• 0

Prelazak na nultu emisiju ugljenika "neizbežno znači više rudarenja"

Stručnjaci tvrde da stope eksploatacije moraju biti povećane, makar na kratke staze

  • 0
Električni automobili

Foto: Freepik/Fortrade

Javnost bi trebalo da prihvati povećanje rudarske aktivnosti ukoliko svet želi da odgovori na izazov koji sa sobom nosi prelazak na zelenu ekonomiju. Stručnjaci za resurse kažu da trenutna zaliha različitih metala i minerala ne može da podrži globalnu ekonomiju koja teži nultoj emisiji ugljenika. Stručnjaci tvrde da stope eksploatacije moraju biti povećane, makar na kratke staze, navodi BBC.

Vremenom, recikliranje velikih razmera bi trebalo da zadovolji potražnju za ključnim sirovinama poput litijuma. Nove rudarske inicijative se često susreću sa otporom zbog negativnih uticaja koje mogu imati na širu okolinu i po zdravlje. A neke aktivnosti su privukle poseban gnev zato što su postale povezane sa zlostavljanjem radnika.

Ali profesor Ričard Herington i njegove kolege veruju da je potrebno pokrenuti hitan razgovor o tome gde i kako treba praktikovati novu eksploataciju koja je neizbežna.

- Javnost trenutno nije u stanju da razume sve što zelena ekonomija donosi - istakao je BBC-iju rukovodilac odseka za nauke zemlje u Prirodnjačkom muzeju u Londonu. - Verovatno pričamo o samo kratkoročnom povećanju rudarenja, ali moramo da radimo brzo, jer znamo da ako ne smanjimo ugljenik dioksid sada, da će to biti problem u budućnosti.

Vlade širom sveta ubrzano postavljaju ciljeve za transformaciju svojih ekonomija tako da više ne doprinose zagrevajućim gasovima u atmosferi, ili preciznije, da budu klimatski neutralne. Ovo će značiti izbacivanje iz upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem i drastično povećanje tehnologija obnovljive energije, poput vetra i solarne energije.

Sva nova vozila električna do 2030.

Na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo želi da sva nova vozila budu električna počev od 2030. Ali prelazak sa 31,5 miliona benzinaca i dizelaša u Britaniji na flotu električnih vozila na baterije, prema procenama, zahteva 207.900 tona kobalta, 264.600 tona litijum karbonata, 7.200 tona neodijuma i disprozijuma, i 2.362.500 tona bakra. Ovo je duplo više od godišnje svetske proizvodnje kobalta (koji se koristi u elektrodama za baterije), celogodišnje svetske proizvodnje neodijuma (za pravljenje magneta za električne motore) i tri četvrtine svetske proizvodnje litijuma (elektrolit za baterije).

Zamenjivanje oko 1,4 milijardi vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje širom sveta zahteva 40 puta više ovih količina, i to bez uzimanja u obzir potrebe za metalima i mineralima svih vetroturbina i solarnih elektrana.

- Mislim da ćemo do 2035. godine imati dobar izvor recikliranog metala; moraćemo da nastavimo određenu stopu rudarenja. Ali nadam se da ćemo do 2050. izgraditi istinsku cirkularnu ekonomiju, tako da većina, ako ne sve ono što nam je potrebno, može da dolazi od metala koje smo već ekspolatisali i koji su već iskorišćeni u proizvodima i tehnologijama - rekao je prof. Herington.

Dakle, kako treba povećati rudarenje? I gde to treba da se uradi?

Na ova pitanja nije lako odgovoriti. Uzmite u obzir trenutnu situaciju zbog proširenja rudarenja na morsko dno. Neke automobilske kompanije kažu da neće prihvatiti nijedan proizvod iz okeana, zbog štete koju ovo može proizvesti za morsku okolinu. Trenutno, metali i minerali se često dobijaju iz zemalja koje nisu glavni potrošači ovih sirovina.

To uključuje grafit. Dve-trećine godišnje svetske proizvodnje dolazi iz rudnika u Kini. Slična proporcija je sa svetskom proizvodnjom kobalta koji dolazi iz Demokratske Republike Kongo. Tim prof. Heringtona veruje da evropske zemlje možda žele da dovedu rudarenje bliže kući. Ovime bi u najmanju ruku bolje osigurali snabdevanje, i imali veću kontrolu nad onim aspektima (otpad, izrabljivanje radnika itd.) svetske rudarske industrije koji su previše često naštetili njenoj reputaciji.

Potrebna je decenija da se počne sa eksploatacijom

Komentarišući ovo, Endru Bladvort, iz Britanskog geološkog zavoda, je rekao da se slaže sa analizom prof. Heringtona.

- Možda je najveći problem vreme istraživanja - ocenio je on. - Potrebna je decenija ili više nakon pronalaska materijala da se uopšte počne sa eksploatacijom. - Druga stvar koja je veoma ključna je da nije sve do rudnika; nego do celog lanca snabdevanja. Dakle, čak i kada eksploatišete litijum i dalje morate da prođete kroz preradu, sve hemijske tretmane, da biste došli do tačke gde možete da pravite baterije - objašnjava on za BBC.

Analiza prof. Heringtona, objavljena u naučnom časopisu „Nature Reviews Materials“, je prvi u nizu naučnih radova koju on i njegove kolege pišu od konferencije o rudarstvu održane u Prirodnjačkom muzeju prošlog decembra.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke