• 1

Šta se krije iza ekstremnog skoka cene transporta robe i ko je najbolje iskoristio krizu

, Telegraf Biznis

*Zavladala je nestašica kontejnera koji su ostali zaglavljeni *Transport robe poskupeo višestruko za srpske uvoznike *Industrijski rast i pogodnosti koje ima zbog položaja i cena transporta uticaće na to da Turska bude prvi izbor za izvoz robe

  • 1
Turska vs Kina, cena transporta robe, Biznis

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Cena transporta je skočila gotovo sa serijom drugih poskupljenja. To posebno osećaju naši uvoznici koju svoju robu dopremaju u kontejnerima. Prema našim informacijama, taj skok je za pojedine drastičan pa sada za jedan transfer koji je pre korone bio 2.500 evra do Beograda, sada plaćaju čak 12.000!

Poskupljenje se kreće u procentima i do 55 odsto, dok je u proseku taj skok između sedam i osam puta.

Drastičan skok cene transporta robe iz Kine tako je naterao kompanije u Srbiji da traže alternativu, kažu sagovornici Telegraf Biznisa. Trenutna politika Kine, gurnula je Tursku na tron koja sada koristi dobru poslovnu priliku.

Pitanje je do kada će to trajati i da li će kompanije to preliti na cene, odnosno da li će roba poskupeti za krajnjeg potrošača.

O tome razgovaramo sa Nebojšom Đekićem, direktorom prodaje i razvoja „cargo-partner“ Srbija i Kursadom Tanriverdijem, koji je direktor kompanije cargo-partner u Turskoj.

Kakav je stav uvoznika u Srbiji po pitanju novih cena transporta?

- Kako smo u stalnom kontaktu sa svojim korisnicima, svesni smo nezahvalne situacije u kojoj su se našli nakon drastičnog poskupljenja cene transporta od početka pandemije. Došlo je i do poskupljenja određenih proizvoda, a pre svega sirovina koje se širom sveta koriste u najrazličitijim industrijskim granama - navodi sagovornik Telegraf Biznisa.

- Ne možemo govoriti u njihovo ime, ali svakako verujemo da će deo svojih troškova morati da reflektuju dalje na svoje kupce, bilo kroz polu ili finalne proizvode. Verujemo da će deo onih koji su kompletno zavisili od Kine, eventualno početi da traže nova tržišta za nabavku i da će, u nadi da će se situacija stabilizovati, morati dugoročnije i pažljivije da planiraju stanje zaliha, kako bi ostali konkurentni i preživeli ovaj ekonomski udar koji je ostavio posledice na svetsku privredu - kaže Đekić.

biznis, trgovina, potrošnja, platforma

Foto: Shutterstock

Đekić istiće da su prevoznici u pomorskom i železničkom transportu, suočeni sa nestašicom kontejnera, koji su posle otvaranja proizvodnje, u pre svega Kini, ostajali zarobljeni u lukama i pristaništima u ostatku sveta, bili su prinuđeni da cene svojih usluga podignu, kako bi pokušali da izbalansiraju neravnotežu u uvozu i izvozu i „prežive“ i pokriju troškove do vraćanja kontejnera nazad.

Međutim, nizali su se razni izazovi za logističku industriju, pojačana kontrola robe zbog globalne epidemije, zatim zastoj u Suecu u martu ove godine, pa je dugo predviđana normalizacija situacije postala nezamisliva i cene su ponovo počele nekontrolisano da rastu.

- Sada imamo situaciju da je cena transporta kontejnera do naše zemlje u proseku skuplja i do 7-8 puta u odnosu na period pre pandemije u martu prošle godine. Važno je pomenuti i avionski transport, u kome je uzrok poskupljenja do 4-5 puta pravdan otkazivanjem putničkih letova, koji do dan danas nije uspostavljen u punom kapacitetu - kaže nam Đekić.

6 stvari koje će da poskupe

Tanriverdi ističe da iako se predviđala stabilizacija situacije, desilo se upravo suprotno, cene su i dalje vrlo nestabilne i rastu, a prevoznici ih trenutno drže na istorijskom maksimumu.

- Da li će se to promeniti u periodu koji je pred nama niko ne može da tvrdi. No i dalje za raznu robu i sirovine ne postoji cenovno konkurentnije tržište od Kine, pa uvoznici pristaju i na povećane cene transporta, što indirektno utiče na povećanje finalnog proizvoda ako govorimo u uvozu sirovina, ili na maloprodajne cene najrazličitije vrste robe - kaže nam on.

Na više od 80 odsto sve robe koja se prevozi morem, skokovi troškova prevoza utiču na porast cena proizvoda u prodavnicama - od igračaka, garderobe, nameštaja, pa do auto-delova, ribe i mnogobrojne robe široke potrošnje.

Đekić ukazuje da naši susedi iz Bosne i Hercegovine tvrde da je poskupljenje robe na njihovom tržištu oko 25 odsto. Sličan porast se desio i u Srbiji.

Šta je alternativa?

Da li je moguće okrenuti se evropskim dobavljačima ili je Kina jedina opcija? Naši sagovornici su saglasni da alternativa postoji.

- Vrednost ukupnog izvoza iz Kine u 2020. godini bio 2.590 milijardi dolara. Ova trgovinska velesila i dalje drži neprikosnovenu poziciju u izvozu sirovina. Međutim, ako sumiramo sve što smo prethodno naveli, ukoliko situacija ne bude počela da se stabilizuje, uvoznici će se okretati alternativnim tržištima i tražiti druga rešenja. Uzmimo primer Turske. Industrijski rast, razvoj infrastrukture i pogodnosti koje ima zbog položaja i cena transporta u godinama koje dolaze uticaće na to da bude prvi izbor za izvoz robe koju proizvode, a koju smo do sada praktikovali da uvozimo iz Kine - dodaje Tanriverdi.

Prema rečima Dragoljuba Rajića, iz Mreže za poslovnu podršku, nesumnjivo je da će kompanije na našem tržištu tražiti alternative kao i da će uzimati sve komparativne prednosti, kada je uvoz robe u pitanju. Naglašava da je za naše tržište važno da smanji cene uvoza i da ulazna cena robe bude niža. Kako kaže, osim što imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji podrazumeva uvoz i izvoz određene vrste robe bez carine, važan je i faktor blizine.

Luka i kontejneri

Pixa bay

Prema Turskom statističkom institutu, njihova industrijska proizvodnja povećala se jedanaesti mesec zaredom u martu, što je najduži period ekspanzije u poslednjoj deceniji. U poređenju sa 2019. godinom, Turska je u aprilu ove godine ostvarila rast izvoza za 22,3 odsto.

Šta to ima Turska što je vuče na tron?

Izvozni kapaciteti Turske su tokom 2020. godine iznosili 169 milijardi dolara. Iako je to svega 6 % obima izvoza Kine za isti period, uvereni smo da je Turska važno središte i u transportnom pogledu, a tome svedoči i činjenica da je ostvarila ogroman rast izvoza u protekloj godini, naglašava Tanriverdi.

- U jeku pandemije, kada su mnogi industrijski giganti širom sveta i Evrope bili zatvoreni, svedočili smo potpuno suprotnom scenariju u Turskoj. Industrija se razvijala i širila, pa sad imamo situaciju za određene segmente robe, da je Turska postala jedan od lidera u izvozu. Iz Turske ka Srbiji najviše se izvoze rezervni delovi za automobilsku industriju, bela tehnika, tekstil i modna konfekcija, medicinska oprema, kao i hrana i poljoprivredni proizvodi - dodaje nam.

Đekić podseća da je najveća komparativna prednost je sigurno faktor blizine.

- Za drumski prevoz robe od Istanbula do Beograda tranzitno vreme je 3 do 4 dana, a za brodski od Istanbula do Beograda preko Rijeke od 18 do 20 dana. Ako uzmemo da je brodski transport, kao najpovoljnija transportna opcija iz Kine, sa tranzitnim vremenom od oko 45 dana u redovnim okolnostima, već mesecima unazad vrlo nestabilan izbor, zbog rasta cena i situacije sa transportnom opremom, uvoznici Srbije i drugih zemalja regiona, bi u sve većem broju mogli uskoro da se okrenu Turskoj, koja je i po kvalitetu i ceni vrlo konkurentna za širok dijapazon proizvoda - zaključuje on.

- Transport iz Turske u naš region, u zavisnosti od početnog i krajnjeg odredišta i vrste robe, uglavnom organizujemo drumskim ili pomorskim putem. U stalnoj smo komunikaciji sa našim kancelarijama širom Turske i imamo oformljen sektor za hitne transporte koji radi 24 sata i na taj način u svakom trenutku možemo da obezbedimo adekvatnu i pravovremenu informaciju i podršku korisnicima. Korisnici imaju i mogućnost praćenja pošiljaka kao i pristup transportnoj dokumentaciji - navode naši sagovornici.

Video: Brod blokirao Suetski kanal: Ugrožena svetska ekonomija

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Праведник

    Крије се Америка која не пита пошто и купује комплетне производње сировина за 2022 годину, а штампарија само вози...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke