Firme "okreću leđa" Kini i biraju alternativna tržišta: Jedan biznis se istakao usred krize

Foto: Shutterstock

Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60% električne energije, primorali su vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvede restrikcije i mnogobrojna ograničenja.

Velika energetska kriza koja proteklih nedelja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta.

Istorijski rast cena transporta, kao i neizvesnost rokova isporuke, naveli su mnoge kompanije da tokom 2021. godine temeljno preispitaju svoje lance snabdevanja.

Teme za vas

- Činjenica da se situacija u Kini ne smiruje, dodatni je podsticaj za uvoznike, trgovce i nas logističare u

Srbiji i drugim zemljama Jugoistočne Evrope, da dalje analiziramo sve mogućnosti koje se nude na Starom kontinentu. Iako je jasno da evropska uvozna tržišta ne mogu da pariraju kineskom, u određenim

kategorijama roba i po cenama, u ovom momentu ona mogu biti i te kako važna - izjavio je Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner u Srbiji.

Kako kaže, "informacije o vrsti robe koja je u ponudi, kapacitetima, ali i različitim opcijama transporta od određenih zemalja do Srbije, od velikog su značaja za planiranje narednih koraka".

Neke od evropskih zemalja su se posebno izdvojile kao moguća alternativna tržišta za nabavku robe što zbog blizine, što zbog širokog spektra proizvoda koje imaju u ponudi. Od početka prošle decenije, spoljnotrgovinski promet Poljske je porastao skoro deset puta.

Vodeći izvozni proizvodi ove zemlje su mašine, elektronska oprema, vozila i delovi za vozila, nameštaj, plastika i proizvodi od plastike. Električne mašine i oprema zabeležile su veliki rast u 2020. pa je skok ino-prodaje, u odnosu na period pre korona krize, iznosio više od 30%.

Foto: Shutterstock

Rastao je i izvoz drveta, koje nije na listi top 5, ali beleži sve veći doprinos, kao i izvoz plastike. Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu, iako ekonomisti ističu da kapaciteti i dalje nisu dovoljno iskorišćeni.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u 2020. razmena dostigla 1,327 milijardi evra, što je blagi rast od oko 3%, u odnosu na godinu ranije. Najpoznatija po trgovini hranom, pićem i duvanom, Španija je jedna od vodećih zemalja na svetu po površinama pod plastenicima, a osim toga - veoma konkurentna i u oblasti proizvodnje poljoprivredne opreme i tehnologije. Takođe, ta zemlja je važan evropski izvoznik u automobilskom sektoru, kao i u oblasti hemijskih proizvoda i robe široke potrošnje.

Robna razmena sa Srbijom je lani bila na nivou od oko 600 miliona evra.

Od 1. januara 2021. Bregzit je i formalno stupio na snagu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je i zvanično prestalo

da bude članica Evropske unije. Iako su novi propisi dodatno izazvali mnogobrojne probleme za kompanije iz EU koje posluju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uslovi za kompanije iz Srbije ostali su isti.

Ujedinjeno Kraljevstvo je značajan evropski izvoznik, a proizvodi koji su dominirali u 2020. bili su mašine (uključujući računare), plemeniti metali i dragulji, vozila, mineralna goriva, električne mašine i oprema, farmaceutski proizvodi, tehnički i medicinski aparati, avioni, organski, hemijski proizvodi i plastika. U situaciji kada je drumski transport robe pod velikim pritiskom nedostatka vozača kamiona i tovarnih kapaciteta, novih kovid propisa i ograničenja - značajnu ulogu imaju ekonomični, alternativni načini prevoza, poput short-sea transporta.

Foto: Pixabay

- Short-sea transport, odnosno servis kratke pomorske rute koristi obalne i unutrašnje plovne puteve za transport robe do luka unutar iste ili susednih zemalja - objašnjava Đekić i dodaje da to nije nov koncept, ali da zbog novonastale situacije i svakodnevnih izazova sa kojima se logistika suočava, sve više dobija na važnosti širom sveta.

Logistička kompanija cargo-partner, prilagođavajući se zahtevima tržišta, kreirala je short-sea servise sa tranzitnim vremenom koje od Španije, Ujedinjenog Kraljevstva ili Poljske, do jadranskih luka, iznosi oko 15 dana. Short-sea servisi, sa redovnim polascima, pružaju pouzdanu alternativu drumskom transportu, koji se trenutno suočava sa poteškoćama usled nedostatka dozvola za pojedine destinacije.

Na ovaj način, moguće je ponuditi adekvatno zamensko rešenje za robu koja cirkuliše između ovog dela regije i Centralne i Istočne Evrope. Suštinski, short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti. Neke od prednosti, koje nikako ne treba zanemariti, uključuju povećanje efikasnosti iskorišćenja goriva i ukupno smanjenje emisije štetnih gasova, ostalih zagađivača i efekta staklene bašte, kao i zagušenja saobraćaja i buke povezane sa transportom.

(Telegraf Biznis)