko ? Pa 90% Srba nema pojma ni da postoji..

    5
    7

    Podelite komentar

Google preporuke