Koristimo ih svakog dana, a ne znamo ko ih pravi: Pionir u proizvodnji bankrotirao

"Caddie" je najstarija i nekada najveća fabrika kolica za samoposluge u Evropi. Od ove nedelje je ponovo u stečaju, prenosi DW.

Toliko smo se navikli na njih da ih uopšte i ne primećujemo: kolica u samoposlugama. Ona se nalaze i u mnogim muzejima dizajna, jer je to gotovo savršen spoj oblika i funkcionalnosti.

Bez obzira da li je reč o samoposlugama, robnim kućama, prodavnicama građevinskog materijala ili nameštaja, na ulazu će vas dočekati čitav niz kolica. A svaka od njih su i podsetnik u kojoj meri se promenio naš običaj kupovanja.

Prve samoposluge nastale su u Sjedinjenim Državama, ali i tamo su počele da se šire tek nakon Drugog svetskog rata.

Jedan od onih koji su sredinom pedesetih godina prošlog veka bili oduševljeni tim oblikom trgovanja bio je i Francuz Mark Žozef. On je primetio još jedan detalj: mušterije su robu stavljale u korpe, ali to je nepraktično, jer se tako manje kupuje.

Brzo su se u tim "novim" američkim prodavnicama pojavila i kolica, iako su prva viša izgledala kao tek nešto veće korpe sa točkovima. Nisu bile ni naročito stabilne ni lepe, ali to je definitivno bila budućnost maloprodaje.

Od pilića u novo doba

Po povratku u domovinu, Žozef je pokrenuo posao: u Šiltigemu kod Strazbura je bila metalska kompanija koju je 1928. osnovao njegov stric Rejmond, a glavni proizvod su im bile hranilice za piliće.

Novo doba je označila i promena imena kompanije: "Ateliers Réunis" je postala "Caddie" – i ime je amerikanizovano, jer preko Atlantika tako zovu kolica za igrače golfa. Već 1958. su isporučili kolica za prvu samoposlugu Francuske u Rijej-Malmezonu koja je bila i jedna od prvih u čitavoj Evropi.

Posao je išao odlično: 1973. su u francuskom Drusenhajmu otvorili novi, potpuno automatizovan pogon na 30.000 kvadratnih metara, a podružnice su početkom ovog veka osnovali u Kini i Portugaliji.

Ali još od devedesetih je prestalo da se ulaže u razvoj kompanije, tako da ju je stigao, a onda i prestigao nemački konkurent, kompanija "Wanzl" iz bavarskog Lephajma – i danas jedna od najvećih fabrika kolica za samoposluge na svetu. Jer, tražilo se stalno nešto novo i trebalo je držati korak s vremenom.

Opasno prazna blagajna

Pre desetak godina "Caddie" je bio u stečaju, a novom investitoru je u protekloj deceniji krenulo dobro: došle su velike narudžbe, pre svega iz Saudijske Arabije, tako da je kompaniju preuzeo "Electropoli" i proširio delatnost na proizvodnju viljuškara. I taj posao nije išao loše, ali je zbog velikih investicija i kasa kompanije bila opasno prazna.

Poljska kompanija "Damix" 2018. godine preuzima 70 odsto kompanije, a ostatak ostaje prethodnom vlasniku Stefanu Dedjeu, italijanskom distributeru i nemačkoj grupi "ShopBox".

Ali i dalje posao nije pokrivao troškove: 2020. je zatvoren pogon u Drusenhajmu, a sedište je premešteno u Detviler. Prošle godine je pokrenut novi program sanacije i zbrinjavanja viška zaposlenih, ali ni to nije bilo dovoljno: ove sedmice je opet proglašen stečaj.

Foto: Freepik

Bez kolica više ne može

Posla zapravo ima jer današnje prodavnice više ne mogu da se zamisle bez kolica za kupovinu. Veliki problem za prodavnice su krađe kolica: jedna kolica mogu da koštaju i po nekoliko stotina evra, a da bi se uzela, dovoljna je jedna kovanica ili plastičan žeton.

Zato je i kompanija "Caddy" počela da proizvodi kolica sa elektronskim lociranjem, kako bi se kolica blokirala u trenutku napuštanja prostora prodavnica.

Sve više je i elektronike: sada se već proizvode i kolica koja će automatski naplaćivati sve što je stavljeno u njih i čak vas podsećati šta bi još moglo da vam zatreba s obzirom na ono što ste već uzeli sa police.

Da li će i ta kolica budućnosti i dalje proizvoditi pionir novog načina kupovanja u Evropi – veliko je pitanje. Od nekadašnjeg giganta ostala je fabrika sa samo 140 zaposlenih, a advokat radničkog saveta Erve Bertron kaže kako je "stanje kompanije katastrofalno" jer samo liferantima duguje preko sedam miliona evra.

(Telegraf Biznis)