Probali su radnu nedelju od 4 dana i odbacili je posle 2 i po meseca. Zašto? Nije tako šef odlučio

Foto: Shutterstock

Preći na radnu nedelju od četiri dana ne znači samo eliminisati jedan dan, već bi to značilo da preostala četiri dana od pet standardnih - treba da radite znatno više nego inače.

Teme za vas

Najpre, posao neće "nestati", odnosno neće biti prepolovljen i to često nije nešto o čemu vi odlučujete. Jedino ako ste samozaposleni, pa birate kog klijenta ćete odbiti, a koga ne.

Mada, čak i tada, desiće vam se da vam jedan klijent "zadaje više muka" od troje drugih, zajedno. Nikada ne možete znati, i retko ko danas posao završava u 17.00 sati. To, barem, nije slučaj u korporativnoj Americi.

Dakle, da li je radna nedelja od četiri dana pametna ideja?

Istraživačko-konsultantska firma "Alter Agents" naučila je svoju lekciju. Prošlog leta su isprobali četvorodnevnu radnu nedelju, kako bi olakšali posao radnicima usled stresa zbog korone.

CEO Rebeka Bruks je napravila raspored tako da se zaposleni "rotiraju" sa radnim danima i smenama, kako bi uvek neko bio dostupan klijentima. Međutim, odbacili su ovu ideju posle svega 10 nedelja.

Isplivali su razni problemi. Recimo, dodatni slobodni dan je značio da kolege kasnije gube više vremena za brifovanje (upućivanje) kolega u ono što su propustili kada nisu radili. Takav izazov je svakako otežavao sastanke.

S druge strane, oni zaposleni koji su se dobrovoljno prijavili da budu deo sastanaka i onim danima kada inače ne rade - osećali su više stresa. Celokupna situacija je nepovoljno uticala na čitav tim.

"Alter Agents" je onda došao na novu ideju: da, mimo uobičajenih benefita, omogući zaposleni jedan ekstra dan mesečno. Ispostavila se da je takva politika poslovanja zaista dovela do redukacije stresa. S jedne strane, zaposleni su bili "u poslu", dok su s druge strane - osećali više slobode i bolje organizovali svoj raspored.

Foto-Ilustracija: Shutterstock

Dokazi su takođe pomešani o tome koliko su, zaista, kraće radne nedelje bile efikasne u zemljama koje su prihvatile koncept. U Nemačkoj su napori da se skrati radno vreme u deceniji do 1994. mogli naštetiti zapošljavanju, prema studiji ekonomistkinje Dženifer Hant.

Studija iz 2009, koju je vodio ekonomista Matthieu Chemin, sugeriše da je politika od 35 sati rada u Francuskoj, koja je započela 2000, učinila malo za povećanje zaposlenosti. U martu je španska vlada saopštila da će platiti kompanijama da testiraju četvorodnevnu nedelju, a prošlog novembra je londonski gigant robe široke potrošnje, Unilever, lansirao pilot koncept u svojim kancelarijama na Novom Zelandu.

Retka zemlja koja je pokazala pozitivne rezultate u ovom domenu jeste Island, gde postoje novi dokazi da je za neke učesnike smanjeni raspored - efikasan. Grupa od više od 2.500 zaposlenih na Islandu, koja je zabeležila manje sati rada, ali bez smanjenja plata, pokazala je poboljšanje u vidu blagostanja i produktivnosti.

(Telegraf Biznis)