• 2

Na čelu je firme koja razvija najnapredniji softver, otkriva nam kakav radnik će naći posao u Srbiji

Pandemija je u velikoj meri uticala na to da se priroda posla promeni, a da se sve više oslanjamo na nova rešenja. Globalno gledano, ubrzala se digitalizacija, pa su kompanije sa većim ili manjim uspehom uspele da odolevaju izazovima koje je korona donela, kaže naš sagovornik

  • 2
Dragoljub Damljanovic Schneider Electric

Foto: ND Studio

"Kompanije su svoje poslovanje prilagodile aktuelnim okolnostima, a zaposleni su hteli – ne hteli, , morali da prihvate nova pravila igre.

Isto važi i za potrošače. Verujem da će veliki deo tih rutina koje smo tokom korone usvojili – ostati i kada se situacija smiri. Manje ćemo putovati poslovno, veliki broj kompanija zadržaće svoje radnike na delimičnom radu od kuće, neke su to i najavile", kaže za Telegraf Biznis Dragoljub Damljanović, direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu.

Napominje da Srbija ima izuzetne talente, u koje je potrebno ulagati kako bismo obezbedili bolju budućnost.

  • Razvojni centar Schneider Electric-a razvija najnapredniji softver na svetu, ADMS, koji omogućava upravljanje sistemima za prenos i distribuciju električne energije, a vaši klijenti nalaze se širom sveta. Ko koristi vaš softver i u čemu se ogledaju njegove prednosti?

- Schneider Electric Razvojni centar je softverska IT kompanija za istraživanje, razvoj i inženjering u oblasti upravljanja elektroenergetskim sistemima, deo Schneider Electric-a koja posluje u Novom Sadu. Okupljamo više od 1000 stručnjaka iz oblasti energetike i računarstva sa višegodišnjom saradnjom sa univerzitetima, elektrodistributivnim kompanijama, proizvođačima i IT integratorima širom sveta.

Glavni proizvod je ADMS softver, koji obuhvata razne analitičke funkcije za proračun i optimizaciju rada elektrodistributivnih kompanija i obezbeđuje alate potrebne za efikasno praćenje, upravljanje, dizajn i optimizaciju distributivnih sistema.

Softver se smatra najnaprednijim softverskim sistemom na svetu, što je potvrđeno od strane vodećih konsultantskih kuća u SAD-u. Koristi se u u preko 80 elektroprivreda širom sveta i oko 170 kontrolnih centara s ukupno 400 miliona električnih potrošača.

  • Pandemija je promenila način na koji radimo, a za kompaniju poput vaše, koja ima više od 80 klijenata širom sveta, to je to poseban izazov. Na koji način ste se sa njim nosili?

- Naši klijenti su isključivo krajnji korisnici rešenja, dominantno elektrodistributivna preduzeća, a većina inženjera na licu mesta rade na dizajnu rešenja, konfigurisanju, puštanju u rad, rešavanju problema i otkrivanju mogućnosti samog rešenja. Dakle, inženjeri rade na rešavanju konkretnih operativnih problema direktno s ljudima koji će koristiti njihovo rešenje.

Ipak, pandemija je u velikoj meri uticala na to da se priroda posla promeni, a da se sve više oslanjamo na nova rešenja. Globalno gledano, ubrzala se digitalizacija, pa su kompanije sa većim ili manjim uspehom uspele da odolevaju izazovima koje je korona donela. Mi u Schneider Electric smo nosioci digitalne transformacije, pa smo veoma brzo počeli da menjamo način na koji radimo - npr. primopredaja rešenja od strane krajnjeg korisnika se sada radi online, bez putovanja, a jednako kvalitetno kao što je to bilo u pre-kovid eri.

  • Da li mislite da je digitalizacija elektroenergetskih sistema trend ili nužnost? Koliko je pandemija uticala na ubrzanje ovog procesa?

