"Svi smo u istoj oluji, ali ne u istom čamcu": Nagrađivana autorka o 22 trenda u 2022. godini

Marijan Salzman jedna od najuspešnijih žena u svetu marketinga predstavila je trendove za 2022. godinu.

Ona je autorka i koautorka čak 17 knjiga. Takođe je i višestruko nagrađivan PR stručnjak, aktivistkinja koja se zdušno zalaže za prava žena, javna govornica za čija se predavanja traži stolica više.

Teme za vas

Jedna je od najpoznatijih "trendspoterki" u svetu i žena kojoj se pripisuje da je prva u javnosti etablirala izraz "metroseksualac".

Govoreći o trendovima za 2022, Salzman ih izdvaja 22. Kako navodi, izabrala je baš taj broj jer u numerologiji, 22 se smatra „glavnim brojem“. Neki ga čak smatraju i najvećim po važnosti. Za njega važi da je moćan broj ali ne nužno i srećan.

Dalje, što se tiče konkretno sledeće godine, kaže su se desile pozitivne promene na mikro planu, ali da se i dalje suočavamo sa dezinformacijama, teorijama zavere, borimo se s kovidom.

Iznela je, između ostalih i tri bitne stvari na koje treba naročito obratiti pažnju, a to su: vladajući haos, anksioznost kao nova normalnost (praćena neizvesnošću) i važnost mentalnog zdravlja, odnosno velnesa.

Dodaje da je anksioznost nova normalnost, otkako je krenula pandemija. "Možemo da se pretvaramo da mentalni problemi ne postoje, ali oni pogađaju ljude", dodaje. Kaže da mudre kompanije shvataju značaju termina Minding Your Mind, kada je reč o zaposlenima.

- Odjednom nam je važno kako se druga osoba oseća. Odrasla sam kao Amerikanka, u kulturi gde postavljate pitanje Zdravo, kako si, a zapravo ne želite da čujete odgovor. Taj deo rečenice je poput fraze. Sada konačno, i u 2022, obraćamo više pažnje na mentalno zdravlje - kaže Marijan Salzman koja trenutno radi u kompaniji Filip Moris kao viša potpredsednica globalnih komunikacija.

Foto: Shutterstock

Napominje da je svet, generalno, mudriji u pogledu mentalnih problema sa kojima se ljudi suočavaju. Radionice za podupiranje samopouzdanja mogu biti jedan od načina za borbu protiv anksioznosti. Ističe se i da treba praviti razliku između manje i više fleksibilnih poslova, jer "donošenje kompromisa u radu može uticati na bolji osećaj kod zaposlenih".

Šta je sledeće?

Salzman kaže da će u 2022. mnogi ljudi i dalje pokušavati da shvate šta žele od posla, a kompanije će biti na raskršću pitanja o tome šta da zahtevaju, a šta da pruže radnicima - koje beneficije.

- Tzv. kohezivni agenti će biti aktuelno zanimanje u narednoj godini, a njihova uloga u novom svetu je da pomažu organizacijama i zaposlenima da se usklade sa hibridnim radom. Nove tehnologije će biti mejnstrim, a tu su Zoom, veštačka inteligencija, virtuelna realnost, kriptovalute - dodaje ova nagrađivana autorka.

Osvrnula se i na, u poslednje vreme često pominjan metaverzum, za koji mnogi smatraju da je naša budućnost. Salzman ističe da će ljudi želeti da više ostaju kod kuće, te da odatle čine sve što mogu.

Virtuelna vrednost se, smatra Salzman, ogleda i u 3D printu i inovacijama koje bi mogle da anuliraju probleme kakve sada viđamo, a tiču se uskih grla u lancima snabdevanja i zahteva za fizičkom robom. Svakako virtuelno ima još mnogo prostora za napredak.

Foto: Freepik

I sama kaže da se suočila sa problemom da trenutno nađe neke poklone uoči praznika. To je zato što je mesecima unazad na snazi manjak zaliha, usled transportnih izazova.

Menjanje svesti

Ono što će biti jedni od trendova u 2022, jesu pitanja vezana za "zeleniji prostor", briga o vodi i resursima, manje zagađenja i automobila na ulicama, kao i unapređenje infrastrukture (mostovi, putevi, železnice). Naravno, u fokusu ostaje i pitanje klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja.

Ističe i da je PMI odlučio da sedište iz Njujorka ove godine premesti u Кonektikat. Dodaje da se kompanija za koju radi zalaže za naučna istraživanja i da svoje izveštaje bazira upravo na proverenim činjenicama.

- Svi smo u istoj oluji, ali ne u istom čamcu - kaže ova Amerikanka, aludirajući na to da javnost treba da bude manje tolerantna prema nejednakostima koje su i dalje izražene.

- San je novi se*s. Nekada sam pratila vesti 20 sati nedeljno, a sada to radim samo četiri sata - kaže ova autorka, dodajući da je pandemija donela pozitivne promene u smislu da su ljudi sada više vezani za porodicu, dom, više vode računa o zdravlju.

Foto: Tanjug/AP

Ono što je, svakako, negativna promena jeste fizička distanca na kojoj se insistira, mada Salzman konstatuje da novu normalnost, možda, pre treba da posmatramo kao "drugačiju", nego nužno negativnu. "Postaćemo racionalniji, analitičniji", dodaje.

Ipak, ostaje pitanje u kom pravcu ide rešavanje nejednakosti, jer su i žene, posebno udate i sa decom, bile prve koje su ostavljale posao i napuštale radna mesta tokom pandemije, kako bi brinule o domu. Salzman se posebno osvrće na žene "sa prve linije fronta" u borbi protiv kovida, navodeći da je kriza pogodila ne samo njihova tela, već i duše.

Pozitivan trend je, svakako, što se sve više ljudi okreće prirodi, muzici, čitanju, svemu što bi im odagnalo stres, uzrokovan pandemijom i pratećim događajima. "Ljudi su nekada išli na Tinder da nađu nekoga, ali se onda vide uživo s tom osobom. Sada se boje da dele čašu u kafiću, sve se odvija na internetu, u strahu od zaraze".

- Ono što nam treba je manje osuđivanja. Ja sam vakcinisana tri puta, ali kada idem negde, nosim masku. Onda čujem ljude kako me pitaju: Zašto nosiš masku? Mislim da mnogo osuđujemo jedni druge. Pritom, ja nosim masku da zaštitim druge - dodaje Salzman, osvrćući se i na pitanje govora mržnje. Kako ga prevazići?

- Odrasla sam pre svega u SAD, ali i u Velikoj Britaniji. Pitala sam sebe nekoliko puta: Da li smo tada mrzeli? Došla sam do zaključka da nismo imali vremena za to, išli smo napred, nismo bili u strahu. Ljudi su sada više plašljivi, iz toga proizilazi taj govor mržnje - istakla je ova autorka, potpredsednica globalnih komunikacija u PMI.

Šta je smart work i da li ostaje s nama?

- Hibridni model poslovanja je tu da ostane. Ako vam poslodavac to ne omogući, naći ćete drugog. Postaće normalno da imate virtuelnu posetu lekaru, recimo. Kada je reč o poslovima budućnosti, biće veća potreba za radnicima u zdravstvenom sistemu, u novim verzijama bolnica, zatim za nastavnicima - ističe Salzman.

Dodaje da će takođe biti prioritetno kreiranje portfolija, za bolje kotiranje u budućnosti.

(Telegraf Biznis/PR)