• 2

Šta bi moglo poći naopako? Ovo su najveći ekonomski rizici u 2022. godini

Cene hrane i nemiri su umnogome obeležili 2021, a sva je prilika da će se o tome pričati i u 2022.

  • 2
Ekonomija u 2022

Foto: Shutterstock

Kovid-19 se zvanično pojavio krajem 2019, u Kini, tako da možemo reći da "gazimo" već treću godinu borbe s ovim virusom. Iza nas su meseci predviđanja koja se nisu ostvarila, kao i neizvesnosti.

Za svakoga ko gleda unapred, takva situacija bi trebalo da bude dovoljna da se napravi pauza. Većina analitičara, uključujući one iz Blumberga, za osnovu uzimaju snažan oporavak uz hlađenje cena.

Ipak, šta bi moglo poći po zlu? Mnogo toga. Neke stvari bi, naravno, mogle ići u smeru boljem od očekivanog, a vlade mogu odlučiti da zadrže fiskalnu podršku. Najnoviji kineski petogodišnji plan mogao bi da katalizuje jače investicije. Štednja nastala usled pandemije mogla bi pokrenuti globalnu potrošnju.

Najveći ekonomski rizici u 2022.

Omikron je svakako sada u fokusu, a u vezi s njim, priča se i većem broju karantina. Blokade i oprez zbog kovida, kao što znamo, sprečili su ljude da posećuju razna mesta i događaje, ali su umesto toga - više kupovali. Rebalans potrošnje mogao bi podstaći globalni rast na 5,1%, u odnosu na baznu prognozu Bloomberg Economics-a od 4,7%, dodaje se. Ali, zaključavanje bi u nekim zemljama moglo dovesti do ponovnog usporavanja.

Inflacija nastavlja da vreba, a na početku 2021. predviđalo se da će SAD završiti godinu sa inflacijom od 2%. Umesto toga, došla je do blizu 7%. U 2022, opet, konsenzus očekuje da će inflacija završiti godinu blizu ciljanih nivoa. Omikron je jedan od okidača, a zarade širom Amerike su porasle ne bi li namamile radnike da se vrate starom poslu. Ipak, odziv je slab.

Povlačenje FED-a i tržišta u razvoju je još jedan potencijalni scenario. Više američke stope obično podstiču dolar i izazivaju odliv kapitala - a ponekad i valutne krize- u ekonomijama u razvoju. Neke su, pritom, ranjivije od drugih. U 2013. i 2018. najviše su stradale Argentina, Južna Afrika i Turska. Ako im pridodamo još i Brazil i Egipat, onda dobijamo listu pet rizičnih ekonomija u 2022. godini.

FED, SAD, dolar

Foto: Shutterstock

Kina bi mogla da udari u Kineski zid, piše njujorška agencija. U trećem kvartalu 2021. ekonomija te zemlje se zaustavila, što se verovatno najmanje očekivalo. Akumulirana težina pada nekretnina u Evergrandeu, ponovljena blokada usled kovida i nestašice energije - povukli su ekonomski rast na godišnjem nivou na 0,8% - dosta ispod tempa od 6% na koji je svet navikao.

Ni Evropa nije pošteđena. Naime, energetska kriza i politička previranja su tu. Ipak, solidarnost među liderima koji podržavaju evropski projekat i aktivizam Evropske centralne banke da zadrži troškove vladinog zaduživanja pod kontrolom, pomogli su Evropi da prebrodi krizu.

Ali, u godini koja je pred nama, i jedno i drugo bi moglo da izbledi. Borba oko italijanskog predsedništva u januaru mogla bi da uruši krhku koaliciju u Rimu. Francuska izlazi na birališta u aprilu, a predsednik Emanuel Makron suočava se sa izazovima od desnice. Ako evroskeptici dobiju moć u ključnim ekonomijama bloka, to bi moglo da naruši mir na evropskim tržištima obveznica i liši ECB političke podrške koja joj je potrebna.

Uticaj Bregzita ne može tako lako da oslabi. Doduše, London je napustilo znatno manje bankara nego što se očekivalo, ali ipak, posledica ima. Pregovori između Ujedinjenog Kraljevstva i EU oko Severnoirskog protokola trebalo bi da traju kroz 2022. godinu.

Brexit Bregzit Velika Britanija Evropska Unija EU

Foto: Tanjug/AP

Šta se dešava ako pregovori propadnu? Na osnovu prošlih rasplamsavanja Bregzita, neizvesnost bi pogodila poslovne investicije i potkopala funtu, podstičući inflaciju. U potpunom trgovinskom ratu, tarife i zastoji u transportu mogli bi da poguraju cene još više.

Cene hrane i nemiri su umnogome obeležili 2021, a sva je prilika da će se o tome pričati i u 2022. Glad je oduvek, kroz istoriju, pokretač društvenih nemira. Kombinacija efekata kovida i lošeg vremena gurnula je svetske cene hrane blizu rekordnih vrednosti i mogla bi da ih zadrži na visokom nivou i 2022. Poslednji šok u pogledu cena hrane 2011. izazvao je talas protesta među nacijama, posebno na Bliskom istoku.

Mnoge zemlje ostaju izložene riziku. Sudan, Jemen i Liban - koji su već pod stresom - danas izgledaju barem jednako ranjivo kao i 2011. godine, a neki i više. Egipat je tek neznatno bolji.

Video: Direktor Air Monenegro za Telegraf o rezultatima nove crnogorske avio-kompanije i budućim planovima

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Krstas

    Zelim da propadne ova pederska tvorevina u Briselu, i kripto valute da dozive krah.

    13
    0

    Podelite komentar

  • MARFI

    Sve što može poći naopako, poći će naopako.

    4
    0

    Podelite komentar