Inovativna rešenja sve češće dolaze iz tradicionalnih industrija

Emilija Veljković/Foto: Privatna arhiva

U trci da se što pre savlada i pobedi pandemija, inovativnost i okrenutost nauci postali su glavni aduti opstanka ne samo čitavog čovečanstva, već i privrede. Zato nimalo ne čudi što je u proteklom periodu odjeknula vest da je Fajzer postala prva farmaceutska kompanija koja se pojavila na vrhu prestižne liste najinovativnijih kompanija, a koju objavljuje Boston Consulting Group (BCG).

Na ovaj način se u društvu modernih tehnoloških kompanija poput Epla, Gugla i Amazona po prvi put našla i jedna kompanija koja proizvodi lekove i vakcine, i koja je okrenuta jednoj drugačijoj vrsti nauke, nauke koja u osnovi imam unapređenje javnog zdravlja.

Iako je potpuno prirodan proces da u godini obeleženoj velikom zdravstvenom krizom pomenuta industrija doživi najveće pomake, činjenica je da se inovativnim pristupima polaku okreću ili su se već okrenuli i drugi, pa i oni koji su dugo bili deo problema javnog zdravlja. Kada je Philip Morris kao duvanski gigant pre dvadesetak godina rešio da se u potpunosti transformiše, okrene naučnim pristupima i usvoji koncept smanjenja štete, kako bi ponudio bolju alternativu za veliki broj pušača, u timu sam bila i ja.

Moj posao kao molekularnog biologa jeste svakodnevan rad na unapređenju bezdimnih duvanskih proizvoda, koji su zasnovani na naučnim rešenjima i nada se da će oni uskoro u potpunosti zameniti tradicionalne cigarete.

Naš istraživački program u PMI inspirisan je dugogodišnjom praksom farmaceutske industrije, a istraživanja sprovodimo u skladu su sa međunarodno prihvaćenim standardima i praksama kao što su Dobra laboratorijska praksa (DLP) i Dobra klinička praksa (DKP). Takođe podstičemo nezavisne stručnjake da vrše procene naših naučnih rezultata i posvećeni smo razmeni naučnih podataka radi potvrde od strane kvalifikovanih, nezavisnih eksperata iz relevantnih oblasti.

Mi u kompaniji toliko čvrsto verujemo u nauku, da skoro dve decenije radimo na razvoju i analizama manje štetnih alternativa cigaretama. Proizvodi koji ne sagorevaju duvan, zasnovani na čvrstoj naučnoj osnovi i standardima kvaliteta, bolji su izbor od cigareta za milione muškaraca i žena koji bi inače nastavili da puše, iako nisu u potpunosti bez rizika.

Foto: Shutterstock

Velika većina štetnih jedinjenja koja se nalaze u dimu cigareta i koja su u vezi sa bolestima povezanim sa pušenjem, nastaju sagorevanjem duvana, a proizvodi koji eliminišu sagorevanje, poput e-cigareta i nesagorevajućih duvanskih proizvoda, mnogo su bolja alternativa od nastavka pušenja.

Zapravo, verujem da je korišćenje naučnih i tehnoloških inovacija poput e-cigareta i nesagorevajućih duvanskih proizvoda, koji imaju potencijal da smanje štetu uzrokovanu pušenjem cigareta, jedinstvena šansa savremenog doba za javno zdravlje.

Potpuno smo posvećeni tome da učinimo sve što je u našoj moći da bezdimni proizvodi što pre zamene cigarete. Uz pravu podršku regulatornih organizacija i društva u celini, verujemo da će prodaja cigareta u mnogim zemljama prestati za 10 do 15 godina.

Poseban optimizam uliva činjenica da je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) tokom prošle godine godine donela odluku o zahtevima za svrstavanje IQOS-a u kategoriju duvanskih proizvoda sa modifikovanim rizikom (MRTP).

Agencija smatra da bi svrstavanje IQOS-a u kategoriju duvanskih proizvoda sa modifikovanim rizikom uz tvrdnje o smanjenoj izloženosti štetnim materijama bilo prikladno za promociju javnog zdravlja i da se očekuje se da ova odluka bude od koristi za zdravlje stanovništva u celini.

Najbolji izbor za pušače je da se u potpunosti odreknu duvanskih i nikotinskih proizvoda, ali većina to ne čini. Zato ova odluka FDA-a omogućava odraslim pušačima u SAD-u da imaju pristup informacijama o proizvodu koji je bolji izbor u odnosu na nastavak pušenja cigareta. 2,5 miliona pušača u Srbiji takođe zaslužuje ove informacije.

(Autor: Emilija Veljković, menadžer naučnih i medicinskih poslova PMI)