• 0

Nemački privrednici veruju da će biti bolje: S optimizmom dočekuju 2022.

Postoje faktori koji teraju na oprez, ali rezultati ispitivanja pokazali su „širok optimizam“ u praktično svim privrednim granama

  • 0
Nemačka zastava, sporazum o slobodnoj trgovini, biznis

Foto: Shutterstock

Uprkos širenju novog soja virusa, inflaciji, problemima u snabdevanju, privrednici u Nemačkoj pokazuju neviđeni optimizam u pogledu očekivanja u poslovnoj 2022. godini.

Institut za nemačku privredu (IW) objavio je svoju godišnju prognozu u kojoj se sumiraju očekivanja 48 strukovnih privrednih udruženja. Istraživanje je sprovedeno u novembru u više od 2.800 firmi širom Nemačke, znači onda kada se već znalo da ponovo raste broj novozaraženih i da preti novi soj virusa.

Znalo se već tada i za poskupljenja i sve ozbiljniju inflaciju, kao i za to da je proizvodnja još uvek ugrožena zbog problema u snabdevanju. A, znalo se i da je u Berlinu – nova vlada.

Sve su to faktori koji teraju na oprez, ali rezultati ispitivanja pokazali su „širok optimizam“ u praktično svim privrednim granama, kaže direktor Instituta Mihael Hiter, prenosi Dojče vele (DW).

On čak koristi izraz „izuzetna atmosfera očekivanja“, bez obzira na to što su razlike u očekivanjima između privrednih grana uobičajena stvar: kad optimizam zahvati sam kraj privrednog lanca, npr. turizam i potrošnju, onda početak lanca, teška industrija i mašinogradnja, obično tonu u pesimizam.

Veliki je izuzetak, dakle, to što su sada optimisti gotovo svi. Doduše, šest od 48 strukovnih udruženja izjavljuje da danas stoje znatno lošije nego pre godinu dana. To su listom one privredne grane koje su najteže pogođene merama protiv pandemije.

Kao primer Hiter navodi sektor koji se bavi organizacijom sajmova. Prošle i ove godine je, naime, otkazano 70 odsto tih manifestacija. Teško je pogođena i brodogradnja, pre svega kruzera koji su se pre pandemije masovno naručivali.

Pojavili su se i neki novi problemi, na primer, u industriji papira. Rad od kuće, ali i sve manji tiraži novina, desetkovali su izvore starog papira za reciklažu...Neposredna žrtva mera protiv pandemije svakako je i sektor uslužnih delatnosti, podseća Hiter. Ali, čak i u navedenim privrednim granama gotovo niko ne očekuje da će biti gore.

Nešto manji optimizam vlada u finansijskom sektoru, gde se pre svega žale na niske marže. Ujedno, svet novca postaje digitalan tako da će neminovno biti još zatvaranja klasičnih ekspozitura banaka. Ali, i u bankama primećuju da u privredi vlada optimizam i da se spremaju nova ulaganja, tako da i finansijski sektor očekuje bolje dane, barem kroz kreditne poslove.

Najmanje optimizma ima u građevinskom sektoru, ali samo zato što ta industrija i nije previše trpela zbog korone.

Hiter kaže da je Nemačka relativno dobro prošla kroz ovu krizu, barem kad je reč o tržištu rada, i hvali politiku koja je brzo i efikasno pružila pomoć zaposlenima koji su morali da ostanu kod kuće, što je mnoge spasilo od otkaza i odlaska na biroe rada.

Nemačka, Berlin

Foto: Pixabay

Zapošljavanja će biti: u 21 od 48 sektorskih udruženja kažu da će im sledeće godine biti potrebno još ljudi. To važi za farmaceutsku, metalsku i elektroindustriju, za špediciju i informatiku, ali i sektor lizinga i investicionih poslova, baš kao i u oblasti marketinga. Štaviše, mnogi preduzetnici već sada se pitaju da li će uopšte moći da nađu ljude koji su im potrebni.

Ipak, Hiter upozorava da ekonomski uzlet „neće doći sam od sebe“. To bi trebalo da podrže i zakonodavci.

„Država konačno mora da pokaže sposobnost da deluje“, kaže šef Instituta za nemačku privredu.

Čak i po tom pitanju vlada umereni optimizam. Svi znaju da je sadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, kao ministar finansija u prethodnoj vladi, u velikoj meri zaslužan za mere podrške zaposlenima tokom korone, što je ujedno spasilo mnoga preduzeća. S druge strane, poznati su i ciljevi vladajuće koalicije za zaštitu klime, kao i „ogromne investicije“ koje se najavljuju u koalicionom sporazumu.

U privredi se može čuti da i nova koalicija zna da te ciljeve neće moći da postigne ako stvari budu išle kao do sada. Sada bi, dakle, trebalo preći s reči na dela – odnosno na novac, a Hiter smatra da koalicija to da pokaže u najskorijem roku, navodi Dojče vele.

Video: Odnosi između Srbije i Nemačke nikad nisu bili bolji

(Telegraf Biznis/Dojče vele)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke