Bitkoin pada na prvom testu inflacije: "Previše osetljiv na promene i tvitove"

Foto: Pixabay

Najbrže rastuća kriptovaluta na svetu, bitkoin, pogođena je naglim padom prodaje, i to potkopava argumente zagovornika digitalne valute da se radi o hedž (hedge) zaštiti.

Teme za vas

Inače, hedž-strategija se koristi kao zaštita od posledica nepredviđenog kretanja cene u suprotnom smeru od smera u kome je otvorena neka trgovinska pozicija.

Bitkoin je izgubio oko polovine svoje vrednosti od sredine aprila, kada je dostigao nivo od 60.000 dolara, a već početkom 2020. vredeo je svega 7.000 dolara. Novčić je sada na nivou od oko 30.000 dolara.

Stav Ilona Maska, osnivača Tesle, pomalo je uticao na rast cene juče popodne, budući da postoji naznaka da kompanija za e-vozila ponovo počne da prihvata bitkoin, kao sredstvo plaćanja.

Ipak, kako piše WSJ, tajming je ironičan.

Pristalice bitkoina godinama ga nazivaju zaštitom od inflacije, i vrednuju maltene kao zlato u tom kontekstu, uglavnom zato što mreža bitkoina ima postavljeno ograničenje broja jedinica koje se mogu stvoriti: 21 milion.

Njihov argument ranije nije bio testiran, jer je inflacija uglavnom bila ispod cilja FED-a, od 2% od pokretanja bitkoina 2009.

Sada prvi put nakon te godine, nestašica poluprovodnika, građe i radnika vrši pritisak na potrošačke cene, što izaziva zabrinutost zbog inflacije. U isto vreme, vlade i centralne banke primorane su da troše milijarde da bi podržale svoje ekonomije, potencijalno umanjujući kupovnu moć svojih valuta.

Foto: Pixabay

Indeks potrošačkih cena porastao je u junu u SAD na 5,4%, što je njegov najbrži tempo u 13 godina. A mere inflacije u 49 zemalja rastu od početka 2021, prema Centru za finansijsku stabilnost, sa sedištem u Njujorku. Bitkoin ide u drugom pravcu.

Digitalna valuta je pala u pet od proteklih sedam dana, i generalno u julu opala za 7,9%. "Čini se da su promene cena bitkoina u velikoj meri odvojene od makroekonomskih osnova, uključujući inflaciju", rekao je Esvar Prasad, profesor trgovinske politike na Univerzitetu Kornel, i dodao:

"Trenutno je teško videti ljude koji kupuju bitkoine kao zaštitu od inflacije".

Ostala tržišta takođe se ruše prema tradicionalnim obrascima tokom perioda inflacije. Zlato je ove godine palo za 4,8% i 12% u odnosu na avgustovski rekord. Prinosi državnih obveznica takođe su opali poslednjih nedelja, što sugeriše da su investitori više zabrinuti zbog usporavanja izgleda za ekonomski rast, nego zbog rasta inflacije.

"U slučaju bitkoina, sama oskudica nije stabilan izvor vrednosti", rekao je Prasad. Bitkoin je, ustvari, osetljiviji na regulatorne promene i tvitove uticajnih korisnika, nego što je to slučaj sa inflacijom, dodao je. "To je dobra imovina ako se dobije u pravo vreme kao i svaki spekulativni bum".

(Telegraf Biznis)