Zapadni Balkan mora biti deo ekonomskog tržišta EU i pre članstva: Carine glavni problem

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

- Evropska unija mora da pomogne ekonomijama Zapadnog Balkana da postanu deo jedinstvenog evropskog tržišta i pre nego što naše zemlje postanu članice EU - izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež.

Teme za vas

Govoreći na Poslovnom forumu "Doprinos predstavnika poslovne zajednice priključivanju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji", u okviru Samita Zapadnog Balkana koji se održava u sklopu Berlinskog procesa, Čadež je rekao da su zemlje regiona od osnivanja Berlinskog procesa 2014. uradile dosta na jačanju svojih ekonomija i dodao da bi taj rast bio i veći da su više sarađivale.

Od 2014. zaključno sa 2020, ekonomije zemalja Zapadnog Balkana su ostvarile ukupan rast od 28 odsto, naveo je Čadež i istakao da je za to vreme svaka ekonomija pojedinačno godišnje rasla u proseku 4,2 odsto. Podseća da je to rezultat, uključujući i prošlu godinu, kada su sve zemlje imale pad zbog krize izazvane pandemijom.

Međutim, Čadež ukazuje da je to još uvek daleko od cilja koje su ekonomije Zapadnog Balkana zacrtale. Smatra da one imaju mnogo potencijala da napreduju u gotovo svim ekonomskim oblastima, ali da "nisu u potpunosti iskoristile sve svoje šanse". Dodaje da i studije pokazuju kako kompanije sa Zapadnog Balkana nisu dovoljno uključene u lance dobavljača.

Čadež je istakao značaj inicijativa kao što su Berlinski proces, CEFTA ili "mini Šengen", koje spajaju region i utiču na jačanje ekonomija zemalja regiona. Istakao je i da je Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke (KIF) uradio mnogo na poboljšanju poslovnog okruženja, dodajući da KIF predstavlja 350.000 kompanija u regionu, kao i da je bio aktivan u kreiranju Akcionog plana i davanju konkretnih predloga i mera.

Čadež je napomenuo i da je mnogo urađeno u vezi sa čekanjem na graničnim prelazima u regionu, zahvaljujući institucijama u regionu i CEFTI. "U aprilu ove godine to je bilo između pet i 70 minuta, što je mnogo bolje od prethodnih godina, ali ako vidimo vreme čekanja na granicama sa EU, to čekanje je 3,5-8,5 sati", naveo je.

Da bi ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana bio veći, Čadež kaže da je potrebno ukloniti necarinske barijere, skratiti vreme čekanja na granicama sa EU, smanjiti administraciju i procedure. Ističe da i anketirane kompanije u regionu upravo te probleme vide kao prepreku za svoj biznis.

Foto: Shutterstock

Predsednik PKS ukazuje i na to da je transport sve skuplji, administracija, izvoz, transakcije i da naše ekonomije ne mogu zbog tih visokih troškova da budu konkurentne na evropskom tržištu. Predstavio dve platforme za kompanije na Zapadnom Balkanu, koje imaju za cilj da pomognu biznis zajednici da lakše nađe poslovne partnere i informacije sa tržišta.

Jedna je platforma za pristup tržištu preko koje je moguće naći poslovne partnere i zakazati B2B sastanke, a druga je platforma za obaveštenja sa tržišta, preko koje se mogu naći informacije o tržištu, duboke analize po različtim sektorima, nivoi saradnje između privrednih komora u regionu...

Poslovni forum otvorio je nemački savezni ministar ekonomije i energetike, Peter Altmajer, koji je istakao da je poslovna zajednica na Zapadnom Balkanu ključna za razvoj regiona i koja, navodi, najveći deo svoje trgovinske saradnje, oko 75 odsto, ima sa Evropskom unijom.

Poslovni forum se održao u okviru Samita Zapadnog Balkana u sklopu "Berlinskog procesa" i okupio je predstavnike poslovnih udruženja i asocijacija, privrednih komora regiona, ministre ekonomija vlada Zapadnog Balkana. Nemačka će biti domaćin samita o Zapadnom Balkanu 5. jula ove godine godine u okviru "Berlinskog procesa".

(Telegraf Biznis/Tanjug)