Ovo je godina u kojoj je Srbija krenula u proces energetske tranzicije: U OIE 5 mlrd evra

Foto: unsplash

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je na konferenciji posvećenoj obnovljivim izvorima energije da je 2021. godina u kojoj je Srbija krenula u proces energetske tranzicije.

Ovu konferenciju pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije.

"Svesni smo da to nije jednostavno, ali donesli smo zakone, a do kraja godine ćemo doneti i podzakonska akta za te zakone i ulazimo u Zelenu agendu. Ona za nas ne znači gubitak posla, niti gubitak investicija, nego pokretanje druge strukture ekonomije i novih radniha mesta", rekla je Mihajlovićeva.

Do kraja godine bi trebalo da budu gotovi i strateški važni dokumenti koji daju viziju ove oblasti u Srbiji do 2050. godine.

"Naša vizija jeste da do 2040. Srbija proizvodi najmanje 40 odsto električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora. Takođe očekujemo da emisije ugljen-dioskida, sumpor-dioksida i svih štetnih materija u narednih 10 godina prate kretanje ovih emisije u Evropskih uniji", istakla je Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, investicioni program u energetici i rudarstvu je težak oko 17 milijardi evra, a na oblast obnovljivih izvora energije će otići više od pet milijardi evra. Mihajlovićeva je najavila da će Srbija u narednom periodu graditi solarne elektrane, zatim vetroelektrane i velike reverzibilne hidroelektrane.

"To je ono što očekujemo da radimo u narednom periodu, prvo ćemo raditi projektno-tehničku dokumentaciju da bismo 2022. ili 2023. počeli da gradimo i ove elektrane", rekla je ministarka.

Istakla je da građani moraju da budu uključeni i da znaju šta je to zelena energija i da ministarstvo na tome stalno radi.

Ona je navela da je već počelo menjanje stolarije i da je objavljen prvi javni poziv za gradnju solarnih panela i da očekuje da najmanje 10 odsto krovova u Srbiji bude pokriveno ovim panelima.

"Ako korak po korak budemo menjali prljave termoelektrane koje koriste najgori ugalj i budemo imali što više kapaciteta koji koriste nove obnovljive izvore, imaćemo dovoljno struje za sebe, a čak ćemo moći da budemo i vrlo važan faktor u trgovini strujom u ovom delu Evrope", istakla je ona.

Konferencija je organizovana u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj a Gregor Zelinski iz ove banke je istakao da je ova banka u poslove vezane sa zelenom energijom uključena u više od 14 zemalja.

Prema njegovim rečima postoji interesovanje investitora za ovu oblast a i kapaciteti se sve više razvijaju.

Ocenio je da su reforme koje Srbija sprovodi u energetskoj tranziciji dobar primer prelaska na zelenu energiju i da ona ide putem održive zelene tranzicije. Važna je i podrška banaka koje posluju na domaćem tržištu:

- Uloga banaka, uz međunarodne finansijske institucije u zelenoj tranziciji je ključna. Sa jedne strane banke imaju savetodavnu ulogu, gde klijentima pružaju stručnu podršku sa ciljem kreiranja optimalnih finasijskih modela i pripremu jedinstvenih paketa finansiranja. Drugi deo jeste podrška sektoru obnovljivih izvora energije i projekata u oblasti energetske efikasnosti kroz direktno kreditiranje i obezbeđivanje drugih povezanih proizvoda koje prate Projektno finansiranje. UniCredit učestvuje u više institucionalnih i međunarodnih radnih grupa sa posebnim fokusom na praćenje napretka ekološko-društvenog upravljanja (ESG). Iskustvo UniCredit Grupe nam govori da postoji mnogo modela saradnje, ali pristupom potrebama klijenata i domaćeg tržišta definiše se konačni model saradnje za svaki pojedinačan slučaj. S tim u vezi, pozdravljamo sve napore vlade Republike Srbije na polju finansiranja i razvoja održivih izvora energije. Čvrsto verujemo da je to budućnost koju ćemo nastaviti da razvijamo zajedno - naveo je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke, tokom panela.

(Telegraf Biznis/Tanjug)