- Digitalizacija elektroenergetskih sistema nesumnjivo je nužnost, a pandemija nas je samo podsetila na to. Jedino se uz pomoć digitalizacije može nastaviti sa primenom obnovljivih izvora, električnim automobilima i omogućiti dekarbonizacija. To su trendovi koji se ne mogu posmatrati odvojeno. Nije moguće zadovoljiti tehnički i komercijalne uslove usled velike kompleksnosti koja je posledica povećanja broja obnovljivih izvora u mreži kao i porasta broja električnih automobila i punjača.

Softver, programiranje

Foto: Shutterstock

Tema klimatskih promena poslednjih godina je vrlo aktuelna, a bitan segment rešavanja ovog problema vidi se u racionalnom trošenju postojećih resursa.

  • Ima li Schneider Electric rešenja potrebna za stvaranje energetski efikasnog sveta?

Schneider Electric ima veliki broj rešenja koji našim kupcima omogućavaju da rade efikasnije i troše manje energije - od industrije, infrastrukturnih sistema do zgrada. Jedno od rešenja koje pomaže da smanji emisija CO2 je ADMS softver, koji elektrodistributivnim preduzećima pomaže da smanje gubitke, i tu je u pitanju ogromna količina energije. Rešenja koja smo instalirali kod kupaca u poslednje dve godine, od 2018-2020. godine, će im pomoći da uštede 8 Mt CO2.

Zatim, procesi automatizacije i digitalizacije naročito su se ubrzali u pandemiji, koji su uz remote control doneli i efikasnije upravljanje.

ADMS je u suštini platforma iz koje je moguće izvesti čitavu paletu raznih rešenja, zavisno od konkretnih problema i potreba klijenta, jer svaki klijent u principu ima i slične, ali i različite poslovne ciljeve i probleme koje želi da reši. Jedno od rešenja koje kreiramo i isporučujemo rešava problem nestanka struje usled kvara. Proaktivno detektujemo mogućnost kvara – specijalizovanim algoritmima i digitalnim upravljanjem brzo detektujemo, lociramo kvar i vraćamo napajanje krajnjim potrošačima. Ovime smanjujemo gubitke.

Postoje takozvane „pametne“ fabrike, koje predvode industriju budućnosti i predstavljaju reprezentativne primere modela poslovanja koja ostvaruju visoku produktivnost uz ogromne uštede. Primer jedne takve fabrike je naša fabrika u bugarskom gradu Plovdivu, koja je krajem 2019. godine dobila najviši industrijski sertifikat u okviru kompanije i time stekla status pametne fabrike.

Da bi to postigla, morala je da ispuni niz visokih kriterijuma kao što su, između ostalog, najmanje 65 odsto automatizovanih procesa, sistemi za upravljanje objektima i energijom i visokoefikasno održavanje primenom tehnologije uvećane realnosti.

Dekarbonizacija gradova, o kojoj se mnogo priča, moguća je ukoliko imate energetski efikasne zgrade. Naša rešenja iz domena razvoda električne energije i Building Management Sistema doprinose stvaranju energtski efikasnih gradova, budući da nude automatizovan sistem nadzora i upravljanja, koji doprinose poboljšanju operativne i energetske efikasnosti u poslovanju uz značajno smanjenje ukupnih troškova. Ne treba zaboraviti i punjače za električna vozila, koja postaju sve veći trend u svetu i značajna stavka na putu održive budućnosti.

Dostava hrane telefon

Foto: Shutterstock

  • Da li, prema vašem mišljenju, poklanjamo dovoljno pažnje rešavanju ovog izazova? Šta je ono što nas čeka u bliskoj budućnosti i na koji način možemo načiniti dodatni korak ka očuvanju planete?

- U zavisnosti od stanja u razvoju društva, ovoj temi se poklanja manje ili više pažnje. Ali ne možemo ostati imuni na realnu potrebu da počnemo da se odnosimo sa više pažnje prema životnoj sredini i planeti, generalno. Drago mi je da vidimo pomake i kod nas, naročito u poslednjih nekoliko godina. Ipak verujem da ćemo u skorijoj budućnosti videti konkretne rezultate, uz usvajanje novih standarda koji se odnose na ovu oblast. Tako će novi Zakon o energetici i energetskoj efikasnosti uvesti podsticaje za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, primenu modernih fasada, kvalitetne stolarije, efikasnih kotlova i to će značajno doprineti smanjenju uticaja na životnu sredinu i klimatskih promena.

