Rade samo do četvrtka, a prodaja porasla 20 odsto: Ipak, donosi li kraća nedelja niže zarade?

Foto: Freepik

Već neko vreme unazad polemiše se u uvođenju četvorodnevne radne nedelje, a kako smo relativno skoro pisali, taj trend je maltene potpuno zaživeo na Islandu, tj. pokazao se kao vrlo uspešan.

Teme za vas

Pre malo više od mesec dana, BBC je pisao da su pokušaji četvorodnevne radne nedelje na Islandu bili "preterano uspešni", i doveli do toga da radnici pređu na kraće radno vreme, pokazuje istraživanje.

Studija, sprovedena između 2015. i 2019. godine, uključila je radnike koji su bili isto plaćeni, iako su radili manje. Sada se govori o tome da je ovakav način poslovanja zaživeo i u Španiji, Japanu, Danskoj, pa i na Novom Zelandu.

Poslodavci širom sveta počeli su da testiraju rad četiri dana sedmično, što je nakon uvođenja masovnog rada od kuće - usled korone - još jedna promena koju je pandemija "nametnula". Sada to možda i neće biti toliki "šok", imajući u vidu da su se i firme i radnici dosta dobro prilagodili udaljenom radu.

Mnoge kompanije se zalažu i za tzv. hibridni sistem poslovanja, koji nalaže da se na posao dolazi samo dva ili tri puta nedeljno, a ostalim danima se radi od kuće. Ipak, to je opet svakako pet dana rada.

Četvorodnevna radna nedelja, o kojoj se toliko priča i piše, konačno bi mogla da zauzme svoje "mesto" u svetu biznisa, a kako se navodi, reč je o takozvanom "skandinavskom modelu".

On se temelji na pretpostavci da će produktivnost rasti, ako se smanji broj radnih sati. Kao što smo već rekli, ideja nije nova, ali je opet aktuelne zbog kovid-19 krize, i to ne samo među vlasnicima kompanija, već i u javnom sektoru i među političarima.

Foto: Freepik

Da li će plata biti manja?

Kada govorimo o Evropi, španska socijalistička vlada razmatra mogućnost uvođenja ovog modela kako bi ubrzala oporavak privrede, a sa druge strane - javna uprava u Danskoj i na lslandu već radi samo do četvrtka.

Šef Agencije za privremeno zapošljavanje, Adečo, kaže da mnoge kompanije uvode kraću radnu nedelju, posebno u kontekstu nedostatka radne snage u maloprodaji i ugostiteljstvu.

- Nakon ove krize, ljudi su postali svesniji da njihovi dotadašnji radni uslovi nisu bili najbolji. Sada smatraju kako ne bi trebalo da žrtvuju svoj privatni život zbog karijere - kaže Kristof Kaitor, prvi čovek te firme.

Među kompanijama koje testiraju četvorodnevnu radnu nedelju je i španska telekomunikacijska kompanija Telefonica, gde u tom režimu radi 10 odsto zaposlenih. Ukoliko rezultati ostanu dobri, u taj sistem rada biće uključeno još radnika. Ipak, onima koji rade kraće, Telefonica je smanjila platu 15%.

Poslodavci u drugim zemljama nameravaju da ponude punu platu, uprkos manjem broju odrađenih sati, kao što je slučaj s Islandom. Kompanija "Software DELSOL" iz Andaluzije uvela je četvorodnevnu radnu nedelju bez smanjenja plate, a od početka eksperimenta - povećala je broj zaposlenih za 15 procenata.

- Prodaja je porasla 20 odsto, a izostajanje s posla je drastično smanjeno. Zadovoljstvo zaposlenih i klijenata takođe je poraslo, zajedno s produktivnošću - naveo je direktor marketinga ove kompanije, Pedro Kortes.

(Telegraf Biznis)