NBS: Uspešno završena prva revizija aranžmana sa MMF-om

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je 20. decembra odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument – PCI). S obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate, odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna, saopštila je Narodna banka Srbije.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenjuje da je u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti, koji je podržan obimnom i pravovremenom reakcijom nosilaca politike i snažnim pretkriznim rastom. Po tom osnovu, bruto domaći proizvod Srbije je već u prvom tromesečju 2021. godine nadmašio pretkrizni nivo. Međunarodni monetarni fond sada projektuje još i veći rast od prethodno projektovanog rasta u 2021. godini i nepromenjen rast u 2022. godini od 4,5%.

Teme za vas

U izveštaju Međunarodni monetarni fond naglašava značaj koji održavanje stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru, i tokom pandemije, ima za očuvanje ukupnog potrošačkog i investicionog poverenja. Ocenjeno je i da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan, da je finansijski sistem Srbije zdrav, o čemu svedoče svi pokazatelji, dok će važna podrška srednjoročnom rastu biti razvoj tržišta kapitala i nastavak dinarizacije.

Jedan od najboljih rezultata u Evropi

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je odluka o uspešnom završetku prvog razmatranja ekonomskog programa očekivana.

- Uradili smo mnogo i tokom 2021. godine, koja će, takođe, ostati zapamćena kao pandemijska. Kumulativno posmatrano, Srbija će ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi u pogledu privrednog rasta. Za vraćanje na pretkrizni nivo bila su potrebna tri tromesečja, dok je nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine. Broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je povećan i u oktobru je bio za 6,4% iznad pretkriznog nivoa, čime je postignut najviši nivo formalne zaposlenosti u privatnom sektoru. Uslovi finansiranja i privrede, i građana, i države su u odnosu na početak pandemije još povoljniji.

- Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na ispod 3,5%, dok se putem kreditne aktivnosti nastavlja puna podršku privrednom rastu. Devizni kurs dinara prema evru je stabilan, promene su na drugoj decimali. Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće u odnosu na pretkrizni nivo. Pri nivou od 16,5 milijardi evra na kraju novembra, za oko 3 milijarde evra više su nego na kraju 2020. godine, uprkos pandemiji.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda očekuje da će se s postepenom normalizacijom tražnje i ponude inflacija vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u drugoj polovini 2022. godine, kada će iščeznuti efekti suše iz ove godine i stabilizovati se cene energenata. Ocenjuje se i da je Narodna banka Srbije započela adekvatno i oprezno pooštravanje monetarnih uslova putem upravljanja likvidnošću, ne menjajući nivo referentne kamatne stope. U izveštaju Međunarodni monetarni fond ocenjuje i da su faktori aktuelnog kretanja inflacije privremeni i da su njihovi indirektni efekti ograničeni, pri čemu Narodna banka Srbije treba da bude spremna da reaguje ako bi se javila potreba kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena.

Obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti

Navodi se da je bazna inflacija očuvana unutar ciljanih granica, kao i inflaciona očekivanja u srednjem roku, koja su i dalje usidrena.

- Za Narodnu banku Srbije prioriteti su poznati – obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. U suočavanju sa izazovima iz međunarodnog okruženja, Narodna banka Srbije nastavlja pažljivo da odmerava donošenje svake odluke, a fleksibilnost našeg monetarnog okvira, koju smo sami kreirali, omogućava nam da reagujemo u najkraćem roku ako bi uslovi to zahtevali - ocenjuje guverner Jorgovanka Tabaković.

U izveštaju Međunarodni monetarni fond ocenjuje i da je budžet za 2022. godinu dobro odmeren i da predviđa: (1) dalje smanjenje fiskalnog deficita na 3% bruto domaćeg proizvoda; (2) umeren rast zarada u javnom sektoru i penzija; (3) zadržavanje kapitalnih investicija na visokom nivou.

Ocenjuje se i da su rizici za naredni period generalno uravnoteženi: s jedne strane, trebalo bi da se nastavi snažan oporavak ekonomske aktivnosti zahvaljujući privatnoj potrošnji i javnim investicijama, a, s druge strane, tu je povećana neizvesnost koja proističe od slabijeg oporavka od očekivanog glavnih evropskih trgovinskih partnera, poremećaja u lancima snabdevanja i rasta svetskih cena energenata.

- Srednjoročni makroekonomski okvir koji Međunarodni monetarni fond procenjuje za Srbiju dosta je dobar i realan. Okvirom je u srednjem roku projektovan rast u rasponu od 4% do 4,5%, kao i održive javne finansije, uz popravljanje svih fiskalnih parametara. Projektovano je i očuvanje eksterne pozicije zemlje, koja je u održivim okvirima, što je važno za odbranu od eksternih šokova, kontinuitet visokih kapitalnih investicija, kao i stranih direktnih investicija, kao odraz poverenja u makroekonomsku stabilnost i dobre izglede srpske ekonomije. To znači da je jedna od najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija još jednom prepoznala kontinuitet vođenja odgovorne ekonomske politike u koordinaciji Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, kao i da očekuje nastavak dobrih politika - zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.

(Telegraf.rs)