Ove grupe radnika na suncu provode po ceo dan: Kako im pomoći kada je 40°C i šta šef može da uradi?

Foto: Freepik

Svaki put kada pomislite kako ne možete više da izdržite vrućinu, a radite u kancelariji dobar deo dana, setite se onih kojima je otvoreni prostor - radno mesto.

Naravno, odmah prvo pomislimo na građevinske radnike, osoblje gradske čistoće, kurire, poljoprivrednike, ali i turističke vodiče... Spisak je dug. Mnogo je radnika koji celo leto provedu radeći napolju, i kada sunce "bije" najjače i kada temperature prevazilaze neke očekivane okvire za određeno doba godine.

Teme za vas

Sezar David Gonsales radi od svega po malo: od krečenja do stolarije. Samozaposleni 56-godišnjak živi u dolini San Fernanda, jednom od najtoplijih delova Los Anđelesa, i radi šest/sedam dana u nedelji, čak i kada temperature pređu 40 stepeni.

Ali, toplotu posebno oseća kada naliva beton. Pre svakog zadatka, on i njegova ekipa proveravaju vremenske prilike, kako bi pokušali da isplaniraju gde će se stacionirati u skladu sa položajem sunca.

U julu i avgustu počinju sa radom sat vremena ranije nego inače, odnosno u 07:00 sati, i smenjuju se tako da rade u hladovini gde god je to moguće. Ali, prilikom nalivanja betona teško je naći u hlad, ako uopšte postoji.

Radnike povremeno hvata nesvestica, i onda moraju da odmore u automobilu s uključenom klimom, a neki osećaju potrebu da pre vremena izađu s posla.

I oni svakako nisu jedini. Takvih radnika je mnogo širom sveta, a posebno u osunčanom LA-u. Prema pisanju BBC, na udaru je i prodavac sladoleda, koji svako malo pomera kolica po parku kako bi pronašao idealno mesto u hladu. Takođe, oni koji se bave reciklažom - kreću s poslom pre svitanja.

A tu su i dostavljači hrane, kuriri, poštari...

Dnevno pređu kilometre i kilometre, bilo na skuteru ili peške, i kažu da rado prihvataju neko ohlađeno piće od mušterija. Stoga je važno ozbiljno shvatiti potrebu da se uslovi rada prilagode datim okolnostima. To može spasiti zdravlje, ali i živote.

Foto: Tanjug/AP

Uostalom, toplota manjuje sposobnost radnika da se koncentriše i dovodi do značajnog povećanja povreda na radnom mestu, pokazuju istraživanja. Sa toplotom koja se u organizmu "nakuplja" tokom dana povezan je i loš san. Dokazano je i da iznad praga od 20-25 stepeni - svaki dodatni stepen korelira sa padom produktivnosti za oko 2%.

Procenjuje se da će do 2030. globalni trošak, nastao usled niže produktivnosti u radu zbog vrućine, dostići 1,8 biliona funti godišnje: Zapadna Afrika će biti posebno teško pogođena.

Ipak, zbog finansija, pritiska na radnom mestu i nedostatka svesti o uticaju visokih temperatura na zdravlje, mnogi ljudi nastavljaju da rade mimo tolerancije na toplotu.

Radnici na otvorenom, posebno oni u građevinskoj i poljoprivrednoj industriji, najviše su pogođeni uticajem visokih temperatura.

Ima li rešenja?

Optimizovanje radnog vremena, kako bi se izbegao rad na najjačem suncu, može imati najveći uticaj na zdravlje zaposlenih. U toplim zemljama poput Španije i Grčke već postoji kultura odmora tokom najtoplijeg dela dana. U Španiji se ta pauza zove sijesta, to je vreme za ručak i odmor.

Indijsko nacionalno telo za upravljanje katastrofama takođe je savetovalo da se izbegava naporan rad između 12.00 i 15.00 časova. Individualizovani, nosivi senzori mogli bi biti koristan alat za određivanje verovatnoće toplotnog naprezanja. Stručnjaci veruju da bi ova tehnologija mogla biti posebno korisna u industrijama poput građevinarstva, rudarstva i poljoprivrede.

Šire prihvatanje nosivih senzora - koji detektuju toplotu - od strane zaposlenih, poslodavaca i zdravstvenih radnika, takođe bi pomoglo u prevazilaženju "praznina u svesti" koje ljudi imaju o toploti i klimi uopšte.

(Telegraf Biznis)