• 0

Slabije nego što se verovalo: MMF snizio prognozu globalnog rasta na 4,4 procenta

Fond je u novom izveštaju dao prognoze rasta za vodeće svetske ekonomije i regione, a ne za sve zemlje članice pojedinačno

  • 0
MMF, Kriza, finansije

Foto: Shutterstock

Međunarodni monetarni fond je snizio prognozu globalnog rasta za 2022. godinu za pola procentnog poena na 4,4 posto, u odnosu na oktobarsku projekciju, saopštila je glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat na predstavljanju ažuriranog, januarskog izveštaja "Svetski eknomski izgledi".

Gopinat je na video konferenciji, prenosi Tanjug, rekla da svetska ekonomija ulazi u 2022. sa slabije pozicije nego što se ranije predviđalo zbog širenja novog omikron soja kovida, obnovljenih mera ograničenja, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, koji su rezultirali skokom inflacije iznad očekivnja, posebno u SAD i mnogim tržištima u usponu i zemljama u razvoju.

Prema njenim rečima, MMF predviđa da će globalni rast u 2023. godini iznositi 3,8 odsto, i mada je ova projekcija za 0,2 procentna poena viša nego u prethodnoj prognozi, ona se u velikoj meri zasniva na pretpostavljenom mehaničkom oporavku aktivnosti nakon što se aktuelni zastoji prevaziđu u drugoj polovini 2022.

Fond je u novom izveštaju dao prognoze rasta za vodeće svetske ekonomije i regione, a ne za sve zemlje članice pojedinačno.

Procena privrednog rasta SAD-a za 2022. godinu je revidirana naniže za 1,2 procentna poena (pp) u odnosu na oktobarsku prognozu, na 4 odsto.

Takođe su smanjene projekcije ekonomske ekspanzije za 2022. za evrozonu na 3,9 posto (-0,4 pp), za Nemačku na 3,8 procenata (-0,8 pp), za Kinu na 4,8 odsto (-0,8 pp), dok se Rusiji predviđa rast od 2,8 posto, za 0,1 procentni poen niži u odnosu na prognozu iz oktobarskog izveštaja.

MMF očekuje da će povećana inflacija trajati duže nego što se procenjivalo jesenas, uz nastavak poremećaja u lancu snabdevanja i visoke cene energije tokom godine, te da bi trebalo da počne postepeno da se spušta kako se bude smanjivala neuravnoteženost između ponude i potražnje.

Kao rizike za globalni rast, MMF vidi moguću pojavu novih sojeva kovida, koji bi mogli da produže pandemiju i izazovu nove ekonomske poremećaje, zatim volatilnost cena energije, i povećanje kamata u razvijenim ekonomijama, što bi moglo da utiče na finansijsku stabilnost zemalja u razvoju, na tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije, naročito onih privreda čiji su dugovi porasli tokom poslednje dve godine.

Pored toga, Fond je među globalne rizike uvrstio i geopolitičke tenzije, te aktuelnu vanrednu klimatsku situaciju koja povećava verovatnoću velikih prirodnih katastrofa.

Video: Da li je Evropski zeleni dogovor tema i za Srbiju?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke