Direktorka Direktorata vazduhoplovstva za Telegraf Biznis: Kako je kad jedna dama čuva nebo Srbije?

Čuvati nebo nad svojom zemljom u civilnom avio-saobraćaju je privilegija, ali i profesionalni izazov, kaže u intervjuu za Telegraf Biznis direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva RS Mirjana Čizmarov. 

Danas, kada se obeležava i Dan civilnog vazduhoplovstva, naša sagovornica ističe da voditi agenciju koja je zadužena za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je veoma zahtevan i odgovoran posao.

Teme za vas

"Bilo je teško pokazati da žena može isto, ako ne i bolje od muškarca", kaže ona. Ipak, Srbija je danas jedna od najbezbednijih zemalja u svetu u sferi civilnog vazdušnog saobraćaja.

• Na vazduhoplovstvo se i dalje gleda kao na sferu kojom dominiraju muškarci, kako je biti dama u muškom svetu - preciznije, dama koja niže uspehe?

- Odgovor na Vaše pitanje počela bih sa najlepšim citatom o letenju, koji je napisao Leonardo da Vinči: “Jednom kada probaš leteti, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu, zato što si gore bio i zato što se gore želiš vratiti”.

Snovi o letenju su dugo vremena bili rezervisani samo za mušku populaciju. Nekako su uspeli da ljubomorno čuvaju od lepšeg pola ovaj najlepši vid kretanja, kao da je san o krstarenju nebom bio rezervisan samo za njih.

Danas se žene, iako u manjini, odlično bore sa utvrđenim stereotipom da je vazduhoplovstvo muški svet. Er Srbija ima nekoliko kapetana i kopilota koji su žene, i to veoma uspešne u svom poslu.

Vesti sa naslovne
• Koliko je teško čuvati nebo jedne zemlje?

- Voditi agenciju koja je zadužena za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je veoma zahtevan i odgovoran posao. Nimalo nije lako. Naročito nije bilo lako u početku.

Direktorat datira od 2004. godine kao nezavisno regulatorno telo u vazdušnoj plovidbi. Bilo je teško pokazati da žena može isto, ako ne i bolje od muškarca. Došla sam u Direktorat 2006. godine, a na poziciji direktora Direktorata sam od 2014. godine.

Čuvati nebo nad svojom zemljom u civilnom avio-saobraćaju je privilegija, ali i profesionalni izazov. Nebo nad jednom državom je personifikacija teritorijalnog integriteta i nezavisnosti.

Obezbediti najviši nivo bezbednosti i obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu znači kontinuirani monitoring, pre svega nad propisima i preporučenom praksom koje propisuje ICAO (međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva) i njihovom primenom u domaće zakonodavstvo.

• Koliko je to za vas lično zahtevan posao?

"Vazduhoplovstvo ne trpi bilo kakvu površnost niti improvizaciju"/Foto: Ustupljene fotografije/Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije

Novinar me je jednom pitao: Da li sve što leti nebom Srbije, mora da ima dozvolu Direktorata? Odgovor je bio, sve što leti i što se nađe u vazdušnom prostoru naše zemlje, a nije nadležnost Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Vazduhoplovstvo ne trpi bilo kakvu površnost niti improvizaciju. Sve je propisano. Ljudski faktor je tu važna karika pre svega u implementaciji propisa, procedura i preporučene prakse. Vazdušni saobraćaj ne zovu bez razloga najbezbednijim. Dodala bih i najlepšim vidom transporta.

• Danas, na Dan civilnog vazduhoplovstva, kako ocenjujete danas bezbednost kada je reč avio- saobraćaju u Srbiji i Evropi

- Srbija je danas jedna od najbezbednijih zemalja u svetu u sferi civilnog vazdušnog saobraćaja. Sa ponosom to mogu da kažem, posebno jer smo 2018. godine bili predmet provere bezbednosnog sistema u civilnom saobraćaju od strane ICAO ( međunarodna organizacija civilnog vazduhopovstva sa sedištem u Montrealu).

Tada smo dostigli nivo usklađenosti sa propisima i preporučenom praksom koja se primenjuje u celom svetu, u visini od 93,33%, što nas je svrstalo na treće mesto u Evropi i 12. u svetu.

• Vi imate i funkciju i u Komitetu Evropske agencije, koliko je važno da je Srbija deo jedne takve organizacije

- Za mene je ovo najveći uspeh u mojoj karijeri. Ponosna sam na svoj tim, koji je predano radio da bi Srbija dobila svoje zasluženo mesto u civilnom saobraćaju.

• Šta je najveći izazov trenutno u vazduhoplovstvu?

- Ono što predstavlja stalni izazov za sve subjekte u vazdušnom saobraćaju je dostići maksimum u primeni propisa i standarda, kako bi bezbednost i obezbeđivanje bili na najvišem mogućem nivou.

Međunarodna zajednica u civilnom vazduhoplovstvu je veoma brzo prepoznala uspehe i napore Direktorata civilnog vazduhoplovstva RS. U dva mandata sam bila izabrana za člana potpredsednicu Upravnog odbora EUROCONTROL-a (Agencija za bezbednost vazdušne plovidbe).

Posle 50. godina od osnivanja organizacije za obuku kadrova u civilnom vazduhoplovstvu JAA TO (predstavništvo u Holandiji), ove godine sam izabrana za člana osnivačkog borda, čime sam ujedno postala i prva žena do sada izabrana na ovoj funkciji.

• Koliko je korona uticala na vašu industriju?

- Iako je 2020. godina bila teška za sve nas, korona je najviše pogodila vazdušni saobraćaj, koji je u prethodnoj godini bio na kolenima. Veliki broj ljudi je ostao bez posla, kompanije su se mučile sa likvidnošću, dok su troškovi prevazilazili prihode.

Međutim, ubrzano se radilo na podizanju nivoa zaštite od virusa, zemlje su prilagođavale i usaglašavale sve mere i procedure u ovoj oblasti. Trebalo je očuvati sistem koji omogućava bezbedan i obezbeđivan saobraćaj, ali sve to nije uticalo na nivo bezbednosti.

• Posao u takvom sistemu je veoma privlačan - koje kadrove zapošljava Direktorat, da li postoji već trend tradiconalno traženih zanimanja?

- U Direktoratu radi visoko obučen kadar i on predstavlja njegovu infrastrukturu. Ulažemo mnogo u obuku zaposlenih i oni predstavljaju naš zlatni standard. Međunarodne inspekcije koje dolaze u Srbiju daju najbolji primer za to.

Bez imalo skromnosti, smatram da se možemo svrstati u najbolje vazduhoplovne vlasti u Evropi. Uostalom, imamo sve pokazatelje da mislimo tako.

• Da li možete da govorite o platama u vašem resoru?

- Važno je da naglasim da se Direktorat ne finasira iz budžeta države, i da su zarade zaposlenih na takvom nivou da zadovolje jedan od osam najvažnijih kriterijuma organizacije ICAO, a to je nezavisnost u svom radu, odnosno, adekvatan pristup nadzoru nad subjektima u vazdušnom saobraćaju.

Srbija je, u skladu sa međunarodnom regulativom, normativno regulisala upotrebu bespilotih letelica na nebu Srbije/Foto: Ustupljene fotografije/Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije

• Da li je bilo još nekih upita za dozvole od avio-kompanija, možete li nam otkriti nešto u tom smislu

- Polako se oporavljamo od korone. Kada govorimo o stranim avio-kompanijama treba naglasiti da se saobraćaj odvija u letnjoj i zimskoj sezoni.

Kompanije koje saobraćaju sa Srbijom moraju imati dozvolu od Direktorata, a one koje su je dobile uglavnom odavno obavljaju letove prema Srbiji. Pored Beograda, tu su naravno Niš i Kraljevo.

• Velika tema, naročito u oblasti potencijalne dostave su i bespilotne letelice, popularni dronovi. Kakva su iskustva do sada i šta je potrebno da dronovi "uđu" više u saobraćaj?

- Tehnološki razvoj kreće se velikom brzinom u primeni bespilotnih letelica u raznim sferama društvenog života (prevoz robe, uskoro i putnika, u poljoprivredi, u raznim vrstama usluga u dostavi robe i sl.).

Nesporno je da one predstavljaju budućnost u vazduhoplovstvu, a Srbija je, u skladu sa međunarodnom regulativom, normativno regulisala upotrebu bespilotih letelica na nebu Srbije.

Direktorat sledeće godine očekuje provera u oblasti security (obezbeđivanja) u vazduhoplovstvu od strane ICAO-a, i pripremamo sve kako bi odit rezultirao visokim nivoom usklađenosti sa propisima i preporučenom praksom, koje ova organizacija propisuje za čitav svet.

• Gde vidite Direktorat do sledećeg Dana vazduhoplovstva? Da li imate cilj koji biste želeli da ispunite?

- Cilj nam je da Srbija i u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu dosegne najviše ocene i time potvrdi da je tradicija srpskog naroda, kada je ono u pitanju, u samom evropskom ali i svetskom vrhu.

(Telegraf Biznis)