  • Šta mislite, da li će se naše navike zadržati koje smo stekli tokom korone, a koje se tiču nas kao potrošača, radnika?

- Sigurno je da više ništa neće biti kao ranije. Vidimo da se situacija polako vraća u normalu, ali isto tako, svašta možemo očekivati. Kompanije su svoje poslovanje prilagodile aktuelnim okolnostima, a zaposleni su hteli – ne hteli, radi sopstvene bezbednosti i očuvanja zdravlja, morali da prihvate nova pravila igre.

Isto važi i za potrošače. Verujem da će veliki deo tih rutina koje smo tokom korone usvojili – ostati i kada se situacija smiri. Manje ćemo putovati poslovno, veliki broj kompanija zadržaće svoje radnike na delimičnom radu od kuće, neke su to i najavile.

Online svet će nastaviti da živi punim intenzitetom, tako da ćemo nastaviti sa online sastancima, online treninzima, online kupovinama i slično. Ali ipak mislim da ćemo jedan deo morati da obavljamo „in vivo“, jer, koliko god okolnosti nametale drugačije, mi smo ipak socijalna bića i lična komunikacija nam je neophodna.

  • Kako izgleda prosečan radnik u narednim mesecima u Srbiji?

- Prosečan radnik u Srbiji će raditi na hibridni način, ukoliko nije vezan za fizičku proizvodnju ili usluge, ceniće flekisbilnost poslodavca u organizaciji posla, i poslodavci koji mogu tako da organizuju svoje poslovanje biće u prednosti. Povećaće se potrebe za IT radnicima, radnicima u dostavi...

Dragoljub Damljanović

Foto: Privatna arhiva

Generalno, mislim da će se sve više tražiti kadrovi koji mogu da imaju širu sliku i sposobnost da povežu socijalne, tehnološke, kulturološke elemente da bi došli do različitih zaključaka i planova.

Što se Schneideder Electric-a tiče, fokus će nam ostati da imamo projekte na svim kontinentima, da obezbedimo tranformaciju veština i znanja, da i dalje budemo ukorak sa najmodernijim principima u ovoj industriji, ali i da nastavimo da neprestano usavršavamo mogućnosti za razvoj karijere naših zaposlenih i uslova za njihov rad.

Upravo sa željom da znanjem pokrenemo i motivišemo mlade ljude, Schneider Electric Razvojni centar u Novom Sadu i sa kancelarijom u Beogradu organizuje programe stipendiranja. Ove godine program je namenjen studentima druge, treće, četvrte godine akademskih ili master studija tehničkih odeljenja na Prirodno-matematičkom fakultetu i Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kao i Eletrotehničkog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Tokom trajanja programa, odabrani studenti će imati priliku da razmenjuju znanja i iskustava direktno sa mentorima i da svoje  formalno obrazovanje primene na praktičnim primerima, a osim stipendije, biće im pružena mogućnost da svoju karijeru započnu u kompaniji Schneider Electric.

Takođe, nastojimo da na još jedan način, kroz studentsko takmičenje Go Green koje tradicionalno održavamo svake godine, podstaknemo mlade ljude da doprinesu stvaranju boljeg sveta kroz inovativna rešenja za pametnije, energetski efikasnije i održive gradove.

Izuzetno sam ponosan da se tim iz Srbije, našao u evropskom finalu ovog takmičenja. To je dokaz da imamo izuzetne talente, u koje je potrebno ulagati kako bismo obezbedili bolju budućnost.

Video: Čovek koji je pravio prvi domaći računar za Telegraf: CER 10 bio je početak jedne epohe

(V. Bjelić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Marko Jankovic

    G-din bi prvenstveno trebao da se pogleda, jer ima bar 100 kg viska i sve mu drugo dzabe.

    2
    4

    Podelite komentar

Google preporuke